Јустинијанова кодификација

Justinijanova kodifikacija (lat. Codex Justinianus) је најзначајнији зборник римског права донет по налогу цара Јустинијана (526-565.) који је комисији правника дао у задатак да прикупи и кодификује целокупну правну заоставштину класичног периода (лат. Ius) и све прописе које су издали принцепси (лат. Leges).

Задатак комисије, на чијем је челу био Трибонијан, био је изузетно тежак, јер се није било лако снаћи у правним нормама, пошто су оне стваране вековима и на разне начине. Ту су биле одредбе Закона XII таблица које Римљани никада нису укинули, закони из доба Републике, преторски едикти, сенатске одлуке (лат. Senatus consultum), мишљења значајних правника која су била обавезна за судове, и свих императора од Августа до Јустинијана. Комисија је у рекордно кратком року, за три године, обавила посао и из огромног материјала сачинила је јединствен и прегледан систем позитивног права.

Прво је објављен пречишћени зборник императорских конституција издатих пре Јустинијана. Овај зборник није сачуван. Затим је 533. године објављена кодификација класичног права под називом Дигеста. Дигеста су састављена од 50 књига које су подељене на поглавља (лат. Titulus), а ови на фрагменте, док су дугачки фрагменти подељени на параграфе. Књиге, титулуси, фрагменти параграфи означени су касније редним бројевима па се на тај начин уобичајено цитирају.

На пример, кад иза цитата стоји D. 50, 17, 106 -онда то значи да је текст који се цитира из 106. фрагмента, 17. титулуса, 50. књиге Дигеста. Обзиром да Дигеста садрже делове из радова класичних римских правника, често се, поред ознаке места у Дигестама, наводи и име правника чија се мисао цитира, нпр. Паул -D. 46, 1, 37.

Комисија је 533. године објавила и трећу књигу, под називом Институтионес. Она представља уџбеник који се базира на Гајевим институцијама. Најзад, 534. године, издат је Codex repetitae praelectionis, који је обухватио Јустинијанове конституције. Оне које су издате после тога времена сакупљене су у збирку под називом - Новеле.

Захваљујући томе што је текст Јустинијанове кодификације сачуван, омогућено нам је да сазнамо и проучимо огроман број чињеница о римском праву и реконструишемо дела римских правника која нису сачувана. Постојањем Јустинијанове кодификације, делатношћу глосатора, и представника школе елегантне јуриспруденције и омогућена је рецепција римског права.