Хуајан
Хуајан или цветни венац (кинески: 華嚴宗; пињин: Хуáyáн Зōнг; јапански: Кегон; корејски: 화엄종 Хwаеом јонг; санскрит: Аватаṃсака) је филозофска школа махајана будизма која се развила у Кини за време династије Танг. Основао ју је Ду Шун (557-640).
Школа цветног венца се темељи на истоименој санскритској Сутри цветног венца (санс. Аватаṃсака Сūтра, кинески: Хуаyан јинг).[1] Назив "Цветни венац" означава славу због дубоког разумевања.
Учење уреди
Учење сутре цветног венца има дословно космичко значење; оно је толико продубљено да се обраћа углавном божанствима, а не људима. У суштини, описује космологију међусобног прожимања обичне стварности са светом Буда.[1]
Ово учење забележио је и Фа Цанг (643-712) у Есеју о златном лаву. Прихватајући класичну кинеску дистинкцију између ли (суштина) и ши (појава), Фа Цанг је подручје ослобођења (нирвана) означио као ли, а свет патње (самсара) као ши. Ли и ши се међусобно прожимају на сваки могући наћин. Користећи аналогију са златном статуом лава, он злато упоређује са ли, а лављу форму са ши, указујући да је сваки аспект ове статуе истовремено златан и лављег облика, што су елементи које је могуће разлучити у теорији, али не и у пракси. Тако су самсара и нирвана различити, али не одвојени.[1]
Оваква верзија махајана учења била је примамљива за кинески осећај вредности свакодневне реалности, ублажавања појма одрицања од света, али не одбацивања тежњи ка ослобађању. Све се може сматрати да је Буда, али никако без развијања медитативног увида.[1]
Литература уреди
- Цоок, Францис Х. . Хуа-Yен Буддхисм: Тхе Јеwел Нет оф Индра, Пенн Стате Пресс. 1977. ISBN 978-0-271-02190-4. .
- Wригхт, Дале С. (1983). Пхилосопхy Еаст анд Wест 32 (3).
- Кембриџова илустрована историја религије, Стyлос, Нови Сад. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.