Јавно емитовање
Овом чланку потребни су додатни извори због провјерљивости. |
Јавно емитовање (или јавна радиодифузија) обухвата емитовање фреквенције радија, канала телевизије и других формата електронског оглашавања медија чија је примарна мисија пружање услуга јавног сервиса грађанима.[1] У многим државама свијета, финансирање долази од влада, нарочито преко годишњег или мјесечног наплаћивања сигнала дистрибуираног преко ресивера. У САД, јавни сервиси добијају финансије од савезних државних извора, али генерално већина њиховог финансирања долази од прихода фондација и организација (од малих шопова до корпорација), уз додатни новац од гледалаца који директно ступају у контакт са сервисом. Велика већина оперише као приватна непрофитна корпорација.
Јавно емитовање може да буде национално или локално, у зависности од државе и станице. У неким државама једна организација пружа услугу јавног сервиса. У другим постоји више организација јавних сервиса који регионално дјелују на различитим језицима. Историјски, јавно емитовање је било доминантна или једина форма емитовања у појединој држави (уз истакнут изузетак САД и примјер СФРЈ). Комерцијално емитовање сада постоји у већини ових држава; број држава које имају само јавно емитовање опао је значајно током посљедњег дијела 20. вијека.
Медији јавног сектора (које финансира држава) не би требало да се помијешају са државним медијима (које финансијски и садржајно контролише држава, као нпр. у Сјеверној Кореји).[2]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ unesco.org, Приступљено 29. 12. 2020.
- ^ au.af.mil, Приступљено 29. 12. 2020.
Литература
уреди- Banerjee, Indrajit; Seneviratne, Kalinga; ур. (2006). Public service broadcasting in the age of globalization. Asian Media Information and Communication Centre. ISBN 981-4136-01-8.
- Raboy, Marc (1995). Public broadcasting for the 21st century. Acamedia research monographs, 17. Indiana University Press. ISBN 1-86020-006-0
- Linke, Benjamin (2016). Public Financing of Public Service Broadcasting and its Qualification as State Aid. Peter Lang. ISBN 978-3-631-66568-8.
- Price, Monroe Edwin; Raboy, Marc (2003). Public service broadcasting in transition: a documentary reader. Kluwer Law International. ISBN 90-411-2212-5.
Ovaj članak je klica. Možete doprinijeti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |