Јуда Галилејски
Јуда из Галилеје или Јуда из Гамале (почетак 1. вијека н. е.) је био вођа јеврејског устанка против Римског царства који је године 6. н. е. избио потакнут Квиринијевим пописом становништва. Према Флавију Јосипу, Јуди је у устанку помагао фарисеј по имену Задок, а њих двојица су се борили за рушење како римске, тако и тадашње јудејске свјетовне власти, односно претварање Јудеје у теократску државу којој би једини господар био Бог, а никакви порези се више не би плаћали Риму. Тај покрет је касније постао познат као зелоти. Сам устанак је, пак, окрутно угушен од стране Римљана.
Што се догодило с Јудом, Флавије Јосип не спомиње, иако се касније наводи како су његови синови Јаков и Симон године 46. погубљени од Тиберија Јулија Александра.
Јуда се касније спомиње у Дјелима Апостолским (5:37) као примјер лажног Месије.