Википедија

Интолеранција на глукозу

Преди Интолеранција на глукозу подразумева све метаболичке услове који доводе до повишеног нивоа глукозе у крви, односно до хипергликемије, која временом може прећи у шећерну болест.[1]

Интолеранција на глукозу
Хипергликемија
Специјалностиендокринологија

Етиопатогенеза

уреди

Стање интолеранције на глукозу јесте заправо такозвани предијабетес, односно стање које може довести до појаве шећерне болести или дијабетеса уколико се не лечи на време.[2]

Касно препознавање симптома интолеранције на глукозу је главни разлог што се шећерна болест дијагностикује тек много месеци, чак и неколико година, касније, и што код многих особа симптоми настају тек када дође до разних хроничних компликација.[3]

Клиничка слика

уреди
 
Процена инсулинска резистенција (ИР) и осетљивост на инсулин (% С) према процени хомеостатског модела (ХОМА). Обрасци су моделирани у функцији инсулина у плазми наташте и променљиве глукозе у плазми наташте. Израчунато помоћу ХОМА калкулатора.

Клиничком сликом интолеранција на глукозу доминирају они исти симптоми готово исти као и код дијабетеса типа 2, али се углавном појављују изненада и мало су интензивнији;

  • осећај жеђи али и глади,
  • сува уста,
  • замагљен вид
  • изражен умор и исцрпљеност,
  • учестале инфекције,
  • нагли губитак телесне тежине,
  • честе потребе за мокрењем,
  • губитка мишићне масе,
  • свеопште ошамућености.

Дијагноза

уреди

Када се код пацијента мерењем установи снижен или повишен ниво шећера у крви то јасно показује да нешто није у реду са метаболизмом угљених хидрата. У том случају потребно је урадити тест интолеранције на глукозу.

Овим тестом одређују се вредност шећера у крви 120 минута након узимања оброка и ако је она 11,1 ммол/L или више (у два одвојена испитивања), код испитаника се ради се о шећерној болести. Њиме се утврђује да ли пацијент болује од шећерне болести, трудничког или гестацијског дијабетеса, ниског шећера у крви или смањене толеранције на глукозу.

Дијагностички критеријуми СЗО за стања хипергликемије и шећерну болест

Стања хипергликемије Гликемија наташте Плазма глукоза у 120 мин ОГТТ-а,[а] ХбА1ц %
Интолеранција на глукозу
(ИГТ; импаиред глуцосе толеранце)
< 7,0 ммол/L
≥7.8 и < 11,1 ммол/L
6,0 — 6,4
Оштећена гликемија наташте у плазми
(ИФГ; импаиред фастинг глуцосе)
6,1 до 6,9 ммол/L
< 7,8 ммол/L
6,0 — 6,4
Шечерна болест
≥ 7,0 ммол/L
≥ 11,1 ммол/L
≥ 6,5
Припрема

Пре извођења теста потребно је да испитаник најмање 10 часова пре тога гладујете и да неколико дана пре тога избегава напорне физичке активности.

Начин извођења ИГТ и резултати

Тест интолеранције на глукозу (ИГТ) се изводи ујутру са 75 г глукозе. Најпре се измери јутарња вредност шећера у крви, а након што испитаник попије 75 глукозе са 2 дл воде, мирује 2 часа у ординацији. Након 2 часа, поново се мери шећер и на основу нивоа глукозе у крви може да се утврди дијагноза, па тако:

  • уколико је вредност глукозе у крви мања од 7,8 ммол/л, онда је у питању нормална толеранција на глукозу.
  • ако је вредност глукозе у крви већа од 7,8 ммол/L, онда је пацијент интолерантн на глукозу,
  • ако је вредност глукозе већа од 11,1 ммол/L, пацијент болујете од шећерне болести.

Уколико је утврђено да пацијент није толерантан на глукозу потребно је да поновите тест након пола године.

Такозвани труднчки или гестацијски дијабетес подразумева интолеранцију на глукозу или појаву шећерне болести први пут у току трудноће.

Терапија

уреди

Уколико се утврди да је пацијент инетолерантан на глукозу, у том случају је потребно што пре променити стил живота, који треба да укључује:

Свакодневне шетње и физичку активност

Нарочито се препоручују шетње после оброка, како би шећер лакше дошао до мишићних ћелија и у њима се што више потрошио.

Промену начина исхране

Промена исхране треба да садржи више хране која је богата дијететским влакнима, и хране која је са мало калорија и масноћа. То су, пре свега, поврће, воће, млечни производи, немасне врсте меса, риба и житарице од целог зрна. Треба избегавати хлеб, тестенине, слаткише, али и пороке попут алкохола и пушења. Морају се избегавати угљени хидрати јер они доводе до највећег пораста нивоа глукозе у крви.

За правилну исхрану добро је да пацијент зна гликемијски индекс одређених намирница, како би лакше могао да их комбинујете и да сам направи свој јеловник.

Препоручује се и да се више пута у току дана конзумирају мањи оброци, као и да пауза између оброка буде најмање 3 — 4 часа.

Контрола глукозе у крви и примена лекова

Уз уравнотежену исхрану и редовну физичку активност, саставни део терапије је и редовна контрола глукозе у крви, а лекови за снижавање шећера у крви се могу узимати само по препоруци и под надзором лекара.

Напомене

уреди
  1. ^ Ако плазма глукоза у 120 мин није одређена, стање може указивати и на дијабетес и на ИГТ

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ Реавен ГМ, Бранд РЈ, Цхен YД, Матхур АК, Голдфине I: Инсулин ресистанце анд инсулин сецретион аре детерминантс оф орал глуцосе толеранце ин нормал индивидуалс. Диабетес 42:1324–1332, 1993
  2. ^ Пандрц M., Драговић Т. ПРЕДИЈАБЕТЕС: ДИЈАГНОЗА, ЛЕЧЕЊЕ I АКТУЕЛНЕ ПРЕПОРУКЕ MD-Медицал Дата 2015;7(2): 159-162
  3. ^ Грундy СМ. Предиабетес, метаболиц сyндроме, анд цардиовасцулар риск. Јоурнал оф тхе Америцан Цоллеге оф Цардиологy. 2012 Феб; 59(7):635–43.

Литература

уреди
  • Америцан Диабетес Ассоциатион. Стандардс оф медицал царе ин диабетес - 2016: 2. цлассифицатион анд диагносис оф диабетес. Диабетес Царе. 2016:39;Суппл 1:С13-С22. PMID 26696680 www.нцби.нлм.них.гов/пубмед/26696680.
  • Лондон МБ, Цаталано ПМ, Габбе СГ. Диабетес меллитус цомплицатинг прегнанцy. Ин: Габбе СГ, Ниебyл ЈР, Симпсон ЈЛ, ет ал, едс. Обстетрицс: Нормал анд Проблем Прегнанциес. 7тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2017:цхап 40.

Спољашње везе

уреди
Класификација


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intolerancija_na_glukozu&oldid=27448445”