Википедија

Humani citomegalovirus

Хумани цитомегаловирус (HCMV, хумани херпесвирус-5, ХХВ-5) спада у род цитомегаловируса из породице Herpesviridae.[1] Геном чини дволанчана ДНК са терминалним понављајућим секвенцама. Омотач је трослојан. Репликује се у једру, ћелију напушта лизом или егзоцитозом.[2][3]

Хумани цитомегаловирус
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10Б25
МКБ-9-CM078.5
МеСХД003586

Хумани цитомегаловирус
CMV инфекција плучних пнеумоцта.
Класификација вируса
Гроуп:
Група I (дсДНА)
Породица:
Herpesviridae
Потпородица:
''Betaherpesvirinae
Род:
Cytomegalovirus
Врста:
Human cytomegalovirus

Пут преношења уреди

Извор заразе могу бити крв, семена течност, вагинални исцедак, урин, пљувачка и сузе, а за пренос је неопходан блиски телесни контакт.

Патолошки (медицински) значај уреди

Инфекција код одраслих

Време инкубације није сасвим познато, а симптоми инфекције су некарактеристични: повишена телесна температура уз оток лимфних чворова. Веома ретко се јављају хепатитис или миокардитис. Вирус се излучује потом кратко време пљувачком, и врло често дуже време гениталним исцетком, односно урином. Лечење је симптоматско, јер не постоје специфични лекови за ове вирусне инфекције, а због благе клиничке слике, инфекција може да прође и непрепозната. Инфекција CMV-ом делује имуносупресивно (расте број Т супресорских лимфоцита, ослабљене функције лимфоцита).

Конгенитална инфекција

Код CMV инфекције у трудноћи долази у око 40% до интраутерине трансмисије вируса. Вирус изазива оштећења фетуса особито у првом и другом, али и у трећем триместру. Рачуна се да до оштећења фетуса долази у око 5 - 15% случајева. Код 5% инфицираних фетуса долази до развитка конгениталног CMV синдрома, а код 5 - 10% су ови симптоми слабије изражени. Код 85 - 90% инфицираних фетуса нема никаквих симптома. Код конгениталног CMV синдрома у 90% се развијају касне последице инфекције.

Симптоми конгениталног CMV синдрома су: хепатоспленомегалија (увећане јетра и слезина), тромбоцитопенија (смањен број тромбоцита), хипербилирубинемија, хемолитичка анемија, микроцефалија, хориоретинитис, енцефалитис, атипична лимфоцитоза.

Перинатална инфекција

Перинатална инфекција се стиче проласком кроз заражени порођајни канал трудница које су заражене CMV -ом пре трудноће.

Инфекција код имунокомпромитованих особа

Инфекција код оболелих од АИДС-а карактерише се перзистентном температуром, хепатитисом А, поремећајем леукоцита и тромбоцита и запаљењем плућа која некада може бити и фатална.

Након примарне инфекције вирус перзистира доживотно највероватније у лимфоцитима. Под одређеним условима инфекција се може реактивирати.

Дијагноза уреди

Изолује се из бриса усне дупље, урина, пљувачке, цервикалног бриса, уретралног бриса, амнионске течности, ликвора. Доказује се имунофлоресценцијом, ПЦР-ом, ELISA тестом.

Лечење уреди

Нема специфичних лекова за овај вирус, тако да је терапија симптоматска и зависи од присутних симптома. Веома је битна исхрана, узимање витамина и јачање имунитета.

Референце уреди

  1. ^ „Хумани цитомегаловирус”. Архивирано из оригинала 10. 09. 2012. г. Приступљено 01. 12. 2012. 
  2. ^ Рyан КЈ, Раy ЦГ, ур. (2004). Схеррис Медицал Мицробиологy (4тх изд.). МцГраw Хилл. стр. 556; 566—9. ИСБН 978-0-8385-8529-0. 
  3. ^ Коицхи Yаманисхи; Арвин, Анн M.; Габриелла Цампаделли-Фиуме; Едwард Моцарски; Мооре, Патрицк; Роизман, Бернард; Wхитлеy, Рицхард (2007). Хуман херпесвирусес: биологy, тхерапy, анд иммунопропхyлаxис. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-82714-0. 

Литература уреди

  • Коицхи Yаманисхи; Арвин, Анн M.; Габриелла Цампаделли-Фиуме; Едwард Моцарски; Мооре, Патрицк; Роизман, Бернард; Wхитлеy, Рицхард (2007). Хуман херпесвирусес: биологy, тхерапy, анд иммунопропхyлаxис. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-82714-0. 
  • Рyан КЈ, Раy ЦГ, ур. (2004). Схеррис Медицал Мицробиологy (4тх изд.). МцГраw Хилл. стр. 556; 566—9. ИСБН 978-0-8385-8529-0. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Humani_citomegalovirus&oldid=26748003”