Информацијска наука

Информацијска наука је међудисциплинарна област која се превасходно бави анализирањем, колекцијом, класификацијом, манипулацијом, спремањем, скупљањем, постављањем, ширењем те заштитом информација[1] Практичари унутар области студирају примену и кориштење знања у организацијама заједно са интеракцијом између људи, организација и било којих постојећих информативних система са циљем креирања измене, побољшања или схватања информацијских система.[2] Информацијска наука се често (погрешно) сматра граном библиотекарства; ипак, ово претходи рачунарству и заправо је велика, међудисциплинарна наука, која обухвата не само аспекте рачунарства (рачунарске науке), него и често разнолике области као што су архивистика, когнитивна наука, трговина, комуникација, право, библиотекарство, музеологија, менаџмент, математика, филозофија, јавна политика, те друштвене науке.

Древна библиотека у Александрији, рани вид спремања и узимања информација.

Информацијска наука се треба разликовати од термина информацијска теорија и библиотекарство. Информацијска теорија јесте студија о осебујним математичким концептима информација. Информацијска наука као академска дисциплина често се подучава у комбинацији са науком о библиотекарству и рачунарством. Наука о библиотекарству је као таква област повезана са ширењем информација кроз библиотеке користећи принципе информатике.

Темељи

уреди

Обим и приступ

уреди

Информацијска наука прво додирује системске проблеме уместо појединих делова технологија унутар система. У овом смислу, могуће је видети информацијску науку као одазив на технолошки детерминизам, веровање да се технологија „развија по својим властитим законима, да реализује свој властити потенцијал, ограничен само материјалним ресурсима доступним и креативношћу њених развојних програмера. Мора се стога сматрати као аутономан систем који надгледа и напослетку прожима све остале подсистеме друштва”.[3]

Унутар информацијске науке, тренутни проблеми од 2013. укључују:

  • интеракцију између човека и рачунара
  • колаборативни софтвер
  • семантички веб
  • дизајн осетљив на вредност
  • процеси интерактивног дизајна
  • начин на који људи генеришу, користе и налазе информације

Дефиниције информационе науке

уреди

Прва познат употреба термина „информациона наука” потиче из 1955. године.[4] Рана дефиниција информатике (идући уназад до 1968. године, када је Амерички документацијски институт изменио своје име у Америчко друштво за информацијске науке и технологију) тврди:

„Информацијска наука је таква дисциплина која истражује својства и понашања информација, силе које управљају ток информација, и начине процесовања информација за оптималну приступност и користивост. Она се бави са тим телом знања везаним за исходиште, скупљање, организацију, спремање, преузимање, интерпретацију, пренос, трансформацију, и кориштење информација. Ово укључује истраживање информацијских репрезентација у природним и вештачким системима, кориштење кодова за ефикасно пребацивање поруке, те студирање информацијских процесних уређаја и техника као што су рачунари и њихови програмски системи. То је међудисциплинарна наука изведена из и повезана са таквим пољима као што су математика, логика, лингвистика, психологија, рачунарска технологија, операцијско истраживање, графичка уметност, комуникације, библиотекарство, управљање, и остала слична поља. Она има истовремено чисту научну компоненту, која истражује тему без обзира на њене примене, и компоненту примењене науке, која развија услуге и производе.” (Борко, 1968, пп. 3).[5]

Неки аутори користе информатику као синоним за информацину науку. То је посебно случај у контексту концепата које су развили А. I. Микхајлов и други совјетски аутори током средине 1960-тих. Микхајлова школа сматра информатику дисциплином која је сродна са изучавањем научних информација.[6] Тешкоје је прецизно дефинисати информатику због брзо еволуирајуће и интердисциплинарне природе овог поља. Дефиниције које се ослањају на природу алата који се користе за извођење смислених информација из података се појављују у информатичким академским програмима.[7]

Види још

уреди

Reference

уреди
  1. ^ Stock, W.G., & Stock, M. (2013). Handbook of Information Science. Berlin, Boston, MA: De Gruyter Saur.
  2. ^ Yan, Xue-Shan (23. 07. 2011). „Information Science: Its Past, Present and Future” (PDF). Information. 2 (3): 510—527. doi:10.3390/info2030510 . Приступљено 05. 11. 2017. 
  3. ^ „Web Dictionary of Cybernetics and Systems: Technological Determinism”. Principia Cibernetica Web. Архивирано из оригинала 12. 11. 2011. г. Приступљено 28. 11. 2011. 
  4. ^ „Definition of INFORMATION SCIENCE”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 25. 09. 2017. 
  5. ^ Borko, H. (1968). Information science: What is it? American Documentation 19(1), 3¬5.
  6. ^ Mikhailov, A.I.; Chernyl, A.I.; Gilyarevskii, R.S. (1966). „Informatika – novoe nazvanie teorii naučnoj informacii”. Naučno tehničeskaja informacija. 12: 35—39. 
  7. ^ Texas Woman's University (2015). „Informatics”. Архивирано из оригинала 24. 02. 2016. г. Приступљено 15. 12. 2018. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди