Инозитол трифосфат
Инозитол трифосфат или инозитол 1,4,5-трисфосфат (такође познат као трифосфоинозитол, InsP3 или IP3''), заједно са диацилглицеролом (DAG), је секундарни гласник који учествује у преносу сигнал и липидној сигнализацији у биолошким ћелијама.[1] За разлику од DAG који остаје унутар мембране, IP3 је растворан и преноси се дифузијом кроз ћелију. Он настаје хидролизом фосфатидилинозитол 4,5-бисфосфата (PIP2), фосфолипида који је лоциран у ћелијској мембрани дејством фосфолипазе C.
Механизам уреди
IP3 се везује за, и активира InsP3 рецептор на мембрани ендоплазматичног ретикулума (ЕР) и саркоплазмичног ретикулума (СР), што доводи до отварања калцијумских канала и ослобађања Ca2+ у цитоплазму и саркоплазму, респективно.[2] Ово повишење концентрације Ca2+ активира рианодинским рецептором-контролисани канал на СР, што доводи до додатног повишења концентрације Ca2+.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
- ^ Феррис, CD; Снyдер, СХ (1992). „ИП3 рецепторс. Лиганд-ацтиватед цалциум цханнелс ин мултипле формс”. Адванцес ин сецонд мессенгер анд пхоспхопротеин ресеарцх. 26: 95—107. ПМИД 1329896.
Литература уреди
Спољашње везе уреди
- Иноситол+1,4,5-Триспхоспхате на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)