Изливање цијанида у Баји Мареу

Дана 30. јануара 2000. године догодило се изливање цијанида у реку Самош, из рудника злата близу града Баја Маре у Румунији. Оговорна за ову катастрофу била је компанија Аурул која је управљала рудником злата. Загађене воде ношене реком Самош завршиле су у Тиси и Дунаву и изазвале помор огромног броја риба у Мађарској и Румунији. Катастрофа је окарактерисана као највећа у Европи након Чернобиљске катастрофе[1].

Изливање цијанида из рудника злата
Датум30. јануар 2000 (2000-01-30).
ЛокацијаБаја Маре, Румунија
Координате47° 40′ 00″ С; 23° 35′ 01″ И / 47.666667° С; 23.583611° И / 47.666667; 23.583611
УзрокЛоше временске прилике дужи период
Помор рибе у реци Тиси

Оштећење бране услед изливања цијанида уреди

У ноћи 30. јануара 2000. године, дошло је до пробоја бране на таложним језерима за јаловину на постројењима фабрике и рудника злата у месту Баја Маре. Брана која је задржавала контаминирану воду је пукла и 100.000 м3 (3.500.000 цу фт) воде загађене цијанидима се излило преко обрадивих површина, а након тога у реку Самош. Сматра се да је до пробоја бране дошло због неповољних временских услова и пропуста који су направљени током изградње бране. [1][2] [3]

Есмералда Еxплоратион чија је фирма Араул заправо била окривила је превелике количине снежних падавина за оштећење бране.[1]

Последице уреди

 
Рад волонтера на реци Тиси

Након изливања концентрација цијанида у реци Самош била је 700 пута већа од дозвољене. Самош се улива у Тису, другу по величини реку у Мађарској која се даље улива у Дунав. Ово загађење одразило се и на живи свет и поред огромног помора риба довело је у опасност и неке од већ угрожених врста у Румунији као што су видре и белоглави орао. Овом катастрофом су загађене залихе пријаће воде у Мађарској за више од 2,5 милиона становкика. Осим цијанида реке су загађене и тешким металима који су имали дуготрајан негативан утицај на животну средину [1].

Велике количине рибе угинуле су у периоду најинтензивнијег загађења реке цијанидом. Повишена концентрација цијанида угрозила је 62 врсте рибе од којих је 20 врста било заштићено. Румунска влада је тврдила да је помор риба изазван ниским температурама и сматрали су да то није њихова грешка. Волонтери су се окупили у Мађарској и учествовали у вађењу мртвих риба из реке, како би спречили катастрофу даљег ширења кроз ланац исхране до других врста као што су лисице, видре и орао рибар чија је смрт такође узрокована истим разлогом јер су се хранили мртвом контаминираном рибом[1].

Две године касније екосистем је почео да се обнавља, али је и даље био далеко од почетног стања. Рибари у Мађарској су потврдили да је њихов улов 2002. године износио петину просечног улова који су раније остваривали.[4]

Референце уреди

Спољашње везе уреди