Википедија

Хрт

Хрт је раса паса. Овај ловачки пас који лови првенствено користећи вид и брзину, узгајан је ради гоњења плена и трке хртова. Он се назива и енглеским хртом. Од када је постало широко заступљено усвајање пензионисаних тркачких хртова, пасмина је доживела пораст популарности као породични кућни љубимац.

Хрт
Друга именаЕнглески хрт
ПореклоВелика Британија
Особине
Тежина Мужјак 27—40 кг (60—88 лб)*
Женка 25—34 кг (55—75 лб)* [1]
*Нормални тежински опсег[1]
Висина Мужјак 71—76 цм (28—30 ин)
Женка 68—71 цм (27—28 ин)
Величина окота 1–12 кучића
Животни век 10–14 година
Класификациони / стандарди
ФЦИ стандард
Домаћи пас (Цанис лупус фамилиарис)

Према Меријам-Вебстеру, хрт је „било која од пасмина високих витких грациозних паса глатке длаке које карактерише брзина и оштар вид”, као и „било који од неколико сродних паса”, као што је италијански хрт.[2][3]

То је нежна и интелигентна пасмина чија комбинација дугих, снажних ногу, дубоких груди, флексибилне кичме и витке грађе омогућава јој да достигне просечне тркачке брзине веће од 64 км/х (40 мпх).[4][5][6] Хрт може достићи пуну брзину од 70 км/х (43 мпх) унутар 30 м (98 фт), или шест дугачких корака од кутија, путујући скоро 20 м/с (66 фт/с) током првих 250 м (820 фт) трке.[7][8]

Хрт
Бивши тркачки хрт се навикава на пензију.
Хрт у енглеском дрворезу из 1658. године
Маргарет Горман са њеним љубимцом хртом, „Лонг Гуди”, у априлу 1925.
Хрт у издуженој фази двоструке ротационе суспензије галопа
Хрт у контрактованој фази двоструке ротационе суспензије галопа

Изглед уреди

Мужјаци су обично 71 до 76 цм (28 до 30 ин) високи у хрбатима, и теже у просеку 27 до 40 кг (60 до 88 лб). Женке су обично мање, са висином рамена у опсегу од 66 до 71 цм (26 до 28 ин) и тежином од 25 до 34 кг (55 до 75 лб), мада тежина може да буде мања од просечних вредности.[1] Хртови имају веома кратку длаку, која се лако одржава. Постоји око тридесет препознатих форми боја, од којих се варијације беле, тамно смеђе, жутосмеђе, црне, црвене и плаве (сиве) могу изгледати јединствене или у комбинацији.[9] Хртови су долихоцефалични, с лобањом која је релативно дуга у односу на ширину, и издуженом њушком.

Темперамент уреди

Хртови могу бити резервисани и равнодушни према странцима, али су привржени према онима које упознају. Обично су веома послушни, лењи, лагодни и смирени.

Хртови носе корпе на њушци током трка, што може оставити утисак да се ради о агресивним псима, иако то није случај. Корпе на њушкама се носе како би се спречиле повреде паса који би се међусобно уједали током трке или непосредно након ње, када је зец нестао из вида и пси више не трче, али остају узбуђени.

Супротно увреженом мишљењу, одраслим хртовима не требају дужа раздобља свакодневног вјежбања, јер се узгајају за спринтање, а не за издржљивост. Штенад хртова која није научена како да користи своју енергију, међутим, може да буде хиперактивна и деструктивна, ако им не пружи прилика да се истрче, те им је потребно искусније руковање.[10]

Кућни љубимци уреди

Власници хртова сматрају да су хртови дивни кућни љубимци.[11] Веома су нежни, и уживају у друштву својих људским компањона, као и других паса. Да ли ће хрт уживати у друштву других малих животиња, попут мачака, зависи од индивидуалних карактеристика пса. Хртови типично јуре мале животиње; они којима недостаје високо изражен нагон за „пленом” биће у стању да коегзистирају са малим псећим расама и/или мачкама. Многи власници описују своје хртове као „лењивце од 45 миља на сат”.[12]

Хртови најсрећније живе као кућни љубимци у тихим окружењима.[13] Добро се сналазе у породицама са децом, докле год се деца науче да са псом уљудно поступају и са одговарајућим поштовањем.[14] Хртови имају осетљиву природу, и благе команде најбоље делују као методе тренинга.[15]

Повремено хртови могу да лају; међутим, хртови обично нису лајавци, што је корисно у приградским срединама, а обично су подједнако пријатељски према странцима као и са властитим породицама.[16]

Врло честа заблуда о хртовима је да су хиперактивни. То обично није случај са пензионисаним тркачким хртовима.[17] Хртови могу комотно да живе као апартмански пси, јер им није потребно много простора и спавају готово 18 сати дневно. Због свог мирног темперамента, хртови могу да буду бољи апартмански пси од мањих, активнијих пасмина.

Многе групе за усвајања хртова препоручују власницима да држе хртове на поводцу кад год су напољу, осим у потпуно затвореним просторима.[18][19][20][21][22][23][24][25] То је због њиховог ловачког нагона, брзине и тврдње да хртови немају осећаја за пут.[26] У неким је надлежностима незаконито да се хртовима дозволи да буду ван повоца,[27] чак и у парковима за псе где се поводац нормално не користи. Због њихове величине и снаге, групе за усвајање препоручују да ограде буду високе између 4 и 6 стопа, како би спречило да их хртови прескоче.[18] Као код већине пасмина које бивају усвојене након тркачког стажа типично је неопходно дуже време да се прилагоде свом новом животу са људском породицом. Објављени су многи водичи и књиге који помажу власницима хртова да њихов кућни љубимац угодно уђе у његов нови дом.[28]

Способности уреди

Прогањање уреди

Главни чланак: Јурење зечева

Првобитна примарна употреба хртова, како на Британским острвима тако и у континенталној Европи, била је у терање јелена за месо и спорт; касније су се, посебно у Британији, специјализовали за такмичења терања зечева.[29] Неки се хртови и даље користе за ту сврху, мада су спортови са вештачким мамцима попут прогона мамца и трчања далеко чешћи и популарнији. Многи водећи спринтери на раздаљине од 300 до 550 јарди имају крвне линије које се могу пратити кроз ирске претке, до неколико генерација тркача који су победили на догађајима као што су Ирски дерби или Ирски куп.[30][31]

Трке уреди

Главни чланак: Трке хртова

Све до почетка двадесетог века, хртови су се углавном узгајали и обучавали за лов и протеривање плена. Током 1920-их модерне трке хртова су уведене у Сједињеним Државама, Енглеској (1926), Северној Ирској (1927), Шкотској (1927) и Републици Ирској (1927).[32] Аустралија такође има значајну тркачку културу.[33][34][35]

У Сједињеним Државама, осим професионалних тркача, многи хртови остварују успехе на аматерским тркачким стазама. Организације попут Велике гејзехаунд тркачке асоцијације (ЛГРА) и Националне тракачје асоцијације на овалним стазама (НОТРА) пружају могућности за такмичења хртова.[36][37]

Референце уреди

  1. ^ а б в „2018 Оакс фирст роунд ресултс”. Греyхоунд Боард оф Греат Бритаин. 
  2. ^ „Дефинитион оф ГРЕYХОУНД”. 7. 10. 2023. 
  3. ^ „Греyхоунд Дог Бреед Информатион, Пицтурес, Цхарацтеристицс & Фацтс”. Догтиме. 6. 1. 2022. Приступљено 18. 6. 2020. 
  4. ^ Гуннар вон Боехн. „Схеппартон (ВИЦ) Трацк Рецордс”. Греyхоунд-дата.цом. Приступљено 31. 5. 2011. 
  5. ^ Гуннар вон Боехн. „Синглетон (НСW) Трацк Рецордс”. Греyхоунд-дата.цом. Приступљено 31. 5. 2011. 
  6. ^ Гуннар вон Боехн. „Цапалаба (QЛД) Трацк Рецордс”. Греyхоунд-дата.цом. Приступљено 31. 5. 2011. 
  7. ^ Кохнке, Јохн. БВСц РДА. „ГРЕYХОУНД АТХЛЕТЕ”. Греyхоунд Рацинг Беттинг. Приступљено 6. 1. 2012. 
  8. ^ Схарп, Н. C. (2012). „Анимал атхлетес: а перформанце ревиеw”. Ветеринарy Рецорд. 171 (4): 87—94. ЦитеСеерX 10.1.1.861.6481  . ПМИД 22843743. С2ЦИД 8921436. дои:10.1136/вр.е4966. 
  9. ^ „Америцан Кеннел Цлуб – Бреед Цолорс анд Маркингс”. Акц.орг. Приступљено 31. 5. 2011. 
  10. ^ "Греyхоунд Ресцуе анд Греyхоунд Адоптион ин Соутх Флорида ФАQ". Фриендс оф Греyхоундс. Аццессед Нов 5, 2014
  11. ^ „Бреед Стандард – Греyхоунд – Хоунд”. НЗКЦ. Приступљено 31. 5. 2011. 
  12. ^ „Цхуцкстер'с Греyхоундс”. Архивирано из оригинала 27. 06. 2013. г. Приступљено 02. 07. 2020. 
  13. ^ Ливинггоод, Лее (2000). Ретиред Рацинг Греyхоундс фор Думмиес, п. 31. ИДГ Боокс Wорлдwиде, Инц., Фостер Цитy, ЦА. ISBN 0-7645-5276-7
  14. ^ Livinggood 2000, стр. 55–56
  15. ^ Livinggood, Lee (2000). Retired Racing hrtovi for Dummies. IDG Books Worldwide, Inc., Foster City, CA. ISBN 0-7645-5276-7
  16. ^ Браниган, Цyнтхиа А. (1998). Адоптинг тхе Рацинг Греyхоунд, п. 17-18. Хоwелл Боок Хоусе, Неw Yорк. ISBN 0-87605-193-X.
  17. ^ "The Greyhound Adoption Program (GAP) in Australia and New Zealand: A survey of owners' experiences with their hrtovima one month after adoption" Applied Animal Behaviour Science Elliott, 2010 vol:124 iss:3-4 pg:121 -135.
  18. ^ а б „Greyhound Adoption League of Texas, Inc. - About the Athletes”. Greyhoundadoptiontx.org. Архивирано из оригинала 27. 1. 2007. г. Приступљено 31. 5. 2011. 
  19. ^ „SEGA_Foster_Manual_V7_FINAL_JUne_2006.doc” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 09. 2008. г. Приступљено 31. 5. 2011. 
  20. ^ „FAQ”. Psgreyhounds.org. Архивирано из оригинала 13. 08. 2017. г. Приступљено 31. 5. 2011. 
  21. ^ "Greyhound Adoption Program – Is a Greyhound Right for You? Архивирано 2008-01-21 на сајту Wayback Machine"
  22. ^ Хоw Сафе ис ан Офф-Леад Рун?, Адопт а Греyхоунд
  23. ^ Пеанут. „Виеw топиц – Леасх Рулес”. ЦомпассионфорГреyхоундс.орг. Архивирано из оригинала 25. 7. 2011. г. Приступљено 31. 5. 2011. 
  24. ^ „Греyхоунд Ангелс Адоптион”. Греyхоунд Ангелс Адоптион. Архивирано из оригинала 15. 5. 2011. г. Приступљено 31. 5. 2011. 
  25. ^ „СтартЛогиц”. Архивирано из оригинала 13. 08. 2017. г. Приступљено 02. 07. 2020. 
  26. ^ „ГРВ Цлубс – ГАП”. Гап.грв.орг.ау. Архивирано из оригинала 26. 4. 2011. г. Приступљено 31. 5. 2011. 
  27. ^ „ДОМЕСТИЦ АНИМАЛС АЦТ 1994 – СЕЦТ 27 Рестраинт оф греyхоундс”. www.аустлии.еду.ау. Приступљено 13. 12. 2015. 
  28. ^ „Греyт Боокс он Греyхоундс анд Греyхоунд Адоптион |” (на језику: енглески). 2. 3. 2014. Приступљено 17. 10. 2019. 
  29. ^ Турбервилле, Георге (7. 10. 2018). „Турбервиле'с Бооке оф хунтинг, 1576”. [Оxфорд] : Цларендон Пресс ; Неw Yорк : [Оxфорд Университy Пресс] — преко Интернет Арцхиве. 
  30. ^ Ирисх Греyхоунд Студ Боок
  31. ^ Гуннар вон Боехн. „Тхе Греyхоунд Бреединг анд Рацинг Датабасе”. Греyхоунд-дата.цом. Архивирано из оригинала 12. 12. 2007. г. Приступљено 31. 5. 2011. 
  32. ^ Гендерс, Роy (1990). НГРЦ боок оф Греyхоунд Рацинг. Пелхам Боокс Лтд. ИСБН 0-7207-1804-X. 
  33. ^ „Греyхоунд рацинг”. Анималс Аустралиа. Приступљено 3. 9. 2016. 
  34. ^ „Трибуте то Цхиеф Хавоц -- Аустралиан Греyхоунд Рацинг Ассоциатион”. Архивирано из оригинала 05. 06. 2015. г. Приступљено 02. 07. 2020. 
  35. ^ „ГРЕY2К УСА: Греyхоунд Рацинг ин Аустралиа”. 
  36. ^ „Ларге Газехоунд Рацинг Ассоциатион”. Лгра.орг. Приступљено 31. 5. 2011. 
  37. ^ „Натионал Овал Трацк Рацинг Ассоциатион”. Нотра.орг. Приступљено 31. 5. 2011. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Хрт на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hrt&oldid=27676975”