Хоминг ендонуклеаза
Хоминг ендонуклеазе су тип рестрикционих ензима. Они делују на ћелијску ДНК ћелије која их је синтетисала, у супротном алелу од оног на коме је гена који их кодира.
Порекло и механизам уреди
Порекло и функција хоминг ендонуклеаза се још увек истражују. По једној од хипотеза оне су себични генетички елементи,[1] слично транспозонима, јер оне олакшавају одржавање генетичких елемената који их кодирају.
Секвенца препознавања хоминг ендонуклеаза је довољно дуга да се рандомно јави само са веома ниском вероватноћом (приближно сваких 7 x 1010 бп),[2] и нормално се налази само једном у геному. Генерално, ген који кодира ендонуклеазу (ХЕГ) је лоциран унутар секвенце препознавања коју ензим пресеца.
Пре трансмисије, један алел носи ген (ХЕГ+), док други не носи (ХЕГ–), и стога је подложан пресецању овим ензимом. Након синтезе ензима, он пресеца хромозом у ХЕГ- алелу, иницирајући респонс ћелијског система поправке ДНК. Оштећење се поправља путем рекомбинације, користећи образац супротног, неоштећеног ДНК алела, ХЕГ+, који садржи ген ендонуклеазе. На тај начин ген се копира на алел који га иницијално није имао, и он се затим преноси у наредним генерацијама. Овај процес се назива „хоминг“.[3]
Референце уреди
- ^ Едгелл ДР (2009). „Селфисх ДНА: хоминг ендонуцлеасес финд а хоме”. Цурр Биол. 19 (3): Р115—Р117. ПМИД 19211047. дои:10.1016/ј.цуб.2008.12.019.
- ^ Јасин M (1996). „Генетиц манипулатион оф геномонтх wитх раре-цуттинг ендонуцлеасес”. Трендс Генет. 12 (6): 224—8. ПМИД 8928227. дои:10.1016/0168-9525(96)10019-6.
- ^ Бурт А, Коуфопаноу V (2004). „Хоминг ендонуцлеасе генес: тхе рисе анд фалл анд рисе агаин оф а селфисх елемент”. Цурр Опин Генет Дев. 14 (6): 609—15. ПМИД 15531154. дои:10.1016/ј.где.2004.09.010.