Холозоа
Holozoa је група организама која обухвата животиње и њихове најближе једноћелијске сроднике, али искључује гљиве.[1][2][3][4] Holozoa је исто тако старо име за плашташки род Distaplia.[5]
| Холозоани | |
|---|---|
| |
| Наранџасти сунђер слоново уво, Agelas clathrodes, у предњем плану. Два корала у позадини: роговни корал, Iciligorgia schrammi, и морски штап, Plexaurella nutans. | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Кладус: | Аморпхеа |
| (нерангирано): | Обазоа |
| (нерангирано): | Опистхоконта |
| (нерангирано): | Холозоа Lang et al. 2002 |
| Подгрупе | |
| |
Пошто је Holozoa кладус који обухвата све организме који су сроднији животињама него гљивама, неки аутори је преферирају ту групу у односу на препознавање парафилетичких група као што је Choanozoa, која се углавном састоји од Holozoa без животиња.[6]
Вероватно најбоље познати холозоани, осим животиња, јесу хоанофлагелати, који веома наликују на ћелије сунђера, и стога су постојале теорије да су повезани са сунђерима, чак и у 19. веку. Proterospongia је пример колонијалних хоанофлагелата који могу да помогуну у разјашњавању порекла сунђера.
До препознавања афинитета других једноћелијских холозоана је дошло током 1990-тих.[7] Група углавном паразитских врста звана Icthyosporea или Mesomycetozoea се понекад групише заједно са другим врстама у Mesomycetozoa (уочите разлику на крају назива). Амебоидни родови Ministeria и Capsaspora се могу ујединити у групу звану Filasterea по структури њихових кончастих псеудоподија. Заједно са хоанофлагелатима, филастереани су вероватно блиско сродни животињама, и једна анализа их је груписала заједно као кладус Filozoa.[3]
Фосилни запис уреди
Старији фосили холозоана су животиње, које датирају уназад до Тонијанског периода, пре око 970 милиона година.[8]
Кладограм уреди
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Референце уреди
- ^ Алесхин ВВ, Константинова АВ, Микхаилов КВ, Никитин МА, Петров НБ (децембар 2007). „До wе неед манy генес фор пхyлогенетиц инференце?”. Биоцхемистрy Мосц. 72 (12): 1313—23. ПМИД 18205615. дои:10.1134/С000629790712005X.
- ^ Ланг БФ, О'Келлy C, Нерад Т, Граy МW, Бургер Г (октобар 2002). „Тхе цлосест уницеллулар релативес оф анималс”. Цурр. Биол. 12 (20): 1773—8. ПМИД 12401173. дои:10.1016/С0960-9822(02)01187-9.
- ^ а б Схалцхиан-Табризи, Камран; Минге, Марианне А.; Еспелунд, Мари; Орр, Русселл; Руден, Торгеир; Јакобсен, Кјетилл С.; Цавалиер-Смитх, Тхомас; Арамаyо, Родолфо (7. 5. 2008). Арамаyо, Родолфо, ур. „Мултигене пхyлогенy оф цхоанозоа анд тхе оригин оф анималс”. ПЛоС ОНЕ. 3 (5): е2098. ПМЦ 2346548
. ПМИД 18461162. дои:10.1371/јоурнал.поне.0002098.
- ^ Елиас M, Арцхибалд ЈМ (август 2009). „Тхе РЈЛ фамилy оф смалл ГТПасес ис ан анциент еукарyотиц инвентион пробаблy фунцтионаллy ассоциатед wитх тхе флагеллар аппаратус”. Гене. 442 (1–2): 63—72. ПМИД 19393304. дои:10.1016/ј.гене.2009.04.011.
- ^ Татиàн, Марцос; Антацли, Јулиета Мариа; Сахаде, Рицардо (2005). „Асцидианс (Туницата, Асцидиацеа): специес дистрибутион алонг тхе Сцотиа Арц”. Сциентиа Марина. 69 (суппл. 2): 205—214.
- ^ Стеенкамп, Емма Т.; Wригхт, Јане; Балдауф, Сандра L. (јануар 2006). „Тхе Протистан Оригинс оф Анималс анд Фунги”. Молецулар Биологy & Еволутион. 23 (1): 93—106. ПМИД 16151185. дои:10.1093/молбев/мсј011.
- ^ Раган, Марк А.; Гоггин, C. Лоуисе; Цаwтхорн, Рицхард Ј.; Церениус, Лаге; Јамиесон, Ангела V.C.; Плоурде, Сусан M.; Ранд, Тхомас Г.; Сöодерхäлл, Кеннетх; Гутелл, Робин Р. (15. 10. 1996). „А новел цладе оф протистан параситес неар тхе анимал-фунгал дивергенце”. ПНАС. 93 (21): 11907—11912. ПМЦ 38157 . ПМИД 8876236. дои:10.1073/пнас.93.21.11907.
- ^ Портер, Сузаннах M. (2004). „Тхе фоссил рецорд оф еарлy еукарyотиц диверсифицатион”. Палеонтологицал Социетy Паперс. 10: 35—50.
- ^ Парфреy, Лаура Wегенер; Лахр, Даниел Ј. Г.; Кнолл, Андреw Х.; Катз, Лаура А. (16. 8. 2011). „Естиматинг тхе тиминг оф еарлy еукарyотиц диверсифицатион wитх мултигене молецулар цлоцкс”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 108 (33): 13624—13629. ИССН 0027-8424. ПМЦ 3158185 . ПМИД 21810989. дои:10.1073/пнас.1110633108. Архивирано из оригинала 18. 09. 2019. г. Приступљено 28. 08. 2017.
- ^ Торруелла, Гуифрé; де Мендоза, Алеx; Грау-Бовé, Xавиер; Антó, Меритxелл; Цхаплин, Марк А.; дел Цампо, Јавиер; Еме, Лаура; Пéрез-Цордóн, Грегорио; Wхиппс, Цхристопхер M. (21. 9. 2015). „Пхyлогеномицс Ревеалс Цонвергент Еволутион оф Лифестyлес ин Цлосе Релативес оф Анималс анд Фунги”. Цуррент Биологy (на језику: енглески). 25 (18): 2404—2410. ИССН 0960-9822. ПМИД 26365255. дои:10.1016/ј.цуб.2015.07.053.
