Википедија

Индо-грчко краљевство

Индо-грчко краљевство или Грчко-индијско краљевство[2] је било хеленистичко краљевство које се простирало од данашњег Авганистана, у класичним ограничењима Пунџаба Индијског потконтинента (северни Пакистан и северозападна Индија),[3][4][5][6][7][8] током последња два века пре нове ере. Краљевством је владало више од тридесет краљева, често у међусобном сукобу.

Индо-грчко краљевство

180 пне–10. година
Територија Индо-грка око 100 пне.
Територија Индо-грка око 100 пне.
ПрестоницаАлександрија на Кавказу (Каписи/Баграм)
Таксила (Сиркап)
Чиниотис (Чиниот)
Сагала (Сијалкот)
Пеукелаотис (Чарсада, Пушкалавати)
Заједнички језициГрчки (Грчки алфабет)
Пали (Карошчи писмо)
Санскрит
Пракрит
(Брахми писмо)
Религија
Грчки политеизам
будизам
хиндуизам
зороастрианизам
ВладаМонархија
Краљ 
• 180–160 пне
Аполодот I
• 25 пне – 10.
Страто II & Страто III
Историјска ераАнтика
• Успостављен
180 пне
• Укинут
10. година
Површина
150 пне[1]1.100.000 км2 (420.000 сq ми)
Претходник		 Наследник
Грчко-бактријско краљевство
Индо-Скити
Данас деоАвганистан
Индија
Пакистан
Туркменистан

Краљевство је основано када је грчко-бактријски краљ Деметрије напао потконтинент почетком другог века пре нове ере. Грци на Индијском потконтиненту су на крају одвојени од Грко-бактријаца концентрисаних у Бактрији (сада граници између Авганистана и Узбекистана), и Индо-грка у данашњем северозападном Индијском потконтиненту. Најпознатији индо-грчки владар био је Менандер (Милинда). Он је имао престоницу у Сакали у Пунџабу (данашњем Сиалкоту).

Израз „Индо-грчко краљевство” лабаво описује низ различитих династичких политика, које су традиционално повезане са великим бројем регионалних престоница, као што је Таксила[9] (модерни Панџаб (Пакистан)), Пушкалавати и Сагала.[10] Други потенцијални центри су само наговештени; на пример, Птоломејева Географија и номенклатура каснијих краљева сугеришу да је извесни Теофил на југу индо-грчке сфере утицаја такође могао бити сатрапно или краљевско седиште у једном тренутку.

Током два века њихове владавине, индо-грчки краљеви су комбиновали грчке и индијске језике и симболе, као што се види на њиховим кованицама, и мешали грчке и индијске идеје, као што се види у археолошким остацима.[11] Распрострањеност индо-грчке културе имала је последице које се и данас осећају, нарочито кроз утицај грчко-будистичке уметности.[12] Етничка припадност Индо-грка је можда у одређеној мери хибридна. Еутидем I био је, према Полибију,[13] Магнезијски Грк. Његов син, Деметријус I, оснивач Индо-грчког краљевства, био је стога грчког етничког порекла барем по оцу. Договор о браку је склопљен за Деметрија са кћерком селеукидског владара Антиоха III (који је делом имао персијско порекло).[14] Етничка припадност каснијих индо-грчких владара је понекад мање јасна.[15] На пример, претпоставља се да је Артемидорос (80. пне) био индо-скитског порекла, иако је то сада спорно.[16]

Након смрти Менандера, већи део његовог царства је разбијен и индо-грчки утицај је знатно смањен. Многа нова краљевства и републике источно од реке Рави почеле су да праве нове кованице које приказују војне победе.[17] Најистакнутији ентитети који су се формирали биле су република Јаудеја, Арјунајанас и Аудумбарас. Јаудеја и Арјунајанас су обе тврдиле да су освојиле „победу мачем”.[18] У Матури су убрзо следиле династија Дата и династија Митра. Индо-грци су на крају нестали као политички ентитет око 10. године након инвазије Индо-скита, иако су се енклаве грчких популација вероватно задржале током неколико векова под каснијом владавином Индо-партијанаца и Кушана.[19]

Референце уреди

  1. ^ Таагепера, Реин (1979). „Сизе анд Дуратион оф Емпирес: Гроwтх-Децлине Цурвес, 600 Б.C. то 600 А.D.”. Социал Сциенце Хисторy. 3 (3/4): 132. ЈСТОР 1170959. дои:10.2307/1170959. 
  2. ^ Ас ин отхер цомпоундс суцх ас "Африцан-Америцан", "Асиан-Америцан", "Френцх-Цанадиан" анд со он, тхе натионалитy ор раце оф тхе неwцомерс усуаллy цомес фирст, анд тхе ареа оф арривал цомес сецонд, со тхат "Грецо-Индиан" ис нормаллy а море аццурате номенцлатуре тхан "Индо-Греек". Тхе латтер хоwевер хас бецоме тхе генерал усаге, еспециаллy синце тхе публицатион оф Нараин'с боок Тхе Индо-Греекс. Ин Тхомас МцЕвиллеy 2002 "Тхе Схапе оф Анциент Греек Тхоугхт" п. 395 Ноте 52
  3. ^ Јацксон Ј. Спиелвогел (14. 9. 2016). Wестерн Цивилизатион: Волуме А: То 1500. Ценгаге Леарнинг. стр. 96. ИСБН 978-1-305-95281-2. „Тхе инвасион оф Индиа бy а Грецо-Бацтриан армy ин ... лед то тхе цреатион оф ан Индо-Греек кингдом ин нортхwестерн Индиа (пресент-даy Индиа анд Пакистан).” 
  4. ^ Зüрцхер, Ерик (1962). Буддхисм: итс оригин анд спреад ин wордс, мапс, анд пицтурес. Ст Мартин'с Пресс. стр. 45. „Тхрее пхасес муст бе дистингуисхед, (а) Тхе Греек рулерс оф Бацтриа (тхе Оxус регион) еxпанд тхеир поwер то тхе соутх, цонqуер Афгханистан анд цонсидерабле партс оф нортх-wестерн Индиа, анд естаблисх ан Индо-Греек кингдом ин тхе Пањаб wхере тхеy руле ас 'кингс оф Индиа'; и” 
  5. ^ Роупп, Хеиди (4. 3. 2015). Теацхинг Wорлд Хисторy: А Ресоурце Боок. Роутледге. стр. 171. ИСБН 978-1-317-45893-7. „Тхере wере латер Индо-Греек кингдомс ин нортхwест Индиа. ...” 
  6. ^ Кулке, Херманн; Диетмар Ротхермунд (2004). А Хисторy оф Индиа. Псyцхологy Пресс. стр. 74. ИСБН 978-0-415-32919-4. „Тхеy аре реферред то ас 'Индо-Греекс' анд тхере wере абоут фортy суцх кингс анд рулерс wхо цонтроллед ларге ареас оф нортхwестерн Индиа анд Афгханистан. Тхеир хисторy ...” 
  7. ^ Лос Ангелес Цоунтy Мусеум оф Арт; Пал, Пратападитyа (1986). Индиан Сцулптуре: Цирца 500 Б.C.-А.D. 700. Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 15. ИСБН 978-0-520-05991-7. „Синце партс оф тхеир территориес цомприсед нортхwестерн Индиа, тхесе латер рулерс оф Греек оригин аре генераллy реферред то ас Индо-Греекс.” 
  8. ^ Аруз, Јоан; Елисабетта Валтз Фино (2012). Афгханистан: Форгинг Цивилизатионс Алонг тхе Силк Роад. Метрополитан Мусеум оф Арт. стр. 42. ИСБН 978-1-58839-452-1. „Тхе еxистенце оф Греек кингдомс ин Централ Асиа анд нортхwестерн Индиа афтер Алеxандер'с цонqуестс хад беен кноwн фор а лонг тиме фром а феw фрагментарy теxтс фром Греек анд Латин цлассицал соурцес анд фром аллусионс ин цонтемпорарy Цхинесе цхроницлес анд латер Индиан теxтс.” 
  9. ^ Мортимер Wхеелер Фламес овер Персеполис (Лондон, 1968). Пп. 112 фф. Ит ис унцлеар wхетхер тхе Хелленистиц стреет план фоунд бy Сир Јохн Марсхалл'с еxцаватионс датес фром тхе Индо-Греекс ор фром тхе Кусханс, wхо wоулд хаве енцоунтеред ит ин Бацтриа; Тарн (1951, пп. 137, 179) асцрибес тхе инитиал мове оф Таxила то тхе хилл оф Сиркап то Деметриус I, бут сеес тхис ас "нот а Греек цитy бут ан Индиан оне"; нот а полис ор wитх а Хипподамиан план.
  10. ^ "Менандер хад хис цапитал ин Сагала" Бопеарацхцхи, "Моннаиес", п. 83. МцЕвиллеy суппортс Тарн он ботх поинтс, цитинг Wоодцоцк: "Менандер wас а Бацтриан Греек кинг оф тхе Еутхyдемид дyнастy. Хис цапитал (wас) ат Сагала (Сиалкот) ин тхе Пуњаб, "ин тхе цоунтрy оф тхе Yонакас (Греекс)"." МцЕвиллеy, п. 377. Хоwевер, "Евен иф Сагала провес то бе Сиалкот, ит доес нот сеем то бе Менандер'с цапитал фор тхе Милиндапанха статес тхат Менандер цаме доwн то Сагала то меет Нагасена, јуст ас тхе Гангес флоwс то тхе сеа."
  11. ^ "А васт хоард оф цоинс, wитх а миxтуре оф Греек профилес анд Индиан сyмболс, алонг wитх интерестинг сцулптурес анд соме монументал ремаинс фром Таxила, Сиркап анд Сирсукх, поинт то а рицх фусион оф Индиан анд Хелленистиц инфлуенцес", Индиа, тхе Анциент Паст, Бурјор Авари, п. 130
  12. ^ Гхосе, Санујит (2011). "Цултурал линкс бетwеен Индиа анд тхе Грецо-Роман wорлд". Анциент Хисторy Енцyцлопедиа
  13. ^ 11.34
  14. ^ Полyбиус 11.34
  15. ^ ("Нотес он Хелленисм ин Бацтриа анд Индиа". W. W. Тарн. Јоурнал оф Хеллениц Студиес, Вол. 22 (1902), пп. 268–293).
  16. ^ Осмунд Бопеарацхцхи Wас Индо-Греек Артемидорос тхе сон оф Индо-Сцтyтхиан Мауес
  17. ^ "Мост оф тхе пеопле еаст оф тхе Рави алреадy нотицед ас wитхин Менандер'с емпире -Аудумбарас, Тригартас, Куниндас, Yаудхеyас, Арјунаyанас- беган то цоинс ин тхе фирст центурy БЦ, wхицх меанс тхат тхеy хад бецоме индепендент кингдомс ор републицс.", Тарн, Тхе Греекс ин Бацтриа анд Индиа
  18. ^ Тарн, Wиллиам Wоодтхорпе (24. 6. 2010). Тхе Греекс ин Бацтриа анд Индиа. ИСБН 9781108009416. 
  19. ^ "Wхен тхе Греекс оф Бацтриа анд Индиа лост тхеир кингдом тхеy wере нот алл киллед, нор дид тхеy ретурн то Грееце. Тхеy мергед wитх тхе пеопле оф тхе ареа анд wоркед фор тхе неw мастерс; цонтрибутинг цонсидераблy то тхе цултуре анд цивилизатион ин соутхерн анд централ Асиа." Нараин, "Тхе Индо-Греекс" 2003, п. 278

Литература уреди

  • Авари, Бурјор (2007). Индиа: Тхе анциент паст. А хисторy оф тхе Индиан суб-цонтинент фром ц. 7000 БЦ то АД 1200. Роутледге. ИСБН 978-0-415-35616-9. 
  • Банерјее, Гауранга Натх (1961). Хелленисм ин анциент Индиа. Делхи: Мунсхи Рам Манохар Лал. ИСБН 978-0-8364-2910-7. ОЦЛЦ 1837954. 
  • Бернард, Паул. "Тхе Греек Кингдомс оф Централ Асиа." Ин: Хисторy оф цивилизатионс оф Централ Асиа, Волуме II. Тхе девелопмент оф седентарy анд номадиц цивилизатионс: 700 Б.C. то А.D. 250. Харматта, Јáнос, ед., 1994. Парис: УНЕСЦО Публисхинг. 1994. ISBN 92-3-102846-4. стр. 99–129..
  • Boardman, John (1994). The Diffusion of Classical Art in Antiquity. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-03680-9. 
  • Bopearachchi, Osmund (1991). Monnaies Gréco-Bactriennes et Indo-Grecques, Catalogue Raisonné (на језику: French). Bibliothèque Nationale de France. ISBN 978-2-7177-1825-6.  
  • Bopearachchi, Osmund (1998). SNG 9. New York: American Numismatic Society. ISBN 978-0-89722-273-0. 
  • Bopearachchi, Osmund (2003). De l'Indus à l'Oxus, Archéologie de l'Asie Centrale (на језику: French). Lattes: Association imago-musée de Lattes. ISBN 978-2-9516679-2-1. 
  • Bopearachchi, Osmund (1993). Indo-Greek, Indo-Scythian and Indo-Parthian coins in the Smithsonian Institution. Washington: National Numismatic Collection, Smithsonian Institution. OCLC 36240864. 
  • Bussagli, Mario; Tissot, Francine; Béatrice Arnal (1996). L'art du Gandhara (на језику: French). Paris: Librairie générale française. ISBN 978-2-253-13055-0. 
  • Cambon, Pierre (2007). Afghanistan, les trésors retrouvés (на језику: French). Musée Guimet. ISBN 978-2-7118-5218-5. 
  • Errington, Elizabeth; Cribb, Joe; Claringbull, Maggie; Ancient India and Iran Trust; Fitzwilliam Museum (1992). The Crossroads of Asia: transformation in image and symbol in the art of ancient Afghanistan and Pakistan. Cambridge: Ancient India and Iran Trust. ISBN 978-0-9518399-1-1. 
  • Faccenna, Domenico (1980). Butkara I (Swāt, Pakistan) 1956–1962, Volume III 1. Rome: IsMEO (Istituto Italiano Per Il Medio Ed Estremo Oriente). 
  • Foltz, Richard (2010). Religions of the Silk Road: premodern patterns of globalization. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-62125-1. 
  • Keown, Damien (2003). A Dictionary of Buddhism. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860560-7. 
  • Lowenstein, Tom (2002). The vision of the Buddha: Buddhism, the path to spiritual enlightenment. London: Duncan Baird. ISBN 978-1-903296-91-2. 
  • Marshall, Sir John Hubert (2000). The Buddhist art of Gandhara: the story of the early school, its birth, growth, and decline. New Delhi: Munshiram Manoharlal. ISBN 978-81-215-0967-1. 
  • Marshall, John (1956). Taxila. An illustrated account of archaeological excavations carried out at Taxila (3 volumes). Delhi: Motilal Banarsidass. 
  • McEvilley, Thomas (2002). The Shape of Ancient Thought. Comparative studies in Greek and Indian Philosophies. Allworth Press and the School of Visual Arts. ISBN 978-1-58115-203-6. 
  • Mitchiner, John E.; Garga (1986). The Yuga Purana: critically edited, with an English translation and a detailed introduction. Calcutta, India: Asiatic Society. ISBN 978-81-7236-124-2. OCLC 15211914. 
  • Narain, A.K. (1957). The Indo-Greeks. Oxford: Clarendon Press. 
    • reprinted by Oxford, 1962, 1967, 1980; reissued (2003), "revised and supplemented", by B. R. Publishing Corporation, New Delhi.
  • Narain, A.K. (1976). The coin types of the Indo-Greeks kings. Chicago, USA: Ares Publishing. ISBN 978-0-89005-109-2. 
  • Puri, Baij Nath (2000). Buddhism in Central Asia. Delhi: Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0372-5. 
  • Rosenfield, John M. (1967). The Dynastic Arts of the Kushans. Berkeley, California: University of California Press. ISBN 978-81-215-0579-6. 
  • Salomon, Richard. „The "Avaca" Inscription and the Origin of the Vikrama Era”. 102. 
  • Seldeslachts, E. (2003). The end of the road for the Indo-Greeks?. (Also available online): Iranica Antica, Vol XXXIX, 2004. 
  • Senior, R. C. (2006). Indo-Scythian coins and history. Volume IV. Classical Numismatic Group, Inc. ISBN 978-0-9709268-6-9. 
  • Tarn, W. W. (1938). The Greeks in Bactria and India. Cambridge University Press. 
    • Second edition, with addenda and corrigenda, (1951). Reissued, with updating preface by Frank Lee Holt (1985), Ares Press, Chicago ISBN 978-0-89005-524-3.
  • Афгханистан, анциен царрефоур ентре л'ест ет л'оуест (на језику: Френцх и енглески). Белгиум: Бреполс. 2005. ИСБН 978-2-503-51681-3. 
  • 東京国立博物館 (Токyо Кокуритсу Хакубутсукан); 兵庫県立美術館 (Хyого Кенритсу Бијутсукан) (2003). Алеxандер тхе Греат: Еаст-Wест цултурал цонтацтс фром Грееце то Јапан. Токyо: 東京国立博物館 (Токyо Кокуритсу Хакубутсукан). ОЦЛЦ 53886263. 
  • Вассилиадес, Деметриос (2000). Тхе Греекс ин Индиа – А Сурвеy ин Пхилосопхицал Ундерстандинг. Неw Делхи: Мунсхирам Манохарлал Публисхерс Пвт Лимитед. ИСБН 978-81-215-0921-3. 
  • Вассилиадес, Деметриос (2016). Греекс анд Буддхисм: Ан Интерцултурал Енцоунтер. Атхенс: Индо-Хеллениц Социетy фор Цултуре анд Девелопмент. ИСБН 978-618-82624-0-9. 

Спољашње везе уреди

 
Индо-грчко краљевство на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Indo-grčko_kraljevstvo&oldid=27675656”