Изложба

Изложба је јавни догађај на коме се трајно или привремено излажу разни уметнички или други предмети. Радови приказани на изложби, могу бити уметничка дела (слике, цртежи, скулптуре, графике, бакрорези, колажи, инсталације или фотографије), музејски експонати, архивска грађа, производи разних вештина и заната, пољопривредних и сточарских производа, домаћих животиња итд.

Изложба

Изложбе су углавном организују по тематским областима или по гранама уметности и представљају одређену групу уметника, уметности или предмета.

Историја

Почетак изложбених делатности везује се за француске музеје, који су први почели да организују изложбене делатности сличне данашњим, захваљујући поставкама Мазаринија и Лоберта. Прва изложба, која подсећа на савремену, била је изложба Éцоле дес беауx-артс из 1763. године. Њен пример следили су бројни музеји и галерије у Дрездену (1765), Берлину (1786), Минхенену (1788) и други.

Прва светска индустријска изложба организована је у Лондону 1851. године.

Опште информације

Изложба је сложени информациони систем у коме се уз помоћу предмета-докумената преноси корисницима — постиоцима порука коју ће о њој конституисати свака појединој личности у складу с његовим интересом, знањем и имагинацијом. У том смислу сва помагала на изложби морају тежити остваривању јединственог циља, а то је читљивост основног садржаја изложбе.

Изложбу треба схватити и као комуникациони образац или неку врсту механизма за генерисање и селекцију информација — које у суђтини могу бити:

• Научне —— аналитичке, од човека према стварности (селективне).
• Културне - синтетичке, од стварности према човеку (структурне).

Кроз педагошко усмеравање и вођење по изложби, које треба бити у функцији основног садржаја и тумачења оних делова контекста које је било немогуће изложбом остварити, изложбу треба допуњавати оном количином научних, ликовних или других података који појединца или групу занимају, а на изложби би то занчило преоптерећење фактографијом, или је ограничено простором.

Изложбени простори

Најчешћи изложбени простори у којима се могу оррганизовати изложбе су: галерије, музеји, сајмови, улице.

Галерија Официрског дома у Нишу

Београдски сајам

Народни музеј Београд

Улица као изложбени простор

Галерије

Галерија је простор за излагање уметничких дела. Најчешће се ради о сликама, но могу да се излажу и скулптуре, фотографије, илустрације и/или уметичка дела у свим другим техника и начинима извођења (нпр перформанс телом, итд).

Галерије могу бити јавне или приватне. Међутим најважнија разлика између галерија је у власништву над уметничким експонатима, који могу бити у власништву галерије или позајмљена за одређену изложбу из неке друге уметничке установе, или од уметника-појединца.

Музеји

Музеј (од старогрчког μουσείον, мусио - седиште Муза) је назив за установу и зграду, у којој се чувају, проучавају и излажу - хронолошки или тематски - збирке старина и уметничких дела, као и археолошки, природњачки, технички и слични предмету (артефакти).

Данас је у најширој употреби ИЦОМ-ова дефиниција музеја из 1974. године према којој — музеј је непрофитна, стална установа у служби друштва и његовог развоја и отворена јавности, која сабира, чува, истражује, комуницира и излаже материјална сведочанства човека и његове околине, ради проучавања, образовања и забаве.

Често се за музеј употребљавају и називи галерија (за веће збирке слика и скулптура) и кабинет (за збирке графика, новаца и медаља).

Подела

Музеји се према намени деле на:

• научне (археолошки, историјски, етнографски, природњачки, технички, војни, криминалистички, хигијенски, школски, поморски и др.)
• уметничке (који садрже збирке слика, скулптура, графика и објеката примењене уметности).

По карактеру, структури и територијалној компетенцији деле се на:

• државне, земаљске, покрајинске,
• градске и завичајне.

Остали садржаји музеја

Осим изложбених просторија, савремени музеј има депое (читав се инвентар ретко излаже), просторије за рестаурирање и препарирање музејских експоната, фотографску лабораторију, просторије за рад стручног особљеа, с инвентарима и библиотеком.

Сајмови

Сајам је облик јавно организованог периодичног (недељног, месечног, годишњег, сезонског) тржишта на коме су понуда и потражња концентрисани у простору и времену за директно трговање изложеном робом (робни сајам) или закључивање трговинских трансакција на основу изложених образаца (сајамских узорака).

Сајам као облик комерцијалне изложбе трговачке и индустријске робе и услуга, у начелу организују специјализоване тржишне институције.

Улице

Идеја да улица постане изложбени простор на коме се могу излагати уметничка дела зачета је од стране уметника и редитеља Жилијена де Казабјанке, који се на излагање уметничких дала на улици одлучио након што га је на то испровоцирала, група заборављених уметничких дела у париском Лувру. Да би вратио славу свим тим заборављеним сликама, он је одлучио да оне осликане у пастелу изложи на улици.

Касније је ова идеја Казабјанке, инспирисала многе уметнике света да своја заборављена дела из галерија и музеја изложе на улици и тако им врате стару славу и сјај.

Такосу улице постале нека врста изложбеног простора или галерије под ведрим небом.

Врсте изложби

Музејска изложба, Народни музеј Београд

Музејска изложба

Музејска изложба је: елемент музејске политике, облик музејске комуникације, информациони систем у коме се обликују и комуницирају поруке путем музејских предмета или докумената (стварности из које је он издвојен и који дјелује у музеолошкој стварности). У том смислу музеолошки садржај и значење музејског предмета у музеју има свој информациони простор, у коме он комуницира са посетиоцима.

Вредности музејских изложби огледа се у томе што на њој изложени предмета могу бити примарне (идеја, настанак, генеза) и секундарне (употреба, нова употреба, пропадање, конзервација, рестаурација), или изворне и придодате.

Литература

• Гарцíа Фернáндез, Исабел (1999, 2010). Дисеñо де еxпосиционес. Цонцепто, инсталациóн y монтаје. Алианза Форма. пп. 23 а 40.
• Організація виставкової діяльності : навч. посіб. / Я. М. Антонюк, І. М. Шиндировський; Львів. комерц. акад. - Львів : Вид-во Львів. комерц. акад., 2015. - 327 ц. - Бібліогр.: с. 325-327.