Јавно емитовање (или јавна радиодифузија) обухвата емитовање фреквенције радија, канала телевизије и других формата електронског оглашавања медија чија је примарна мисија пружање услуга јавног сервиса грађанима.[1] У многим државама свијета, финансирање долази од влада, нарочито преко годишњег или мјесечног наплаћивања сигнала дистрибуираног преко ресивера. У САД, јавни сервиси добијају финансије од савезних државних извора, али генерално већина њиховог финансирања долази од прихода фондација и организација (од малих шопова до корпорација), уз додатни новац од гледалаца који директно ступају у контакт са сервисом. Велика већина оперише као приватна непрофитна корпорација.

РАИ је јавни сервис Италије

Јавно емитовање може да буде национално или локално, у зависности од државе и станице. У неким државама једна организација пружа услугу јавног сервиса. У другим постоји више организација јавних сервиса који регионално дјелују на различитим језицима. Историјски, јавно емитовање је било доминантна или једина форма емитовања у појединој држави (уз истакнут изузетак САД и примјер СФРЈ). Комерцијално емитовање сада постоји у већини ових држава; број држава које имају само јавно емитовање опао је значајно током посљедњег дијела 20. вијека.

Медији јавног сектора (које финансира држава) не би требало да се помијешају са државним медијима (које финансијски и садржајно контролише држава, као нпр. у Сјеверној Кореји).[2]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ unesco.org, Приступљено 29. 12. 2020.
  2. ^ au.af.mil, Приступљено 29. 12. 2020.

Литература

уреди