Википедија

Имплатабилни кардиовертер дефибрилатор

Имплантабилни кардиовертер дефибрилатори (акроним ИЦД од енгл. речи имплантабле цардиовертер дефибрилатор) су уређаји који се користе у терапији животно угрожавајућих поремећаја срчаног ритма. ИЦД који су корисни у превенцији изненадне смрти код пацијената са познатом, трајном вентрикуларном тахикардијом или фибрилацијом, у бројним студијама показали су добре резултате у спречавању срчаног застоја код високо ризичних пацијената од вентрикуларних аритмија опасних по живот.[1]

Имплантабилни кардиовертер дефибрилатор
Принцип уградње ИЦД
ИЦД-937.94-37.97
МеСХД017147
МедлинеПлус007370
еМедицине1971119

ИЦД новије генерације могу имати двоструку функцију која укључује и способност да служе као пејсмејкер, који стимулише срчане откуцаје ако открије да је пулс преспор. Иако ИЦД не може спречити настанак аритмије, он је може успешно открити и третирати, и својим дејство тако повратити нормалан срчани ритам и пацијенту спасити живот.[2]

Имплантабилни кардиовертер дефибрилатори обавезно се уграђују у хируршким условима уз стандардну антибиотску профилаксу, ЕКГ мониторинг, одговарајућу рендгеноскопију и спољни дефибрилатор.[3]

Квалитет живота након уграђеног ИЦД завистан је од здравственог  стања пацијента и...дефинише се као субјективна процена особе у зависности од личног физичког, психиĉког и социјалног стања.[4]

Историја уреди

Идеја о аутоматском имплантабилном кардиовертер дефибрилатору јавила се 1960-их, док су први тестови урађени скоро 10 година касније, тачније 1969. у Синаи Хоспитал оф Балтимор‖.[5]

Прво је Раних 1970-тих а потом и Мицхел Мироwски почео да развоја имплантабилни кардиовертер дефибрилатор за хуману примену. Пионирски рад ових истраживача кулминирао је уградњом 1980.године првог ИЦД уређаја.[6]

Од тада до данас развијене су бројне технике, у складу са технолошким развојем науке, што је омогућило различите хируршке и терапијске приступе.[7]

Основне карактеристике уреди

ИЦД је уређај на батерије који се пацијенту пласира испод коже и прати његов пулс. Танке жице уређаја повезане су електродама са пацијентовим срцем. Данашњи дефибрилатори су изгледом и функцијом слични антибрадикардним пејсмејкерима. Батерија која их напаја је дугог трајања експлоатације (литијумско ванадијумска батерија) и јако је поуздани извор енергије. Електроде које се ендовенским путем пласирају у десну комору срца су нешто већег промера од стандардних биполарних електрода.

ИЦД третира аритмије на три начина: кардиоверзијом, дефибрилацијом и анти-тахикардија стимулација

Кардиоверзијом и дефибрилацијом

Кардиоверзија и дефибрилација означавају појаву електричног шока који прекида опасну аритмију и враћа срцу нормални ритам. Ако је пацијент при свести дејство шока је болно и пацијенти га описују описују као „ударац у прса“. Најчешће се ипак шок изазива код опасне аритмије тек када је пацијент изгуби свест и притом он не осећа дејство шока.

Стимулацијом (анти-тахикардија стимулација)

Анти-тахикардија стимулација укључује слање кратких циклуса стимулација (5-10). Анти-тахикардија стимулација није болна, и готово је неприметна. Мањи број пацијената може имати неугодан осећај убрзаног срчаног рада (палпитације).

  •  
    Цртеж позиционираног ИЦД
  •  
    ИЦД пре уградње
  •  
    Положај ИЦД на рендген снимку

Добре стране и препоруке уреди

Терапија имплантибилним кардиовертер дефибрилатором у бројним истраживањима резултовала је 50% мањим релативним ризиком у односу на амиодарон и 28% релативним смањењем смртности, што је сврстава у терапија избора највише код пацијената са средње тешком и тешком дисфункцијом леве срчане коморе.[8] Имплантибилни кардиовертер дефибрилатор представља и методу избора у лечењу наследних каналопатија.[9]

Међутим упркос овим предностима ИЦД, примена антиаритмијских лекова, сама или у комбинацији са ИЦД-ом је и даље је неопходна код појединих пацијената у неким срчаним синдромима.

Индикације уреди

  • вентрикуларна аритмија
  • стање после срчаног удара
  • стање након изненадног срчаног застоја, које је пацијент преживео
  • синдром продуженог QТ интервала
  • Бругада синдром
  • урођене срчане болести  
  • друга стања са могућим изненадним срчаним ударом

Уградња уреди

Уградња оваквих уређаја је идентична уградњи стандардних пејсмејкера. Након припреме оперативног поља, у локалној анестезији, и након препарацији в.цепхалицае или пункције в.субцлавиае пласира се електрода ендовенским путем, најчешће у врх десне коморе, а генератор импулса на батерије уграђује се у шупљину испод коже груди, често одмах испод кључне кости. Генератор је приближно величине џепног сата. Жице или водови воде се од генератора импулса до положаја на површини или унутар срца и могу се инсталирати кроз крвне судове, елиминишући потребу за операцијом на отвореном грудном кошу.

У случају да је неопходно, овај уређај се може и тестирати, након опште анестезије пацијента, када се се вештачки изазове малигни поремећаје ритма. Након такве стимулације ИЦД је исправан ако тако изазване поремећаје прекида својом функцијом.

Поступак након уградње

Постоперативно, већини пацијената дозвољен је отпуст већ наредног дана. Препоручено је да се пацијент уздржи од тежих физичких активности као што су контактни спортови, интензивне физичке вежбе, или дизање тежих објеката у прве 4 недеље након оперативног захвата. Потпун опоравак у принципу траје око 4 до 6 недеља.

Контролни прегледи су неопходни у циљу мониторинга срчане активности и осигуравања правилног функционисања ИЦД-а (провера срчаних откуцаја, процена укупних шокова и исправности батерије).

Препоруке уреди

Ако нека особа има уграђен имплантабилни кардиовертер дефибрилатор, она мора да буде свесне свог окружења и уређаја који могу ометати његов рад. У потенцијално ометајуће уређаје спадају уређаји са јаким магнетним пољима. Ови уређаји могу пореметити сигнализацију ИЦД-а и спречити га да ради исправно, понекад и без знања пацијента. Што је пацијент дуже изложени потенцијално ометајућем уређају и што је тај уређај ближи ИЦД-у, то ће могући утицаји штетног магнетног поља на ИЦД бити већи.[10]

Трудноћа

Жене са уграђеним кардиовертер-дефибрилатором могу нормално носити трудноћу без повећаног ризика за фетус. Ако у основи постоји оптерећење срчаним или другом болести потребно је саветовати трудницу да се обрати свом кардиологу о могућим ризицима, могућом потребом за променом лекова и плановима неге за време трудноће.

Компликације уреди

Компликације које могу настати након уградње кардиовертер дефибрилатора могу се поделити на оне настале за време оперативног захвата и/или оне настале након оперативног захвата (касне компликације).[11]

Компликације за време оперативног захвата уреди

У компликације настале за време оперативног захвата спадају:

  • колапс плућа (пнеумотораx) у 1% случајева – збрињава се постављањем дрена
  • перфорација срца (срчана тампонада) најчешће електродом, која узрокује накупљање крви у опни која окружује срце – у 1% случајева – збрињава се постављањем дрена у простор у којем се накупља крв
  • крварење на оперативном резу на месту где је смештен генератор ИЦД-а – ризик код пацијената који су на лековима који утичу на згрушавање (мариварин, аспирин)
  • ризик за настанак инфекције — мањи је од 1%
  • померање електроди у срцу — јавља се у око 1% случајева и обично захтева поновљени захват и поновно позиционирање електроде
  • смртни исход при уградњи кардиовертер дефибрилатора — који је мањи је од 1:500.[12]

Касне компликације уреди

У касне компликације спадају:

  • инфекција на месту уградње ИЦД – обично се цели систем мора извадити и поновно имплантирати с друге стране након што се санира инфекција
  • дисфункција у електроди – електроде су најосјетљивији део ИЦД-а, тако да их јаке механичке силе ван тела могу померити или сломити, што захтева нови оперативни захват и замену исправним електродама
  • неадекватна детекција и испорука електричног шока
  • прерано пражњење батерије ИЦД-а

Квалитет живота уреди

Студије су показале да ИЦД апарати смањују смртност када се користе у превенцији напрасне срчане смрти код високо ризичних болесника[13] [14] Бенефит од имплантираног ИЦД у циљу превенције напрасне срчане смрти, бива нарушен страхом од наредног могућег дефибрилационог шока.[15]

Имплантабилни кардиовертер дефибрилатори показали су своје добре стране и користи, али брига око прихватању ових уређаја од стране пацијента и психолошка прилагођавања ИЦД-у у сталном су фокусу многих истраживања.[16]

Истраживачи, укључујући оне из области срчане психологије, закључили су да је квалитет живота пацијената са ИЦД најмање једнак или боља од квалитета живота оних који узимају антиаритмичке лекове.[17] Једна од највећих студија која је у испитивању СЦД-ХеФТ обрадила 2.521 пацијента са стабилном срчаном инсуфицијенцијом.[18] резултовала је податком да није било разлике између група лечених ИЦД и оних лечених лековима након 30 месеци.[19]

Психолошко прилагођавање након уградње ИЦД такође је добро проучено. У ретким случајевима, након уградње ИЦД може доћи до инфиције која је најчешће бактеријског порекла, али повремено су умешани и други микроорганизми попут одређених гљивица.[20] Вероватније је да ће се ово догодити код људи са дијабетесом, срчаном инсуфицијенцијом, отказивањем бубрега или нарушеним имунолошким системом.[20]

Анксиозност је честа психолошка нуспојава, и клинички је значајнија код приближно 13–38% пацијената са ИЦД.[21][22] Примарни етиолошки фактори који доприносе анксиозности код пацијената са ИЦД нису утврђени.

Депресивни симптоми су такође чести, али показало се да је учесталост ових проблема слична онима које су примећене и у другим групама срчаних болесника, са приближно 24–41% учесталошћу код пацијената са ИЦД-ом који имају депресивне симптоме.[21]

Превладавају и проблеми у психосоцијалном прилагођавању ИЦД-има, укључујући анксиозност, међу супружницима или другим партнерима са којима је пацијент у вези.[23] Ова појава може бити повезана, бар делимично, са заједничком анксиозношћу од шока и избегавања физичких и сексуалних контаката.[24]

Извори уреди

  1. ^ Мироwски, M; Реид, ПР; Моwер, MM; Wаткинс, L; Готт, ВЛ; Сцхаубле, ЈФ; Лангер, А; Хеилман, МС; Коленик, СА; Фисцхелл, РЕ; Wеисфелдт, ML (7. 8. 1980). „Терминатион оф малигнант вентрицулар аррхyтхмиас wитх ан имплантед аутоматиц дефибриллатор ин хуман беингс”. Тхе Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 303 (6): 322—4. ПМИД 6991948. дои:10.1056/НЕЈМ198008073030607. .
  2. ^ Епстеин АЕ, ДиМарцо ЈП, Елленбоген КА, ет ал. АЦЦ/АХА/ХРС 2008 Гуиделинес фор Девице-Басед Тхерапy оф Цардиац Рхyтхм Абнормалитиес: а репорт оф тхе Америцан Цоллеге оф Цардиологy/Америцан Хеарт Ассоциатион Таск Форце он Працтице Гуиделинес (Wритинг Цоммиттее то Ревисе тхе АЦЦ/АХА/НАСПЕ 2002 Гуиделине Упдате фор Имплантатион оф Цардиац Пацемакерс анд Антиаррхyтхмиа Девицес) девелопед ин цоллаборатион wитх тхе Америцан Ассоциатион фор Тхорациц Сургерy анд Социетy оф Тхорациц Сургеонс. Ј Ам Цолл Цардиол. 2008 Маy 27. 51(21):е1-62.
  3. ^ Кампхуис, Х. C.; Де Лееуw, Ј. Р.; Дерксен, Р.; Хауер, Р. Н.; Wиннубст, Ј. А. (октобар 2003). „Имплантабле цардиовертер дефибриллатор реципиентс: qуалитy оф лифе ин реципиентс wитх анд wитхоут ИЦД схоцк деливерy: а проспецтиве студy”. Еуропаце. 5 (4): 381—9. ПМИД 14753636. дои:10.1016/С1099-5129(03)00078-3. 
  4. ^ Теста МА, Симонсон DC. Ассессмент оф qуалитy-оф-лифе оутцомес. Н Енгл Ј Мед.1996; . 334 (13): 835—840.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  5. ^ Цоатс, А. Ј. (2002). „МАДИТ II, тхе Мулти-центер Аутономиц Дефибриллатор Имплантатион Триал II стоппед еарлy фор морталитy редуцтион, хас ИЦД тхерапy еарнед итс евиденце-басед цредентиалс?”. Интернатионал Јоурнал оф Цардиологy. 82 (1): 1—5. ПМИД 11786150. дои:10.1016/С0167-5273(01)00629-5. .
  6. ^ Мироwски, M.; Реид, П. Р.; Моwер, M. M.; Wаткинс, L.; Готт, V. L.; Сцхаубле, Ј. Ф.; Лангер, А.; Хеилман, M. С.; Коленик, С. А.; Фисцхелл, Р. Е.; Wеисфелдт, M. L. (1980). „Терминатион оф малигнант вентрицулар аррхyтхмиас wитх ан имплантед аутоматиц дефибриллатор ин хуман беингс”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 303 (6): 322—324. ПМИД 6991948. дои:10.1056/НЕЈМ198008073030607. .
  7. ^ Мироwски, M.; Реид, П. Р.; Моwер, M. M.; Wаткинс, L.; Готт, V. L.; Сцхаубле, Ј. Ф.; Лангер, А.; Хеилман, M. С.; Коленик, С. А.; Фисцхелл, Р. Е.; Wеисфелдт, M. L. (1980-08-07). „Терминатион оф малигнант вентрицулар аррхyтхмиас wитх ан имплантед аутоматиц дефибриллатор ин хуман беингс”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 303 (6): 322—4. ПМИД 6991948. дои:10.1056/НЕЈМ198008073030607. .
  8. ^ Цонноллy, С. Ј.; Халлстром, А. П.; Цаппато, Р.; Сцхрон, Е. Б.; Куцк, К. Х.; Зипес, D. П.; Греене, Х. L.; Боцзор, С.; Домански, M.; Фоллманн, D.; Гент, M.; Робертс, Р. С. (децембар 2000). „Мета-аналyсис оф тхе имплантабле цардиовертер дефибриллатор сецондарy превентион триалс. АВИД, ЦАСХ анд ЦИДС студиес. Антиаррхyтхмицс вс Имплантабле Дефибриллатор студy. Цардиац Аррест Студy Хамбург . Цанадиан Имплантабле Дефибриллатор Студy”. Еуропеан Хеарт Јоурнал. 21 (24): 2071—8. ПМИД 11102258. дои:10.1053/еухј.2000.2476. .
  9. ^ Wевер, Е. Ф.; Хауер, Р. Н.; Ван Цапелле, Ф. L.; Тијссен, Ј. Г.; Цријнс, Х. Ј.; Алгра, А.; Wиесфелд, А. C.; Баккер, П. Ф.; Роблес Де Медина, Е. О. (1995-04-15). „Рандомизед студy оф имплантабле дефибриллатор ас фирст-цхоице тхерапy версус цонвентионал стратегy ин постинфарцт судден деатх сурвиворс”. Цирцулатион. 91 (8): 2195—203. ПМИД 7697849. дои:10.1161/01.ЦИР.91.8.2195. .
  10. ^ Милашиновић Г. Имплантабилни кардиовертер-дефибрилатори, У: Остојић M, Кањух V, Белеслин Б, уредници. Кардиологија.Београд:Завод за уџбенике;2011. стр.865-69.
  11. ^ Цоннеллy ДТ. Имплантабле цардиовертер-дефибриллаторс. Хеарт. . 86. 2001: 221—226.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  12. ^ Цоатс, А. Ј. (2002). „МАДИТ II, тхе Мулти-центер Аутономиц Дефибриллатор Имплантатион Триал II стоппед еарлy фор морталитy редуцтион, хас ИЦД тхерапy еарнед итс евиденце-басед цредентиалс?”. Интернатионал Јоурнал оф Цардиологy. 82 (1): 1—5. ПМИД 11786150. дои:10.1016/С0167-5273(01)00629-5. 
  13. ^ Ал-Кхатиб, С. M.; Сандерс, Г. D.; Марк, D. Б.; Лее, К. L.; Бардy, Г. Х.; Биггер, Ј. Т.; Буxтон, А. Е.; Цонноллy, С.; Кадисх, А.; Мосс, А.; Фелдман, А. M.; Елленбоген, К. А.; Сингх, С.; Цалифф, Р. M.; Еxперт панел партиципатинг ин а Дуке Цлиницал Ресеарцх Институте-спонсоред цонференце (2005). „Имплантабле цардиовертер дефибриллаторс анд цардиац ресyнцхронизатион тхерапy ин патиентс wитх лефт вентрицулар дyсфунцтион: Рандомизед триал евиденце тхроугх 2004”. Ам Хеарт Ј. 149 (6): 1020—1034. ПМИД 15976783. дои:10.1016/ј.ахј.2005.02.005. .
  14. ^ Бардy ГХ, Лее КЛ, Марк ДБ, Пооле ЈЕ, Пацкер DL, Боинеау Р, ет ал. фор тхе Судден Цардиац Деатх Хеарт Фаилуре Триал (СЦД-ХеФТ) Инвестигаторс. Амиодароне ор ан имплантабле цардиовертер-дефибриллатор фор цонгестиве хеарт фаилуре.Н Енгл Ј Мед. 2005; 352:225–237.
  15. ^ Сеарс, СФ,Цонти ЈБ. Qуалитy оф лифе анд псyцхологицал фунцтионинг оф ИЦД патиентс. Хеарт.2002. . 87: 488—93.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  16. ^ Бурнс, Јасон L.; Сербер, ЕВА Р.; Кеим, Степхен; Сеарс, Самуел Ф. (2005). „Меасуринг Патиент Аццептанце оф Имплантабле Цардиац Девице Тхерапy”. Јоурнал оф Цардиовасцулар Елецтропхyсиологy. 16 (4): 384—390. ПМИД 15828880. С2ЦИД 36667780. дои:10.1046/ј.1540-8167.2005.40134.x. 
  17. ^ Сеарс, Самуел Ф.; Матцхетт, Мелисса; Цонти, Јамие Б. (2009). „Еффецтиве Манагемент оф ИЦД Патиент Псyцхосоциал Иссуес анд Патиент Цритицал Евентс”. Јоурнал оф Цардиовасцулар Елецтропхyсиологy. 20 (11): 1297—1304. ПМИД 19563356. С2ЦИД 7314151. дои:10.1111/ј.1540-8167.2009.01526.x. .
  18. ^ Бардy ГХ, Лее КЛ, Марк ДБ, ет ал. фор тхе Судден Цардиац Деатх ин Хеарт Фаилуре Триал (СЦД-ХеФТ) Инвестигаторс. Амиодароне ор ан имплантабле цардиовертер-дефибриллатор фор цонгестиве хеарт фаилуре. Н Енгл Ј Мед 2005; 352:225–237
  19. ^ Марк, D. Б.; Анстром, К. Ј.; Сун, Ј. L.; Цлапп-Цханнинг, Н. Е.; Тсиатис, А. А.; Давидсон-Раy, L.; Лее, К. L.; Бардy, Г. Х.; Судден Цардиац Деатх ин Хеарт Фаилуре Триал Инвестигаторс (2008). „Qуалитy оф лифе wитх дефибриллатор тхерапy ор амиодароне ин хеарт фаилуре”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 359 (10): 999—1008. ПМЦ 2823628  . ПМИД 18768943. дои:10.1056/НЕЈМоа0706719. 
  20. ^ а б Ривера, Нина Тхаккар; Браy, Натасха; Wанг, Хонг; Зелницк, Кеннетх; Осман, Ахмед; Вицуñа, Рицардо (2014). „Раре инфецтион оф имплантабле цардиовертер-дефибриллатор леад wитх Цандида албицанс: Цасе репорт анд литературе ревиеw”. Тхерапеутиц Адванцес ин Цардиовасцулар Дисеасе. 8 (5): 193—201. ПМИД 24951637. С2ЦИД 19659083. дои:10.1177/1753944714539406. .
  21. ^ а б Цамм, А. Јохн; Сеарс, Самуел Ф.; Тодаро, Јохн Ф.; Леwис, Тара Саиа; Сотиле, Wаyне; Цонти, Јамие Б. (1999). „Еxамининг тхе псyцхосоциал импацт оф имплантабле цардиовертер дефибриллаторс: А литературе ревиеw”. Цлиницал Цардиологy. 22 (7): 481—489. ПМЦ 6656039  . ПМИД 10410293. дои:10.1002/цлц.4960220709. .
  22. ^ Билге, Ахмет Каyа; Озбен, Бесте; Демирцан, Сабри; Цинар, Мутлу; Yилмаз, Ерцумент; Адалет, Камил (2006). „Депрессион анд Анxиетy Статус оф Патиентс wитх Имплантабле Цардиовертер Дефибриллатор анд Преципитатинг Фацторс”. Пацинг анд Цлиницал Елецтропхyсиологy. 29 (6): 619—626. ПМИД 16784428. С2ЦИД 11982210. дои:10.1111/ј.1540-8159.2006.00409.x. .
  23. ^ Соwелл, Лаурен Вазqуез; Сеарс, Самуел Ф.; Wалкер, Робyн L.; Кухл, Емилy А.; Цонти, Јамие Б. (2007). „Анxиетy анд Маритал Адјустмент ин Патиентс wитх Имплантабле Цардиовертер Дефибриллатор анд Тхеир Споусес”. Јоурнал оф Цардиопулмонарy Рехабилитатион анд Превентион. 27 (1): 46—49. ПМИД 17474644. С2ЦИД 37445387. дои:10.1097/01.хцр.0000265027.79649.6а. .
  24. ^ Вазqуез, Лаурен D.; Сеарс, Самуел Ф.; Схеа, Јулие Б.; Вазqуез, Паул M. (2010). „Сеxуал Хеалтх фор Патиентс wитх ан Имплантабле Цардиовертер Дефибриллатор”. Цирцулатион. 122 (13): е465—7. ПМИД 20876441. С2ЦИД 34030969. дои:10.1161/цирцулатионаха.110.949628. .

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Implatabilni_kardioverter_defibrilator&oldid=27532748”