Хуморална теорија

Хуморална теорија или хуморална патологија је назив за теорију која се развила у античко доба и држала да се људско тело састоји од четири основна телесна сока (хумора). Ти су сокови традиционално били: крв, слуз, црна жуч и жута жуч. Према тој теорији болести су биле последица неравнотеже међу соковима, а лечење је морало успоставити ту равнотежу. Теорију је први изнео грчки лекар и филозоф Емпедокле у другој половини 5. века пне. на основу учења о четири основна елемента од којих се састоје све ствари. Теорију је преузео Хипократ, а касније систематизовао Гален, да би је преко средњовековних арапских лекара преузели европски лекари. Та је теорија доминирала европском медицинском мисли све до 19. века и настанка савремене медицине.