Јосип Дујмовић
Јосип Дујмовић (Зеница, 26. април 1955) босанскохерцеговачки је новинар и музички публициста.
| Јосип Дујмовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 26. април 1955. |
| Место рођења | Зеница, СФРЈ, Босна и Херцеговина |
| Новинарски рад | |
| Новине | Вечерњи лист, Џубокс |
| Телевизија | Радио Зеница |
Биографија уреди
Похађао је гимназију у Зеници и 1974. године на Филозофском факултету у Загребу уписао студије књижевности (славистика и социологија).
Новинарски рад уреди
За вријеме студија почео се бавити новинарством и током 1976. хонорарно је радио у загребачком Вечерњем листу, те у зеничким локалним новинама Наша ријеч, да би се у истим новинама професионално запослио 1977. године и студије наставио као ванредни студент. За новинске репортаже у двије године узастопно је добио годишњу зеничку новинарску награду и потом почео радити на Радију Зеница, прво као уредник јутарњег програма, а потом као уредник музичко-ревијалног програма.
На Радију Зеница Јосип Дујмовић је радио до 1990. године. Уз редовне рок емисије (Недјељне вибрације, Топ листа), реализовао је и неколико посебних пројеката: серију од десет годишњих „рођенданских” рок концерата Радија Зеница на фудбалском стадиону (1980—89), на којима су наступили готово сви најзначајнији бендови тог времена (Црвена јабука, Забрањено пушење, Ватрени пољубац, Леб и сол, Галија, Бајага и Инструктори, Плави оркестар, Дино Мерлин, Валентино, Прљаво казалиште, Рибља чорба, Ђаволи, Аеродром, Филм итд.), затим избор 100 вјечних пјесама рока (1981), викенд-лајв ноћни програм (1981—1983), те 59-сатни радијски маратон, када је 1982. године без прекида водио емисију од петка вечери до понедјељка ујутро.
Сарађивао је у музичком часопису Џубокс 1981. и 1982. године, као стални члан редакције.[1]
Рад на филму уреди
Године 1990. напустио је Радио Зеницу и основао компанију "Тропик филм и видео", прву приватну филмску компанију у Босни и Херцеговини, бавећи се видеотекарством, те видео и филмском дистрибуцијом.
Од 1994. до 2000. године живио је Загребу и водио приватну видео дистрибутерску компанију. Међу осталим издањима, ова је компанија (Тропик филм и видео, касније Бонус филм) реализовала је прву видео колекцију антологијских хрватских играних филмова и филмова из сусједних земаља. Оснивач је и директор првог фестивала музичког документарног филма у БиХ, ‘’докуМфест’’, покренутог 2016. године.[1][2]
Рад на музичкој сцени уреди
Повратком у Зеницу 2000. године, престао се бавити филмском дистрибуцијом и 2001. године покренуо је Heineken Music Fest, демо-рок фестивал на којем је годишње наступало 40-ак демо група из свих земаља екс-Југославије (награђене групе: Southern Storm, Билк, Flayer, Father, Beware).
У првом домаћем шоу-програму Телевизије ОБН 2003. године био је предсједник жирија.
Године 2002. утемељио је годишњу БХ музичку награду Даворин, која је 2006. године постала регионална награда за најбоља музичка остварења у БиХ, Хрватској и Србији.[3]
Главни је уредник специјализованог регионалног музичког портала Глас.ба, покренутог 2007. године.[1]
Продуцирао је два музичка албума:
- Southern Storm (2) - 1999. (Оне Рецордс, 2002) и
- Индеxи - У Инат Годинама (1964-1999 Антологија, Цроатиа Рецордс, 2007).[4]
Индекси: У инат годинама уреди
Аутор је романсиране биографије Индекса У инат годинама и истоимене фотомонографије, која је у издању Кватро медије објављена у септембру 2006. године.[5]
Уз промоцију књига организовао је концерт „Индеxи и пријатељи - у инат годинама”, на којем су 12. септембра 2006. у сарајевској Зетри наступили чланови Индекса: Фадил Реџић, Ранко Рихтман, Мирослав Шарановић, Ненад Јурин, Корнелије Ковач, Владо Правдић, Пецо Петеј, Синан Алимановић, Милић Вукашиновић, Слободан Мисаљевић, Исмет Нуно Арнауталић, Ђорђе Узелац, те као гитаристи Вернес Љуштаку и Зеле Липовача. Пјесме Индекса из свих раздобља изводили су Зоран Предин (Лачни Франз), Бисера Велетанлић, Жељко Бебек, Нермин Пушкар, група MI 2, Игор Вукојевић, Младен Војичић Тифа, Дадо Топић, Северина, Аки Рахимовски, Хари Варешановић, Натали Диздар, Масимо Савић, Буби, Борис Новковић, Ивица Шарић, Маја Милинковић и Халид Бешлић.[6][7]
Књижевни рад уреди
У сезони 1987/88 у зеничком Народном позоришту изведен је мјузикл С окусом смога (режија: Зоран Ристовић), за који је Јосип Дујмовић написао причу и стихове сонгова.[1]
Године 1994. године објавио је ратни љубавни роман Крици из мрачног дома.[8]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г Ђорђевић, Милан (2. 9. 2020). „Нова Левица, ангажована музика и култура (5): Јосип Дујмовић”. Роцкомотива. Архивирано из оригинала 30. 01. 2021. г. Приступљено 19. 1. 2021.
- ^ „Дубиоза, Тифа, Дино, Балашевић на зеничком докуМфесту 2018”. Ремиx пресс. 17. 8. 2018. Приступљено 19. 1. 2021.
- ^ „Додела награда "Даворин"”. На длану. 28. 6. 2006. Приступљено 19. 1. 2021.
- ^ „Јосип Дујмовић”. Дисцогс. Приступљено 19. 1. 2021.
- ^ „НОВИНАР ЈОСИП ДУЈМОВИЋ О “ИНДЕКСИМА – У ИНАТ ГОДИНАМА””. Чачански глас. 25. 7. 2017. Приступљено 19. 1. 2021.
- ^ „Индеxи и пријатељи - у инат годинама”. Јутарњи. 13. 9. 2006. Приступљено 19. 1. 2021.
- ^ „Велики концерт "Индеxи" и пријатељи у "Зетри"”. Е-капија. 7. 9. 2006. Приступљено 19. 1. 2021.
- ^ „Крици из мрачног дома”. Гоогле боокс. Приступљено 19. 1. 2021.
Спољашње везе уреди
- Јосип Дујмовић на сајту Discogs (језик: енглески)
- Радио-телевизија Зеница
- Музички портал и музичка поп рок енциклопедија Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јануар 2021)