Информацијска наука

Информацијска наука је међудисциплинарна област која се превасходно бави анализирањем, колекцијом, класификацијом, манипулацијом, спремањем, скупљањем, постављањем, ширењем те заштитом информација^[1] Практичари унутар области студирају примену и кориштење знања у организацијама заједно са интеракцијом између људи, организација и било којих постојећих информативних система са циљем креирања измене, побољшања или схватања информацијских система.^[2] Информацијска наука се често (погрешно) сматра граном библиотекарства; ипак, ово претходи рачунарству и заправо је велика, међудисциплинарна наука, која обухвата не само аспекте рачунарства (рачунарске науке), него и често разнолике области као што су архивистика, когнитивна наука, трговина, комуникација, право, библиотекарство, музеологија, менаџмент, математика, филозофија, јавна политика, те друштвене науке.

Древна библиотека у Александрији, рани вид спремања и узимања информација.

Информацијска наука се треба разликовати од термина информацијска теорија и библиотекарство. Информацијска теорија јесте студија о осебујним математичким концептима информација. Информацијска наука као академска дисциплина често се подучава у комбинацији са науком о библиотекарству и рачунарством. Наука о библиотекарству је као таква област повезана са ширењем информација кроз библиотеке користећи принципе информатике.

Темељи

Обим и приступ

Информацијска наука прво додирује системске проблеме уместо појединих делова технологија унутар система. У овом смислу, могуће је видети информацијску науку као одазив на технолошки детерминизам, веровање да се технологија „развија по својим властитим законима, да реализује свој властити потенцијал, ограничен само материјалним ресурсима доступним и креативношћу њених развојних програмера. Мора се стога сматрати као аутономан систем који надгледа и напослетку прожима све остале подсистеме друштва”.^[3]

Унутар информацијске науке, тренутни проблеми од 2013. укључују:

интеракцију између човека и рачунара
колаборативни софтвер
семантички веб
дизајн осетљив на вредност
процеси интерактивног дизајна
начин на који људи генеришу, користе и налазе информације

Дефиниције информационе науке

Прва познат употреба термина „информациона наука” потиче из 1955. године.^[4] Рана дефиниција информатике (идући уназад до 1968. године, када је Амерички документацијски институт изменио своје име у Америчко друштво за информацијске науке и технологију) тврди:

„Информацијска наука је таква дисциплина која истражује својства и понашања информација, силе које управљају ток информација, и начине процесовања информација за оптималну приступност и користивост. Она се бави са тим телом знања везаним за исходиште, скупљање, организацију, спремање, преузимање, интерпретацију, пренос, трансформацију, и кориштење информација. Ово укључује истраживање информацијских репрезентација у природним и вештачким системима, кориштење кодова за ефикасно пребацивање поруке, те студирање информацијских процесних уређаја и техника као што су рачунари и њихови програмски системи. То је међудисциплинарна наука изведена из и повезана са таквим пољима као што су математика, логика, лингвистика, психологија, рачунарска технологија, операцијско истраживање, графичка уметност, комуникације, библиотекарство, управљање, и остала слична поља. Она има истовремено чисту научну компоненту, која истражује тему без обзира на њене примене, и компоненту примењене науке, која развија услуге и производе.” (Борко, 1968, пп. 3).^[5]

Неки аутори користе информатику као синоним за информацину науку. То је посебно случај у контексту концепата које су развили А. I. Микхајлов и други совјетски аутори током средине 1960-тих. Микхајлова школа сматра информатику дисциплином која је сродна са изучавањем научних информација.^[6] Тешкоје је прецизно дефинисати информатику због брзо еволуирајуће и интердисциплинарне природе овог поља. Дефиниције које се ослањају на природу алата који се користе за извођење смислених информација из података се појављују у информатичким академским програмима.^[7]

Види још

Reference

^ Stock, W.G., & Stock, M. (2013). Handbook of Information Science. Berlin, Boston, MA: De Gruyter Saur.
^ Yan, Xue-Shan (23. 07. 2011). „Information Science: Its Past, Present and Future” (PDF). Information. 2 (3): 510—527. doi:10.3390/info2030510  . Приступљено 05. 11. 2017.
^ „Web Dictionary of Cybernetics and Systems: Technological Determinism”. Principia Cibernetica Web. Архивирано из оригинала 12. 11. 2011. г. Приступљено 28. 11. 2011.
^ „Definition of INFORMATION SCIENCE”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 25. 09. 2017.
^ Borko, H. (1968). Information science: What is it? American Documentation 19(1), 3¬5.
^ Mikhailov, A.I.; Chernyl, A.I.; Gilyarevskii, R.S. (1966). „Informatika – novoe nazvanie teorii naučnoj informacii”. Naučno tehničeskaja informacija. 12: 35—39.
^ Texas Woman's University (2015). „Informatics”. Архивирано из оригинала 24. 02. 2016. г. Приступљено 15. 12. 2018.

Literatura

Buckland, Michael (2011). What kind of science can information science be? Journal of the American Society for Information Science and Technology, published as early view October 2011.
Ellis, D.; Allen, D.; Wilson, T. (јануар 1999). „Information science and information systems: Conjunct subjects disjunct disciplines”. Journal of the American Society for Information Science. 50 (12): 1095—1107. doi:10.1002/(SICI)1097-4571(1999)50:12<1095::AID-ASI9>3.0.CO;2-Z.
Vickery; B. C. (1973). Information Systems. London: Butterworth.
Khosrow-Pour, Mehdi (22. 03. 2005). Encyclopedia of Information Science and Technology. Idea Group Reference. ISBN 978-1-59140-553-5.
Luciano Floridi, "What is the Philosophy of Information?" Metaphilosophy, 33.1/2: 123-145. Reprinted in T.W. Bynum and J.H. Moor (eds.), 2003. CyberPhilosophy: The Intersection of Philosophy and Computing. Oxford – New York: Blackwell.
-------- (ed.), 2004. The Blackwell Guide to the Philosophy of Computing and Information. Oxford - New York: Blackwell.
Greco, G.M., Paronitti G., Turilli M., and Floridi L., 2005. How to Do Philosophy Informationally. Lecture Notes on Artificial Intelligence 3782, pp. 623–634.
Albert Borgmann, Holding onto Reality: The Nature of Information at the Turn of the Millennium (Chicago University Press, 1999)
Mark Poster, The Mode of Information (Chicago Press, 1990)
Luciano Floridi, "The Informational Nature of Reality", Fourth International European Conference on Computing and Philosophy 2006 (Dragvoll Campus, NTNU Norwegian University for Science and Technology, Trondheim, Norway, 22–24 June 2006).
Adriaans, Pieter (јесен 2013). „Information”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy.
Floridi, Luciano (пролеће 2015). „Semantic Conceptions of Information”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy.
Oberle, D.; Guarino, N.; Staab, S. (2009). „What is an ontology?” (PDF). Staab & Studer 2009. стр. 1—17. ISBN 978-3-540-70999-2. doi:10.1007/978-3-540-92673-3_0.
Fensel, D.; van Harmelen, F.; Horrocks, I.; McGuinness, D.L.; Patel-Schneider, P.F. (2001). „OIL: an ontology infrastructure for the Semantic Web”. IEEE Intelligent Systems. 16 (2): 38—45. doi:10.1109/5254.920598.
Gangemi, A.; Presutti, V. „Ontology Design Patterns” (PDF). Staab & Studer 2009. ^{[мртва веза]}
Golemati, M.; Katifori, A.; Vassilakis, C.; Lepouras, G.; Halatsis, C. (2007). „Creating an Ontology for the User Profile# Method and Applications” (PDF). Proceedings of the First IEEE International Conference on Research Challenges in Information Science (RCIS), Morocco 2007. CiteSeerX 10.1.1.74.9399  . Архивирано из оригинала (PDF) 2008-12-17. г.
Mizoguchi, R. (2004). „Tutorial on ontological engineering: Part 3: Advanced course of ontological engineering” (PDF). New Gener Comput. 22: 193—220. S2CID 23747079. doi:10.1007/BF03040960. Архивирано из оригинала (PDF) 2013-03-09. г. Приступљено 2009-06-08.
Gruber, T. R. (1993). „A translation approach to portable ontology specifications” (PDF). Knowledge Acquisition. 5 (2): 199—220. CiteSeerX 10.1.1.101.7493  . S2CID 15709015. doi:10.1006/knac.1993.1008.
Maedche, A.; Staab, S. (2001). „Ontology learning for the Semantic Web”. IEEE Intelligent Systems. 16 (2): 72—79. S2CID 1411149. doi:10.1109/5254.920602.
Noy, Natalya F.; McGuinness, Deborah L. (март 2001). „Ontology Development 101: A Guide to Creating Your First Ontology”. Stanford Knowledge Systems Laboratory Technical Report KSL-01-05, Stanford Medical Informatics Technical Report SMI-2001-0880. Архивирано из оригинала 2010-07-14. г.
Chaminda Abeysiriwardana, Prabath; Kodituwakku, Saluka R (2012). „Ontology Based Information Extraction for Disease Intelligence”. International Journal of Research in Computer Science. 2 (6): 7—19. Bibcode:2012arXiv1211.3497C. S2CID 11297019. arXiv:1211.3497  . doi:10.7815/ijorcs.26.2012.051.
Razmerita, L.; Angehrn, A.; Maedche, A. (2003). „Ontology-Based User Modeling for Knowledge Management Systems”. User Modeling 2003. Lecture Notes in Computer Science. 2702. Springer. стр. 213—7. CiteSeerX 10.1.1.102.4591  . ISBN 3-540-44963-9. doi:10.1007/3-540-44963-9_29.
Soylu, A.; De Causmaecker, Patrick (2009). „Merging model driven and ontology driven system development approaches pervasive computing perspective”. Proceedings of the 24th International Symposium on Computer and Information Sciences. стр. 730—5. ISBN 978-1-4244-5021-3. S2CID 2267593. doi:10.1109/ISCIS.2009.5291915.
Smith, B. (2008). „Ontology (Science)”. Ур.: Eschenbach, C.; Gruninger, M. Formal Ontology in Information Systems, Proceedings of FOIS 2008. ISO Press. стр. 21—35. CiteSeerX 10.1.1.681.2599  .
Staab, S.; Studer, R., ур. (2009). Handbook on Ontologies (2nd изд.). Springer. ISBN 978-3-540-92673-3. doi:10.1007/978-3-540-92673-3_0.
Uschold, Mike; Gruninger, M. (1996). „Ontologies: Principles, Methods and Applications”. Knowledge Engineering Review. 11 (2): 93—136. CiteSeerX 10.1.1.111.5903  . S2CID 2618234. doi:10.1017/S0269888900007797.
Pidcock, W. „What are the differences between a vocabulary, a taxonomy, a thesaurus, an ontology, and a meta-model?”. Архивирано из оригинала 2009-10-14. г.
Yudelson, M.; Gavrilova, T.; Brusilovsky, P. (2005). „Towards User Modeling Meta-ontology”. User Modeling 2005. Lecture Notes in Computer Science. 3538. Springer. стр. 448—452. CiteSeerX 10.1.1.86.7079  . ISBN 978-3-540-31878-1. doi:10.1007/11527886_62.
Movshovitz-Attias, Dana; Cohen, William W. (2012). „Bootstrapping Biomedical Ontologies for Scientific Text using NELL” (PDF). Proceedings of the 2012 Workshop on Biomedical Natural Language Processing. Association for Computational Linguistics. стр. 11—19. CiteSeerX 10.1.1.376.2874  .

Spoljašnje veze

[1] Stock, W.G., & Stock, M. (2013). Handbook of Information Science. Berlin, Boston, MA: De Gruyter Saur.

[2] Yan, Xue-Shan (23. 07. 2011). „Information Science: Its Past, Present and Future” (PDF). Information. 2 (3): 510—527. doi:10.3390/info2030510  . Приступљено 05. 11. 2017.

[3] „Web Dictionary of Cybernetics and Systems: Technological Determinism”. Principia Cibernetica Web. Архивирано из оригинала 12. 11. 2011. г. Приступљено 28. 11. 2011.

[4] „Definition of INFORMATION SCIENCE”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 25. 09. 2017.

[5] Borko, H. (1968). Information science: What is it? American Documentation 19(1), 3¬5.

[6] Mikhailov, A.I.; Chernyl, A.I.; Gilyarevskii, R.S. (1966). „Informatika – novoe nazvanie teorii naučnoj informacii”. Naučno tehničeskaja informacija. 12: 35—39.

[7] Texas Woman's University (2015). „Informatics”. Архивирано из оригинала 24. 02. 2016. г. Приступљено 15. 12. 2018.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]