ИС тенкови
ИС тенкови (ИС ћирилично "ИС", значи Јосепх Сталин или Јосиф Стаљин ћирилично "Јосиф Стаљин") су серија тешких тенкова развијених као наследници КВ-серије у СССРу током Другог Светског рата. Названи су по тадашњем вођи Јосифу Стаљину. Тежак тенк је дизајниран са дебелим оклопом да би парирао тенковима Трећег рајха. Наорузан 88мм главним топом који је био у могућности да порази Немацке Тигер и Пантер тенкове. Био је јуришни тенк, наоружан разорном гранатом корисном против барикада и бункера. ИС-2 ушао је у употребу априла 1944, Црвена армија их је користила у бици за Берлин у последњој етапи рата.
| ИС Тенк | |
|---|---|
|
| |
| Основне карактеристике | |
| Земља порекла | Совјетски Савез |
| Почетак производње | 1941.[1] |
| Уведен у употребу | 1941. |
| Повучен из употребе | 1945. |
| Брзина на путу | 37 km/h |
| Брзина ван пута | 20 km/h |
| Досег | 125 km |
| Димензије и маса | |
| Дужина | 9,9 m |
| Ширина | 3,09 m |
| Висина | 2,73 m |
| Тежина | 46 t |
| Опрема | |
| Главно наоружање | топ калибра 122 mm КвК 28/Л56 |
| Споредно наоружање | 2 х ДТ, 7.92 mm |
| Оклоп | 60-110; мм |
| Мотор | 12-цyл. диезел модел V-2 450 кW |
| Снага (КС) | 600 КС |
| Посада | |
| Посада | 4 |
Развој и дизајн
уредиКВ-85 и ИС-1
уредиКВ-1 је критикован од своје посаде због лосе покретљивости и недостатака у односу на средњи Т-34 тенк. Био је много скупљи него Т-34, без сјајних борбених перформанси. То је натерало Москву да нареди производњу овог тенка замени са Т-34, сто је постојање КВ-1 довело до ивице нестанка због свакодневних губитака. 1942 овај проблем је делимично решен појавом модела КВ-1с, лакшег и бржег тенка. Производња КВ-1с је постепено смењена са СУ-152[2] и коначно завршена априла 1943[3]. Ипак, заробљавање Немачког Тигер тенка јануара 1943 довело је до одлуке за развој новог тешког тенка, коме је дато кодирано име Објекат 237.[4]
У погледу протеклих тенковских сукоба у лето 1943, док је Објекат 237 још развијан, тим совјетских инжењера је наложио стварање привременог КВ тенка, КВ-85, који је био наоружан истим оружијем као СУ-85, топом од 85 мм које је омогућило разарање моћнијег Тигар I тенка са чак 1000 метара.[5] КВ-85 је креиран на започетом пројекту Објекат 237 са модификованом КВ-1с куполом. Ово је захтевало повећање пречника осовине куполе и додавање додатног простора на бочним ивицама тенка. Место радио оператера је избачено а на његовом месту су стајали сандуци већих пројектила. Затим је купола премештена на супротну страну испред возача, тако да је возач постао и оператор куполе. Овим пројектом Совјетска индустрија је била у могућности да пре завршетка 1943. произведе тенк који је могао да парира Немачком Тигер I тенку. Кратка производња од само 148 примерака који су већ у септембру 1943. изашли на фронт завршила се у децембру исте године. Завршен прототип Објекта 237 показао се као еволуција тешких тенкова и назван је КВ-13, касније у производњи преименован у ИС-85[6]. Први примерак направљен је у октобру 1943. и одмах је убачен у службу. Производња је завршена у октобру 1944. Дизајн му је поједностављен у ИС-1, после представљања преименованог у ИС-2 за сигурносне потребе.[7]
ИС-2
уредиИС-122 прототип заменио је ИС-85, и почела је масовна производња под именом ИС-2. 85 мм топ био је резервисан за нови лакши тенк Т-34-85 и за неке реконструисане ИС-1с тенкове, међутим убрзо је нашао примену и на новом ИС-2 тенку. Главна верзија ИС-2 је био модел са моћним А-19 топом. Био је лакши и бржи од почетног КВ модела из 1942. са побољшаним предњим оклопом и много упечатљивијим дизајном. Могао је да носи тежи оклоп од свог предходника и да при том остане лакши и бржи од њега. Оклоп КВ модела био је мање обликован и веома тежак на задњем делу тенка, док је на ИС серији оклоп углавном фокусиран на предњем делу тенка. ИС-2 је био за нијансу лакси од Немачког Пантера и много лакси од Тигер серије.
Западни посматрачи су имали тенденцију да критикују Совјетски тенк због његовог недостатка заштите и сирове изградње. Совјети су одговорили да су сви недостаци оправдани обзиром на кратак живот тенкова на бојном пољу.
План заштите ИС-2 модела 1943 и 1944 био је заштита спреда и одозго. Раније су се могли препознати по веома малом отварајућем визиру за возача. Рани тенкови нису имали планиране митраљезе на куполама за одбрану из ваздуха, што је на овом моделу промењено. Према статистичарима бојног поља ИС-2 и Тигер су били равноправни на удаљеностима испод 1000 м. Ефикасност на већим удаљеностима зависила је искључиво од сналажљивости посаде тенка.
Касније унапређен модел ИС-2 (модел из 1944) имао је уграђен моћни А-19 топ који се пунио брже, био много прецизнији код окретања куполе и са бољом контролом испаљивања. Предњи оклоп замењен је са једноделном плочом дебљине 120 мм монтираном под углом од 60 степени. Остале мање надоградње укључивале су додатна закључавања куполе, ширу кабину и против-авионски митраљез. Средином 1950-тих, преостали ИС-2 тенкови су модернизовани и оспособљени за борбу на кратким раздаљинама. Главна промена била је складиштење горива које је реализовано спољним резервоаром на задњем делу тенка. Овакво решење резервоара у будућности се није показало као најбоље. Ваљкасти резервоар је увек представљао лаку мету за било који тип оружја.
ИС-3
уреди
Постојала су два тенка познатија као ИС-3. ИС-3 (Објекат 244) је у основи ИС-2 са изменама у виду наоружања. У односу на ИС-2 наоружан је топом 85мм са дугачком цеви (D-5Т-85-БМ). Пројектован је у Лењинграду и није подржан од стране војне управе за улазак у службу. Пројектован је касне 1944, а фабрику је напусито у мају 1945..[8] Овај тенк је имао ојачан оклоп у односу на предходника и полулоптасту куполу која је постала заштитни знак совјетских тенкова после рата. Овакав облик куполе имао је побољшану заштиту, такође је значајно смањен простор за главу. Спуштена купола је такође ограничила максималне перформансе топа, поготово у бочним дејствовањима са топом. Као резултат ИС-3 није био у стању да створи предност у односу на западне тенкове.[9]Због скученијег простора и пуњење је постало спорије што је такодје утицало на ефикасност топа али наспрам мањих сметњи отпорност куполе у односу на предходни модел је била много већа. Производња у време рата имала је као резултат многе механичке проблеме.[10] Прво јавно представљање ИС-3 било је у септембру 1945 током војне параде у Берлину као део 71-ве тенковске бригаде.[8] Али ИС-3 је стигао прекасно да фронт да би ушао у борбене акције. Године 1960. ИС-3 је модернизован у ИС-3М који је и данас у употреби у неким земљама.
ИС-4
уреди
Постоје два различита модела позната као ИС-4. Један од њих је (Објекат 245) је у основи ИС-2 са изменама у виду наоружања. У односу на ИС-2 наоружан је топом 100мм са дугачком цеви (D-10Т). ИС-4 је пројектован као ново возило бољих перформанси од ИС-3 али истог дизајна. На овом моделу ИС-4 уграђена је издужена купола ИС-2 са додатним точковима за кретање по путу које је покретао побољшани дизел мотор. Оклоп је појачан на свим деловима тенка. Неколико алтернативних оружја је направљено у војним истраживачким центрима, међутим задржана је основа оригиналног топа 122мм са ИС-2 тенка. Такође је уложен велики труд да се искористе информације добијене проучавање Нацистичког Панзер V Пантхер тенка, сто је проузроковало доста измена на другом ИС-4 агрегату. Масовна производња одобрена је 1947. и трајала је до 1949 и у овом периоду направљено је 240 примерака. Већина их је премештена на далеки исток Русије. 1949 године је обустављена производња и исте године тенкови су повучени из службе.
Избор оружја
уреди
Два кандитата за оружје били су 122мм топ М1931(А-19) и 100мм јуришни топ М1944(БС-3). БС-3 је имао већу комору и бољи оклоп цеви али и мање употребљиви високо експлозивни пројектил. Такодје, БС-3 је било релативно ново оружије малих залиха, док је са друге стране А-19 топ био годинама у производњу укључујући и муницију. У поређењу са класичним Ф-34 тенковским топом, А-19 је производио 5 пута више енергије испаљивања и сличне прецизности као топ монтиран на Нацистичком Тигер II тенку.[11] После тестирања оба топа, предходник је изабран као главно оружје нових тенкова. Примарно зато што је био спреман и доступан и због велике разорне гранате која је имала великих ефеката у борби против Нациста. А-19 користи гранату која се састоји од пројектила и експлозивног пуњења. Као резултат је добијен мањи временски размак у испаљивању граната. Топ је био веома моћан, на тесту који је изведен гађањем циља са 2500м топ се показао као веома разорно оружије ако се налази у вештим рукама…[12][13]
У извештају 5. октобра 1944 помиње се супериорни домет А-19 топа у односу на Нацистички Пантер тенк. На доборој позицији А-19 је могао дејствовати по свакој врсти тенка пре него што му се приближе. Пројектил је могао да пробије оклоп Немачких Пантер тенкова са било које раздаљине.[14]
ИС у поређењу са другим Совјетским тенковима
уреди
| Т-35 | Т-100 | СМК | КВ-1 М1940 |
КВ-1 М1941 |
КВ-1 М1942 |
КВ-1С М1942 |
КВ-85 М1943 |
ИС-2 М1945 |
ИС-3[16] М1945 | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Посада | 12 | 7 | 7 | 5 | 5 | 5 | 5 | 4 | 4 | 4 |
| Тежина(тона) | 45 | 58 | 55 | 43 | 45 | 47 | 42.5 | 46 | 46 | 46.5 |
| Топ | 76.2 мм M. 27/32 |
76.2 мм L-11 |
76.2 мм L-11 |
76.2 мм Ф-32 |
76.2 мм Ф-34 |
76.2 мм ЗиС-5 |
76.2 мм ЗиС-5 |
85 мм D-5Т |
122 мм D-25Т |
122 мм D-25Т |
| Граната | 100 | – | – | 111 | 111 | 114 | 114 | 70 | 28 | 28 |
| Друго наоружање | 2×45 мм 5×7.62 мм |
45 мм | 45 мм | 2×ДТ | 4×ДТ | 4×ДТ | 4×ДТ | 3×ДТ | 2×ДТ, ДСхК | 2×ДТ, ДСхК |
| Мотор | 500 хп M-17М бензин |
500 хп | 850 хп АМ-34 |
600 хп V-2К дизел |
600 хп V-2 |
600 хп V-2 |
600 хп V-2 |
600 хп V-2 |
600 хп V-2 |
600 хп V-2-ИС |
| Гориво (литар) | 910 | – | – | 600 | 600 | 600 | 975 | 975 | 820 | 520 + 270 |
| Брзина на путу (км/х) | 30 | 35 | 36 | 35 | 35 | 28 | 45 | 40 | 37 | 37 |
| Домет (км) | 150 | – | 150 | 335 | 335 | 250 | 250 | 250 | 240 | 150 (225) |
| Оклоп (мм) | 11–30 | 20–70 | 20–60 | 25–75 | 30–90 | 20–130 | 30–82 | 30–160 | 30–160 | 20–220 |
Референце
уреди- ^ Залога 1984, стр. 176.
- ^ Залога 1996, стр. 44.
- ^ Залога 1996, стр. 42.
- ^ Залога 1994, стр. 5.
- ^ Самсонов, Петер. „Совиет 85 мм Гунс вс Тигерс”. Арцхиве Аwаренесс.
- ^ Залога 1994, стр. 6.
- ^ Залога 1994, стр. 7.
- ^ а б Руссиан арморед вехицлес. XX Центурy. Волуме 3: 1945-. 1965. 2010. ISBN 978-5-9771-0106-6.
- ^ Perrett 1987, стр. 21.
- ^ Zaloga 1974, стр. 19.
- ^ „Was the Tiger really King?”. The Russian Battlefield. Архивирано из оригинала 13. 08. 2019. г. Приступљено 24. 10. 2014.
- ^ Tolochkov; Volosatov (12. 9. 1944). „Report on the results of testing of the 100 mm and the 122 mm tank guns at the Kubinka proving grounds”. The Russian Battlefield. Архивирано из оригинала 29. 10. 2014. г. Приступљено 27. 10. 2014.
- ^ Zaloga 1984, стр. 172.
- ^ Jentz 1995, стр. 128. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFJentz1995 (help)
- ^ Zaloga & Grandsen 1984, стр. 119, 176.
- ^ IS-3 Model 1945 Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2014) онwар.цом
Литература
уреди- Јентз, Тхомас (1995). Германy'с Пантхер Танк: Тхе Qуест фор Цомбат Супремацy. Сцхиффер Милитарy Хисторy. стр. 128. ИСБН 978-0-88740-812-0.
- Залога, Стевен. КВ-1 & 2: Хеавy Танкс 1939–1945.
- Барyатинскy, Микхаил (2006). Тхе ИС Танкс. Херсхам, Сурреy: Иан Аллен Публисхинг. ИСБН 978-0-7110-3162-3.
- Јентз, Тхомас (1995). Германy'с Пантхер Танк: Тхе Qуест фор Цомбат Супремацy. Атглен, ПА: Сцхиффер Публисхинг. ИСБН 978-0-88740-812-0.
- Перретт, Брyан (1987). Совиет Армоур Синце 1945. Лондон: Бландфорд Пресс. ИСБН 978-0-7137-1735-8.
- Сеwелл, Степхен ‘Цоокие’ (2002). “Ред Стар – Wхите Елепхант?” ин Армор, Јулy–Аугуст 2002. пп. 26–32. Форт Кноx, КY: УС Армy Армор Центер. ИССН 0004-2420
- Залога, Стевен (1996). КВ-1 & 2 Хеавy Танкс 1939-45. Оспреy Публисхинг (УК). ИСБН 978-1-85532-496-1.
- Залога, Стевен (1994). ИС-2 Хеавy Танк 1944-1973. Оспреy Публисхинг (УК). ИСБН 978-1-85532-396-4.
- Залога, Стевен; Грандсен, Јамес (1984). Совиет Танкс анд Цомбат Вехицлес оф Wорлд Wар Тwо. Лондон: Армс анд Армоур Пресс. ИСБН 978-0-85368-606-4.
- Железный марш [Ирон Марцх] (на језику: руски). ww2.кулицхки.ру.
Спољашње везе
уреди- Баттлефиелд.ру: ЈС-1 анд ЈС-2 Девелопмент хисторy, Цомбат емплоyмент, Цомпарисон то Герман танкс Архивирано на сајту Wayback Machine (30. октобар 2011), Стриппинг тхе ЈС-2 -топ виеw, Стриппинг тхе ЈС-2 -боттом виеw, ЈС-3 Хисторy Архивирано на сајту Wayback Machine (23. фебруар 2013), Совиет Хеавy Танкс Специфицатион Архивирано на сајту Wayback Machine (30. октобар 2011), Ласт Хеавy Танкс оф тхе УССР Архивирано на сајту Wayback Machine (2. новембар 2013) (ЈС-4 тхроугх ЈС-10, ор Т-10)
- ОнWар: ИС-1, ИС-2, ИС-3
- ИС-2М Пхотобоок (ПДФ)
- M.Барyатинскy. Хисторy оф ИС-2 танкс (Руссиан)
- Пицтуре оф ИС-2 беаринг Полисх маркингс.
- ИС-7 модел 1948 Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2016)
- ИС танкс, ин мусеумс анд монументс.
- ИС-3 "тест дриве" (видео)
- АWАЦС Танк Гуиде: ИС-7 - Бегиннер'с Гуидес & Туториалс
