Википедија

Иван Јовић

српски редитељ и писац

Иван Јовић (Аранђеловац, 1971) српски је редитељ и писац. Познат је по дугометражном играном филму Исцељење (2014) и архивско-документарном пројекту и дугометражном документарном филму Завештање (2016).

Иван Јовић
Лични подаци
Датум рођења(1971-00-00)1971. (52/53 год.)
Место рођењаАранђеловац, СФР Југославија

Биографија

уреди

У Аранђеловцу је завршио основну школу. Средњу школу и Учитељски факултет завршио је у Београду. Магистрирао је на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију. Више година радио је у образовању те као аутор и координатор различитих алтернативних образовних пројеката. Завршио је филмску школу Центра за аудиовизуелне комуникације "Квадрат", под вођством професора Зорана и Светлане Поповић.

Водио је хуманитарне пројекте за децу и младе на Косову и Метохији, као и за децу без родитељског старања на територији целе Србије.

Објавио је четири књиге и од 2013. године члан је Српског књижевног друштва.[1]

Виноградар (2012)

Краткометражни филм "Виноградар", који прати живот двојице монаха у изолованом манастиру, имао је запажен пријем на страним фестивалима. На аустралијском фестивалу Бyзантфест освојио је награду за најбољи сценарио и режију.

Исцељење (2014)

Његов дебитантски филм „Исцељење” (2014) изазвао је пажњу на међународним фестивалима где је публици понудио ново виђење последица сукоба у региону бивше Југославије, као и тумачење универзалне теме праштања, овај пут из угла православног свештеника. Филм је сниман на недоступним, нетакнутим локацијама запустеле источне Србије. Бави се темом помирења и опроштаја као услова за живот у љубави и победе над смрћу и бесмислом; великим питањем које остаје након свих ратова - како опростити свом непријатељу. Филм је освојио дванаест међународних награда.

Завештање (2016)

Иван Јовић је од 2011. до 2016. радио на великом архивско-документарном пројекту Усмене историје страдања цивила у НДХ „Завештање“ током ког је прикупљено 94 сведочења, са преко 450 сати снимљеног материјала. Из тог је настао дугометражни документарни филм Завештање, који говори о геноциду почињеном у Независној држави Хрватској од 1941 до 1945. користећи искључиво гласове живих сведока, без архивских снимака, наратора или историчара који би интерпретирали догађаје. По овом приступу наведеним догађајима филм је јединствен у регионалној кинематографији. Њиме су жртве стављене у потпуни фокус и догађаји се износе искључиво из њиховог угла.

Архивска грађа прикупљена током пројекта похрањена је у Малацх Центер фор Висуал Хисторy на Карловом универзитету у Прагу и тамо је доступна на увид међународној научној јавности.

Пустоловина белутка (2022)

Режирао је експериментални краткометражни филм "Пустоловина белутка" према поезији Васка Попе, који је међународну премијеру имао на фестивалу поетског филма у Болоњи.

Лазарев пут (2024)

Између 2021. и 2023. радио је на продукцији и режији филма "Лазарев пут" према сценарију Моње Јовић. Филм је сниман у просторима Петроварадинске тврђаве, те на грчким острвима Санторини и Фолегандрос. Премијера филма заказана је за септембар 2024. Рад на филму пропратио је низом есеја и разговорима са сарадницима које је континуирано објављивао на порталу теологија.нет начинивши тако увид у филмски процес јединствен у контексту савремене домаће кинематографије.

Рад у позоришту

Потписује режију позоришне представе „Кири и Клодел”, по тексту Моње Јовић, која је урађена у сарадњи Терирем продукције и Пулс Театра. Ово је уметнички ангажована позоришна представа која кроз опис индивидуалне борбе две жене са друштвеним ограничењима указује на егзистенцијални проблем слободе. Музику је компоновала Ана Чурћин, а део глумачке поделе је и џез трубачица Марина Милошевић.

Режирао је представу "Шума на крају времена" по тексту Моње Јовић, која се играла у Установи културе Пароброд током 2020. и 2021. године. У питању је монодрама у којој једна глумица игра седам женских ликова кроз време.

Глумачке радионице

Заједно са сценаристкињом Моњом Јовић покренуо је пројекат глумачких радионица. Прва радионица се бавила глумачким уобличавањем поетичких доминанти Ингмара Бергмана (август 2020).

Књиге

уреди
  • Непрестано мислим на Едуарда (2002), збирка прича са оквиром
  • Весели живот човека у ковчегу (2003), кратке приче
  • Затвореник (2011), роман
  • Житије села (2013), роман[2]

Приређивач

уреди
  • Сањам, а шта ми се догађа – збирка литерарних радова деце са Косова и Метохије
  • Писма из енклава: поздрав са Косова и Метохије – збирка литерарних и ликовних радова деце са Косова и Метохије

Филмографија

уреди
  • Обичан дан (2011), кратки играни филм
  • Чајанка - како се играти чајанке (2012), кратки документарни филм
  • Виноградар (2012), кратки играни филм
  • Исцељење (2014)], дугометражни играни филм[3]
  • Завештање (2016), дугометражни документарни филм
  • Пустоловина белутка (2022)
  • Лазарев пут (2024)

Театрографија

уреди
  • Кири и Клодел (2019)
  • Шума на крају времена (2020)

Референце

уреди
  1. ^ „Иван Јовић”. СКД. Приступљено 23. 1. 2020. 
  2. ^ Јовић, Иван. Житије села. Београд : Чигоја штампа : I. Јовић, 2013. стр. 271. ИСБН 978-86-7558-954-9. 
  3. ^ „100 СВЕДОКА ЗЛОЧИНА Документарац о страдањима у НДХ”. Блиц. Приступљено 23. 1. 2020. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ivan_Jović&oldid=27834092”