Имуноглобулин Г (ИгГ) представља антитело одговорно за касни серумски имунитет. Припада гама-глобулинској фракцији серумских протеина. У питању је протеински комплеx изграђен од четири пептидна ланца, од чега два идентична тешка γ ланца и два идентична лака ланца међусобно повезана у облику слова Y типичном за мономере антитела. Сваки ИгГ има два активна центра. ИгГ представља око 75% антитела у крвној плазми човека.[1]Као и остали изотипови имуноглобулина (IgA, IgD, IgE, IgM) производе га плазма ћелије (сазрели облици Б лимфоцита), које се јављају када се развије инфекција.[2]

Када патоген уђе у орзанизам човека, макрофаги (врста белих крвних зрнаца) "прождиру" патоген који може бити вирус, бактерија, гљивица... на својој мембрани исказује МХЦ II класу (главни комплекс хистокомпатибилности). ЦД4 ћелије или Th (Т помоћне ћелије), које су неопходне за правилно функционисање имунитета, чија је улога подизање броја имуних ћелија и указивање ћелијама на то ко је у ствари патоген и кога треба да униште. Након што се Тх ћелија закачи за површину макрофага, прима сигнал од макрофага о томе који је патоген упитању. Након тога CD4 ћелије се каче за B лимфоците и бомбардују информацијама о патогену. Након тога B лимфоцити се брзо умножавају. Један део B лимфоцита отаје у виду меморијским ћелијама са антителима на тај патоген у случају поновног јављања патогена, оне брзо реагују и имунитет за много краћи период створи довољан број антитела и решава се уљеза у односу на први пут., док други део ћелија сазрева и мења облик у тзв. плазма ћелије.

Плазма ћелије су одоговорне за стварање антитела. У року од једне секунде једна плазма ћеља избаци око 2000 антитела. IgG антитела се јављају када је инфекција већ у одмаклој фази.

Улога уреди

Антитела имају двоструку улогу. Она лоцирају антиген и облежавају га како би га антително зависне ћелије (макрофаги, гранулоцити, моноцити) могле уништити. Друга улога је та да се везује за рецепторе на антигенима и онемогућава њихове репликовање у живим ћелијама (постоје интра и екстрацелуларни патогени. Интрацелуларни су претежно вируси, и они морају да се уграде у ћелију домаћина како би се размножавали. Антитела су ефикасна пре него што се вирус угради у ћелију домаћина. Антитела не могу да помогну уколико се вирус репликује у ћелију домаћина.Ово је најучесталији имуноглобулин и скоро једнако се дистрибутује у крв, ткивне течности, при чему чини 75% серума имуноглобулина у људском организму.

Код птица IgG се још зове и IgY, и нађен је у серуму и жуманцету.

Функционисање уреди

Ово је једини изотоп имуноглобулина који може да прође кроз људску плаценту, омогућујући заштиту фетуса у првим недељама живота, пре него што се његов имунски систем развије. Може да се веже за многе патогене организме нпр.: бактерије, вирусе и гљивице, и штити тело од истих активацијом комплемената, (класичан пролаз), везивањем за имуне ћелије и неутрализацијом токсина патогена. IgG може да изазове и алергију на храну, али тзв. „спору“ реакцију, док IgE изазива рапидну реакцију.

Постоји више подгрупа IgG - а: IgG1 је процентуално најзаступљенији у крви (66%). Има лак пролаз кроз плаценту. Други је највећи активатор комплемената. Висок афинитет (лакоћа везивања за Фц рецепторе на имуним ћелијама. IgG2 је процентуално други у реду по заступљености у крви (23%). Тешко пролази кроз плаценту. Трећи највећи активатор комплемента. Веома низак афинитет. IgG3 је процентуално трећи у реду по заступљнеости у крви (7%). Лако пролаи кроз плаценту. Није активатор комплемента. Највећи афинитет. IgG4 је процентуално четврти у реду по заступљености у крви (4%). Лако пролази кроз плаценту. Није активатор комплемената. Средњи афинитет.

Референце уреди

  1. ^ Јунqуеира, Луиз C.; Јосе Царнеиро (2003). Басиц Хистологy. МцГраw-Хилл. ИСБН 0-8385-0590-2. [потребна страна]
  2. ^ Тхомас Ј. Киндт; Рицхард А. Голдсбy; Барбара Анне Осборне; Јанис Кубy (2006). Кубy Иммунологy (6 изд.). Неw Yорк: W Х Фрееман анд цомпанy. ИСБН 1429202114. 

Спољашње везе уреди