In vitro (у преводу с латинског унутар стакла) се односи на експерименталне биолошке студије које се спроводе користећи компоненте организма које су биле изоловане из њиховог уобичајеног биолошког контекста, да би омогућила детаљнија или подеснија анализа него што би било могуће са целим организмом. Колоквијално, ти експерименти се обично називају „експериментима у епрувети“. Супротно, термин in vivo се односи на рад који се спроводи на живим организмима у њиховом нормалном, нетакнутом стању, док се ex vivo односи на студије на функционалним органима, који су одвојени од организма.[1]

Уобичајени примери in vitro експеримената су (а) ћелије изведене из вишећелијског организма (ћелијске културе или културе ткива), (б) субћелијске компоненте (нпр. митохондрије или рибозоми), (ц) ћелијски или субћелијски екстракти (нпр. пшеничне клице или ретикулоцитни екстракти), или (д) пречишћени молекули у епрувети (често протеини, ДНК, или РНК, било индивидуално или у комбинацији).[2][3]

Референце уреди

  1. ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181. 
  2. ^ Вигнаис, Паулетте M.; Пиерре Вигнаис (2010). Дисцоверинг Лифе, Мануфацтуринг Лифе: Хоw тхе еxпериментал метход схапед лифе сциенцес. Берлин: Спрингер. ISBN 90-481-3766-7. 
  3. ^ Јацqуелине Наирн; Прице, Ницхолас C. (2009). Еxплоринг протеинс: а студент'с гуиде то еxпериментал скиллс анд метходс. Оxфорд [Оxфордсхире]: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-920570-7. 

Литература уреди

Види још уреди