Архивистика

Архивистика је наука која се бави проучавањем метода заштите архивске грађе ради њеног кориштења као извор.

Историја

Од 19. века рад архиве је углавном био усмерен на потребе историчара. Након Другог светског рата архив постепено губи примат и начин на који се долази до извора почиње да се мења у свету историје.

Архивска теорија и техника

Архив је установа која се бави заштитом, прикупљањем, уређивањем, чувањем и давањем архивске грађе за употребу.

Архивска теорија проучава основне архивске појмове, принципе и методе рада, историју архивистике и његов однос према другим сродним наукама.

Архивска техника проучава мере и поступке физичке заштите, конзервације и рестаурације архивске грађе.

Методе сређивање грађе

Непосредна метода подразумева успостављање распореда архивске грађе без икакве помоћне евиденције. Посредна метода подразумева исписивање картица за сваку техничку јединицу, затим њихово сређивање, а тек онда и према њима, сређивање архивског материјала.

Ако постоји више верзија садржаја који су исти или слични, може се сачувати само најбоља. У том случају, додатни критеријуми би били:

• Потпуност, јединственост, непоновљивост - предност на даље чување имали би документи у којима су ти подаци представљени најпотпуније, на јединствен начин и без понављања познатих.

• Репрезентативност - предност би имали они документи у којима су детаљније описане исте појаве, ствари и догађаји

• Разноликост - ако постоје супротна гледишта или њихова различита тумачења о истој појави, предност би имала коначна и прихваћена.

• Апсорпција и концентрација података - у односу на појединачне и аналитичке податке, предност би имали документи у којима су подаци сумирани, односно апсорбирани

Архивист

Дужност једног архивисте укључују прикупљање и процену нових збирки, уређење и опис архивске грађе, пружање референтних услуга и очување материјала. При обради материјала, архивист примењује два важна начела: порекло и изворни поредак.

Спољашње везе

• Сајт архивских радника Србије