IA-32 (скраћено од "Интел Архитектура, 32-bit", такође познато и као i386[1][2] метонимијом)[3] је 32-bit верзија x86 архитектуре инструкцијског сета (ISA), која је први пут имплементирана 1985. године у Intel 80386 микропроцесорима. IA-32 је прва инкарнација x86 која подржава 32-bit рачунање,[4] што је резултирало тиме да се "IA-32" појам може користити као метонимија за све x86 верзије које подржавају 32-bit рачунање.[5][6]

IA-32 инструкцијски сет је уведен у Intel 80386 микропроцесоре 1985. године и до 2015. године је и даље подржаван од стране савремених PC микропроцесора. Иако је инструкцијски сет остао нетакнут, наредне генерације микропроцесора које га користе су постале много брже. У разним директивама програмских језика, IA-32 се и даље назива "i386" архитектура.[7][8][9][10][11]

Интел је изумитељ и највећи добављач IA-32 процесора, а други по величини добављач је AMD. На неко време VIA, Трансмета и неки други произвођачи су такође правили IA-32 процесоре, али од 2000. године сви произвођачи су прешли на 64-bit варијанту x86, x86-64.

Карактеристике архитекруре

уреди

Дефинишуће карактеристике IA-32 су доступност 32-bit процесорских регистара за општу употребу (нпр. EAX и EBX), 32-bit integer аритметичке и логичке операције, 32-bit offset-ови у сегменту за време заштитног мода, и превођење сегментираних адреса у 32-bit линеарну адресу. Дизајнери су такође направили и још нека друга побољшања. Неке од важнијих промена су описане у тексту испод.

32-bit integer способност
Сви регистри опште употребе (GPRs) су проширени са 16 бита на 32 бита, и све аритметичке и логичке операције, операције меморије ка регистру и регистра ка меморији итд, могу да раде директно на 32-bit integer-има. Операције Push и pop на стеку раде у 4-byte корацима, а несегментирани показивачи су широки 4 byte.
Више општих модова адресирања
Било који GPR може да се користи као основни регистар и било који GPR, осим ESP-а, може да се користи као индексни регистар у меморијској референци. Вредност индексног регистра се може помножити са 1, 2, 4, или 8 пре него што се дода на вредност основног регистра и на премештање.
Додатни сегментни регистри
Додата су још два сегментна регистра, FS и GS.
Већи простор виртуелне адресе
IA-32 архитектура дефинише 48-bit формат сегментиране адресе са 16-bit сегментним бројем и 32-bit offset-ом унутар сегмента. Сегментиране адресе су мапиране на 32-bit линеарну адресу.
Paging на захтев
32-bit линеарне адресе су виртуелне адресе, а не физичке адресе. Оне се преводе у физичке адресе преко page табеле. У 80386, 80486 и оригиналним Pentium процесорима, физичка адреса је била 32 бита. У Pentium Pro и каснијим процесорима, Екстензија физичке адресе је дозвољавала 36-bit физичку адресу иако је линеарна адреса и даље била 32 бита.

Модови оперисања

уреди
Мод оперисања Неопходан оперативни систем Врста кода 

која се користи

Уобичајена 

величина адресе

Уобичајена

величина операнда

Типична

ширина регистра 

Заштитни мод 32-bit оперативни систем или boot учитавач 32-bit код са заштитним модом 32 bits 32 bits 32 bits
16-bit оперативни систем са заштитним модом или boot учитавач, или 32-bit boot учитавач 16-bit код са заштитним модом 16 bits 16 bits 16 или 32 bits
Виртуелни 8086 мод 16- или 32-bit оперативни систем са заштитним модом 16-bit код са стварним модом 16 bits 16 bits 16 или 32 bits
Стварни мод 16-bit оперативни систем са стварним модом или boot учитавач, или 32-bit boot учитавач 16-bit код са стварним модом 16 bits 16 bits 16 или 32 bits

Види још

уреди
  • IA-64
  • Листа ранијих произвођача IA-32 компатибилних процесора

Референце

уреди
  1. ^ "DITTO".
  2. ^ "Additional Predefined Macros". intel.com.
  3. ^ Kemp, Steve.
  4. ^ „Intel 64 and IA-32 Architectures Software Developer's Manual”. Intel Corporation. септембар 2014. стр. 31. „The Intel386 processor was the first 32-bit processor in the IA-32 architecture family. It introduced 32-bit registers for use both to hold operands and for addressing. 
  5. ^ Green, Ronald W. (5 May 2009).
  6. ^ "Supported Hardware" Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2020).
  7. ^ „Additional Predefined Macros”. intel.com. Intel. Приступљено 31. 8. 2013. 
  8. ^ „DITTO”. BSD General Commands Manual. Apple. 19. 12. 2008. Приступљено 3. 8. 2013. „Thin Universal binaries to the specified architecture [...] should be specified as "i386", "x86_64", etc. 
  9. ^ Kemp, Steve. „Running 32-bit Applications on 64-bit Debian GNU/Linux”. Debian Administration. Архивирано из оригинала 16. 09. 2013. г. Приступљено 15. 06. 2016. 
  10. ^ Green, Ronald W. (5. 5. 2009). „What do IA-32, Intel 64 and IA-64 Architecture mean?”. software.intel.com. Intel. Приступљено 19. 12. 2014. 
  11. ^ „Supported Hardware”. Ubuntu Help. Canonical. Архивирано из оригинала 05. 02. 2020. г. Приступљено 31. 8. 2013.