Јован Машин (чеш. Jan Mašín Церхенице[1], 14. јул 1820 — 5. јануар 1885. (24. децембар 1884), Београд) био је дворски лекар кнеза Михајла и краља Милана Обреновића, оснивач Српског лекарског друштва, члан Друштва српске словесности и касније Српског ученог друштва.

Јован Машин
Лични подаци
Датум рођења14. јул 1820.
Место рођењаЦерхенице, Чешка (Бохемија),  Аустријско царство
Датум смрти5. јануар 1885.(1885-01-05) (64 год.)
Место смртиБеоград,  Краљевина Србија

Живот и каријера уреди

Рођен је 14. јула 1820. године у месташцу Церхенице (20-так km од градића Нимбурк, 55 km источно од Прага) у Чешкој, као Jan Mašín. Гимназију је завршио у Прагу, медицинске науке у Бечу, магистеријум из хирургије у Пешти, а магистеријум гинекологије у Прагу чиме је стекао право да као физикус лечи људе и животиње.

Након што је једно време као млад градски лекар радио у Нимбурку, по савету Јанка Шафарика, дошао је у Србију 1846. године. Прво радно место у тек новооснованој кнежевини Србији било му је у Ваљеву.

Био је ожењен Барбором, рођ. Вшетечка и са њом је имао три сина и две ћерке: Светозара (инжењера, првог мужа касније српске краљице Драге), Александра (вођу завереника у Мајском преврату), касније и начелник генерелштаба и министар), Николу (инжењера у Русији), Лепосаву и Полексију.

Као члан кнежеве свите, 1867. године је путовао са кнезом Михајлом у Цариград да се кнез захвали султану за предају градова.[2].

Дело уреди

По доласку у Србију др Машин је као искусан лекар, више пута учествовао у сузбијању говеђе куге. Наиме када се априла и маја 1849, говеђа куга из Влашке, пренела у источну Србију, и појавила у два села у пределу званом Кључ, одређена је комисију ради сузбијања говеђе куге коју чине три оновременска окружна физикуса: Франц Бихеле (ужички округ, дипломирани ветеринар), др Аћим Медовић (пожаревачки округ) и др Јован Машин (ваљевски округ).[3] Стручна комисија је обавила клинички преглед оболелих говеда и након 60 обдукција лешева утврдила да је заиста реч о говеђој куги, а да је болест унета из Влашке. Потпуним спровођењем прописаних мера спречено је даље ширење ове заразе и она је угушена у јануару 1850. Из извештаја који су чланови ове комисије поднели Санитетском одељењу, након обављеног посла, може се добити слика о предузетим мерама, као и о стању и нивоу медицинске науке и праксе у Кнежевини Србији средином 19. века.[4]

Следеће, 1850. године након појави говеђе куге у Карансебешу, у аустријској војној граници, Министарство унутрашњих дела Кнежевине Србије одредило је да др Јован Машин, окружни физикус Ваљева, обиђе тај део Баната и предложи одговарајуће мере за сузбијање епидемије.[3] По обављеном задатку поднео је извешта у коме је између осталог навео:

„Премда није говеђа куга у великом степену у пределима Карансебешке регименте свирепствовала, и премда је за сада тамо утамањена, држим опет за нуждно, да Вис. славно Попечитељство наше вниманије своје на стање здравља стоке у Банатским пределима пажљиво обраћати дотле благоизволи, докле бар у Ердељу чешће поменута болест сасвим ишчезла не буде. Изнео сам ове аустријске мере против говеђе куге, колико да се види како је тамо рађено, толико опет да се зна да смо и ми сличне, али ипак доста опсежније мере предузимали, и да смо у том смислу једно упутство за народ пре тога на 4 године издали.[5][а].

Изненада је преминуо 5. јануара 1885. (24. децембра 1884) у време док је био један од чланова председништва српског Црвеног крста. На његово место је дошао др Михаило (Радмио) Лазаревић.[6]

Напомене уреди

  1. ^ Санитетско одељење је 5. августа 1846. на основу овог Машиновог предлога издало — „Упутство за распознавање заразе куге говеда“

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Биографија на сајту САНУ, приступљено 27. 5. 2020
  2. ^ Српско Наследје Архивирано на сајту Wayback Machine (17. август 2021), Приступљено 5. 4. 2013.
  3. ^ а б Душан Дабовић, Владимир Бурсаћ, РАД ДР ЈОВАНА МАШИНА НА СУЗБИЈАЊУ ГОВЕЂЕ КУГЕ У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ, Српско ветеринарско друштво, Ветеринарски специјалистички институт „Зрењанин“ Зрењанин.
  4. ^ Вељковић С. Судскомедицински случајеви у извештајима окружних лекара Кнежевине Србије, Студенички зборник, Инфинитас – Српско лекарско друштво, Београд, 2011, стр. 97–105
  5. ^ Архив Србије: Архивски фонд МУД-С, Попечитељство внутрени дела, Санитетско одељење, Регистри и протоколи за године 1849, 1850, 1853.
  6. ^ Srpsko društvo Crvenog krsta (1. januar 1886). Izveštaj o radnji srpskog društva "Crvenog Krsta" za vreme od 1. januara do 31. dekembra 1884. (PDF) (Извештај). Štamparija Napredne stranke. стр. 110 (114. na vezi do članka). Приступљено 5. april 2024. 

Vidi na drugim Vikipedijama уреди

Спољашње везе уреди