Јанош Корвин
Јанош Корвин (1473 — 12. октобар 1504) био је хрватски бан, од 1495. до 1498. и од 1499. до 1504. године. Био је незаконити син Матије Корвина и Барбаре Еделпок.
Јанош Корвин | |
---|---|
Пуно име | Јанош Корвин |
Датум рођења | 1473. |
Место рођења | Будим Краљевина Угарска |
Датум смрти | 12. октобар 1504. |
Место смрти | Крапина Краљевина Угарска |
Гроб | Лепоглава |
Династија | Корвин (Хуњади) |
Отац | Матија Корвин |
Мајка | Барбара Еделпок |
Супружник | Беатрича Франкопан |
Потомство | Елизабета и Крсто |
босански краљ, хрватски, далматински и славонски бан | |
Период | 1495—1498. и 1499—1504. |
Претходник | Ладислав Канишки |
Наследник | Фрањо де Балашађармат |
Савладар | Блаж Рашкај |
После очеве смрти 6. априла 1490. кандидовао се за краља Угарске. Јаноша је подржавао српски деспот Ђорђе Бранковић са великашима Славоније. На изборима на Рошком Пољу Јанош је први испао, јер народ није могао да за владара прими неког ко је носио жиг незаконитости, што је Јанош брзо схватио. Пошто су Максимилијан I Хабзбуршки и принц Алберт Јагелонац од Пољске пропали на изборима, дигли су оружје на новоизабраног краља Владислава II Јагелонца од Чешке. Тада је Ђорђе, који је до тада одано подржавао Јаноша, као стари Максимилијанов пријатељ, прешао на страну Хабзубрга. Међутим, остале српске вође су признале Владислава.
Године 1495. Јанош је постао хрватски бан, а 1496. године оженио се са Беатричом Франкопан, са којом је имао ћерку Елизабету (1496. или 1497. године) и сина Крста 1499. године. 1498. је збачен од стране Јураја Канишког, али већ 1499. године склопио је споразум с краљем Владиславом, па је добио положај босанског краља, славонског херцега и хрватско-далматинског бана. Као хрватско-славонски бан Јанош је ујединио под својом влашћу цело подручје од Јајца до Сења. У савезу с млетачким дуждем Агостином Барбаригом, Јанош је напао Турке и доживео је неколико пораза. Коначно, 1501. године Турци су опсели Јајце. На срећу, они су поражени, али су продрли до Лијевна, Цетине и Маглаја. У даљим ратовима са Турцима Јанош је доживео још неколико пораза. 16. августа 1502. Имреу Тороку, загребачком канону, дао је у закуп Суботичку тврђаву за 10.000 флорина. Заједно с њом дао је трговишта Мадараш, Таванкут, Верушић и Себешић.
Јанош је 1504. године умро од грознице, после чега су му тело пренели у павлинску цркву у Лепоглави. Беатрича је преузела већи део мужевљевих поседа, чувајући их за децу, која су умрла малолетна.
Литература уреди
- Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ)
Цхисхолм, Хугх, ур. (1911). - Schönherr, Gyula. Hunyadi Corvin János: 1473-1504. Budapest: Magyar Történelmi Társulat, 1894. (MEK) URL: Lásd külső hivatkozások
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска.