Јожеф Сулик

Јожеф Сулик (Баја, 28. фебруар 1841. - Бечеј, 31. мај 1890) био је писац, песник, преводилац, свештеник, архиђакон.

Јожеф Сулик
Датум рођења	1841

Биографија

Основну школу и гимназију је завршио у родном месту. Године 1858. уписује теологију у Калочи. По завршетку теологије прво је служио као ђакон у Колуту. Године 1864. је завеђен у Калочи, а потом је као капелан служио у Колуту, Бачкој Тополи, Кунбаји и Бездану. Након тога је именован за професора у учитељској школи часних сестара у Калочи. Пошто је знао колико је важно да посети и друге земље, он то и чини, па током научних путовања посећује Немачку и Италију 1872. и 1874. године. Године 1878, у својој 37. години, постављен је у Бечеју за жупника. Четири године касније именован је за школског инспектора, а потом и за архиђакона. За време његовог жупниковања дограђен је 1887. године католички црквени торањ. Обогатио је и унутрашњост ове цркве, која је посвећена Великој Госпојини. Умире 31. маја 1890. године. На његовом гробу 1895. године подигнут је споменик, рад познатог вајара Штробла Алајоша.

Стваралаштво

Прву песму је објавио 1857. године, а своју прву збирку песама објављује 1868. године. Поред писања поезије, објављује три уџбеника, пише чланке за часописе. Бавио се и превођењем песама са латинског, француског, енглеског и српског језика. Од српских песника најчешће је преводио Ј.Ј.Змаја и Бранко Радичевића. Јожеф Сулик је један од оснивача литерарне и научне секције „Друштва светог Стефана”. Пред саму смрт 1889. године објављује још једну збирку својих песама. У току болести написао је и своју опроштајне речи у стиховима.

Референце

Сзиннyеи Јóзсеф: Магyар íрóк éлете éс мункáи XIII. (Стеинер–Тéлфy). Будапест: Хорнyáнсзкy. 1909