Кашикаре
Кашикаре (Platalea), су род великих, дугоногих гацајућих птица. Кашикаре имају глобалну дистрибуцију, и прусутне су на свим континентима, осим на Антарктика. Име рода Platalea потиче од латинског и значи „широко”, што се односи на карактеристични облик кљуна.[1] Препознато је шест врста, које су иако обично смештене у једном роду, понекад подељене у три рода.
| Кашикаре | |
|---|---|
.JPG)
| |
| Ружичаста кашикара | |
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Цхордата |
| Класа: | Авес |
| Ред: | Пелецаниформес |
| Породица: | Тхрескиорнитхидае |
| Потпородица: | Платалеинае |
| Род: | Платалеа Linnaeus, 1758 |
| Врсте | |
|
Погледајте текст. | |
Све кашикаре имају велике, равне, кашикасте кљунове и хране се пробирањем кроз плитку воду, помичући делимично отворени кљун са једне на другу страну. Оног тренутка када било које мало водено створење додирне унутрашњост кљуна - инсект, рак или сићушна риба - кљун се нагло затвара. Кашикаре углавном преферирају неслану воду, мада су присутне у оба окружења. Оне на храњењу проводе велики број сати сваког дана.
Таксономија уреди
За њих се традиционално сматрало да формирају једну од две подфамилије, Plataleinae, у породици Threskiornithidae, која такође укључује ибисе (Threskiornithinae). Молекуларне студије, укључујући и једну студију из 2013, сугерисале су да они формирају кладу у породици с неколико космополитских ибис родова, одвојених од друге кладе ибиса из Новог света.[2]
Једно истраживање митохондријалне ДНК кашикара из 2010. године открило је да су ружичасте и жутокљуне кашикаре међусобно најсродније, а да су проистекле од раних изданака од предака остале четири врсте кашикара. Аутори су сматрали да генетски докази значе да је подједнако валидно да се свих шест класификује унутар рода Platalea или да се алтернативно те две групе сместе у монотипске родове Platibis и Ajaja, респективно. Међутим, како је тих шест врста било морфолошки тако слично, њихово смештање унутар једног рода имало је више смисла.[3]
Опис уреди
Кашикаре се најлакше распознају од ибиса по облику кљуна, који је дугачак, раван, и проширен на крају. Ноздрве су смештене у близини основе кљуна, тако да птица може да дише док је кљун уроњен у воду. Очи су постављене тако да омогућавају кашикарама бинокуларни вид, мада су у потрази за храном, такође важна и чула додира. Попут ибиса, кашикаре имају голе сегменте коже око кљуна и очију.[4]
Узгој уреди
Кашикаре су моногамне, али, колико је познато, бар у току дате сезоне. Већина врста се гнезди на дрвећу или тршчаницима, често заједно са ибисима или чапљама. Мужјак прикупља материјал за гнежђење - углавном пруће и трску, понекад узет из старог гнезда - женка га тка у велику плитку посуду или платформу која варира по облику и структурном интегритету у складу са врстама.
Женка полаже око три глатка, овална, бела јајета и оба родитеља их инкубирају; пилићи се излегу један по један, а не сви заједно. Новоизлежени млади су слепи и не могу се одмах страти о себи; оба родитеља их хране делимичним регургитацијама. Кљунови пилића су кратки и равни, а добијају карактеристичан облик кашике док одрастају. Храњење се наставља још неколико недеља након што породица напусти гнездо. Сматра се да је предација главни узрок неуспешног подизања младих, пре него гладовање.
Врсте и дистрибуција уреди
Шест врста кашикара је дистрибуирано широм већег дела света.
| Врсте рода Platalea | |||
|---|---|---|---|
| Narodna i binomijalna imena | Slika | Opis | Opseg |
| Evroazijska kašikara (Platalea leucorodia)[1][5] |
|
Одрасли и младунци су углавном бели с црним спољашњим врховима крила и тамним кљуновима и ногама. Гнезде се у трстеницима, обично без других врста. | Ово је најраспрострањенија врста, која се јавља на североистоку Африке и великом делу Европе и Азије, све до Јапана. |
| Црнолика кашикара (Platalea minor)[6][7] |
|
Бриско сродна са евроазијским кашикарама. | Присутна је у Тајвану, Кини, Кореји и Јапану. |
| Афричка кашикара (Platalea alba)[8][9] |
|
Велика бела врста слична евроазијској кашикари, од које се може разликовати по ружичастом лицу и обично блеђем кљуну. Њена храна укључује инсекте и друга ситна створења, а гнезди се на дрвећу, у мочварама или на стенама. | Гнезди се у Африци и на Мадагаскару |
| Краљевска кашикара (Platalea regia)[10][11] |
|
Велика бела кашикара са црним лицем. | Најчешће је прусутна на југоистоку Аустралије, али се редовно налази у мањим бројевима на другим деловима континента када се формирају привремене мочваре; на Новом Зеланду, посебно на Јужном острву, а понекад као мања лутајућа јата на Новој Гвинеји, у Индонезији и на острвима Тихог океана. |
| Жутокљуна кашикара (Platalea flavipes)[12][13] |
|
Бела кашикара са кљуном жуте боје. | Југоисточна Аустралија. |
| Ружичаста кашикара (Platalea ajaja)[14][15] |
|
Одрасле птице су велике са ружичастим перјем. | Јужна Америка, Кариби, и југоисточне Сједињене Државе |
Референце уреди
- ^ а б Јоблинг, Јамес А (2010). Тхе Хелм Дицтионарy оф Сциентифиц Бирд Намес. Лондон: Цхристопхер Хелм. стр. 309. ИСБН 978-1-4081-2501-4.
- ^ Рамирез, Ј.L.; Миyаки, C.Y.; Дел Лама, С.Н. (2013). „Молецулар пхyлогенy оф Тхрескиорнитхидае (Авес: Пелецаниформес) басед он нуцлеар анд митоцхондриал ДНА” (ПДФ). Генетицс анд Молецулар Ресеарцх. 12 (3): 2740—2750. ПМИД 23979898. дои:10.4238/2013.Јулy.30.11.
- ^ Цхессер, Р.Террy; Yеунг, Царол К.L.; Yао, Цхенг-Те; Тианс, Xиу-Хуа; Ли Схоу-Хсиен (2010). „Молецулар пхyлогенy оф тхе споонбиллс (Авес: Тхрескиорнитхидае) басед он митоцхондриал ДНА”. Зоотаxа (2603): 53—60. ИССН 1175-5326.
- ^ Матхеу, Е.; дел Хоyо, Ј. (2017). дел Хоyо, Јосеп; Еллиотт, Андреw; Саргатал, Јорди; Цхристие, Давид А.; де Јуана, Едуардо, ур. „Ибисес, Споонбиллс (Тхрескиорнитхидае)”
. Хандбоок оф тхе Бирдс оф тхе Wорлд Аливе. Барцелона, Спаин: Лyнx Едиционс. Приступљено 5. 12. 2017.
- ^ Цхессер, Р. Террy; Yеунг, Царол К.L.; Yао, Цхенг-Те; Тианс, Xиу-Хуа; Ли, Схоу-Хсиен (2010). „Молецулар пхyлогенy оф тхе споонбиллс (Авес: Тхрескиорнитхидае) басед он митоцхондриал ДНА”. Зоотаxа. 2603 (2603): 53—60. ИССН 1175-5326. дои:10.11646/зоотаxа.2603.1.2.
- ^ Сwеннен, C.; Yу, Y. (2005). „Фоод анд Феединг Бехавиор оф тхе Блацк-фацед Споонбилл”. Wатербирдс. 28 (1): 19—27. ЈСТОР 1522310. дои:10.1675/1524-4695(2005)028[0019:фафбот]2.0.цо;2.
- ^ Јин, Јиањун; Wанг, Зхисхи; Лиу, Xуемин (2008). „Валуинг блацк-фацед споонбилл цонсерватион ин Мацао: А полицy анд цонтингент валуатион студy”. Ецологицал Ецономицс. 68 (1–2): 328—335. дои:10.1016/ј.ецолецон.2008.03.014.
- ^ БирдЛифе Интернатионал (2016). „Платалеа алба”. Црвени списак угрожених врста ИУЦН. ИУЦН. 2016: е.Т22697564А93620935. дои:10.2305/ИУЦН.УК.2016-3.РЛТС.Т22697564А93620935.ен
.
- ^ "Африцан Споонбилл." Архивирано 2011-07-07 на сајту Wayback Machine Хонолулузоо.орг. Аццессед Јуне 2011.
- ^ БирдЛифе Интернатионал (2016). „Платалеа региа”. Црвени списак угрожених врста ИУЦН. ИУЦН. 2016: е.Т22697561А93620678. дои:10.2305/ИУЦН.УК.2016-3.РЛТС.Т22697561А93620678.ен .
- ^ Гоулд, Јохн (1865). Хандбоок то Тхе бирдс оф Аустралиа, Волуме 2. селф. стр. 287. „Гоулд региа.”
- ^ БирдЛифе Интернатионал (2016). „Платалеа флавипес”. Црвени списак угрожених врста ИУЦН. ИУЦН. 2016: е.Т22697571А93621758. дои:10.2305/ИУЦН.УК.2016-3.РЛТС.Т22697571А93621758.ен .
- ^ Гоулд, Јохн (1865). Хандбоок то Тхе бирдс оф Аустралиа, Волуме 2. селф. стр. 288—89.
- ^ БирдЛифе Интернатионал (2016). „Платалеа ајаја”. Црвени списак угрожених врста ИУЦН. ИУЦН. 2016: е.Т22697574А93621961. дои:10.2305/ИУЦН.УК.2016-3.РЛТС.Т22697574А93621961.ен .
- ^ „Росеате Споонбилл”. Wатербирд Цонсерватион. Натионал Аудубон Социетy. Архивирано из оригинала 24. 10. 2008. г. Приступљено 23. 7. 2009.
Литература уреди
- Цхессер, Р.Террy; Yеунг, Царол К.L.; Yао, Цхенг-Те; Тианс, Xиу-Хуа; Ли Схоу-Хсиен (2010). „Молецулар Пхyлогенy оф тхе Споонбиллс (Авес: Тхрескиорнитхидае) басед он митоцхондриал ДНА”. Зоотаxа. 2603: 53—60. дои:10.11646/зоотаxа.2603.1.2.
- Ху, Јунхуа; Ху, Хуијиан; Јианг, Зхиганг (2010). „Тхе импацтс оф цлимате цханге он тхе wинтеринг дистрибутион оф ан ендангеред миграторy бирд”. Оецологиа. 164 (2): 555—565 хидотдгфхф. Бибцоде:2010Оецол.164..555Х. ПМИД 20677016. дои:10.1007/с00442-010-1732-з.
- Такано, Схигеки; Хенми, Yасухиса (2012). „Тхе инфлуенце оф цонструцтинг а Схинкансен бридге он Блацк-Фацед Споонбиллс Платалеа минор Wинтеринг ин Кyусху, Јапан”. Орнитхологицал Сциенце. 11 (1): 21—28. дои:10.2326/осј.11.21.
- Wеи Гуо-Ан; Леи Фу-Мин; Yин Зуо-Хуа; Динг Цханг-Qинг & Динг Wен-Нинг (2005). „Нестинг анд Дистурбанце оф тхе Блацк-фацед Споонбилл ин Лиаонинг Провинце, Цхина”. Wатербирдс. 28 (4): 420—425. ЈСТОР 4132622. дои:10.1675/1524-4695(2005)28[420:надотб]2.0.цо;2.
- Yих-Тсонг Уенг; Јен-Јиун Пернг; Јианг-Пинг Wанг; Југ-Хсуан Wенг & Пинг-Цхун Луцy Хоу (2007). „Диет оф тхе Блацк-фацед Споонбилл Wинтеринг ат Цхику Wетланд ин Соутхwестерн Таиwан”. Wатербирдс. 30 (1): 86—91. ЈСТОР 4132567. дои:10.1675/1524-4695(2007)030[0086:дотбсw]2.0.цо;2.
- Уенг, Yих-Тсонг; Wанг, Јианг-Пинг; Хоу, Пинг-Цхун Луцy (2007). „Предицтинг Популатион Трендс оф тхе Блацк-фацед Споонбилл (Платалеа минор)”. Тхе Wилсон Јоурнал оф Орнитхологy. 119 (2): 246—252. дои:10.1676/05-112.1.
- Цхессер, Р.Террy; Yеунг, Царол К.L.; Yао, Цхенг-Те; Тианс, Xиу-Хуа; Ли Схоу-Хсиен (2010). „Молецулар пхyлогенy оф тхе споонбиллс (Авес: Тхрескиорнитхидае) басед он митоцхондриал ДНА”. Зоотаxа. 2603 (2603): 53—60. ИССН 1175-5326. дои:10.11646/зоотаxа.2603.1.2.
- Вестјенс, W. Ј. M. (1975). „Феединг бехавиоур оф Споонбиллс ат Лаке Цоwал, НСW”. Ему. 75 (3): 132—136. дои:10.1071/МУ9750132.
- Кахл, M. Пхилип (фебруар 1987). „Тхе Роyал Споонбилл”. Натионал Геограпхиц. св. 171 бр. 2. стр. 281—284. ИССН 0027-9358. ОЦЛЦ 643483454.
- Цхессер, Р.Террy; Yеунг, Царол К.L.; Yао, Цхенг-Те; Тианс, Xиу-Хуа; Ли Схоу-Хсиен (2010). „Молецулар пхyлогенy оф тхе споонбиллс (Авес: Тхрескиорнитхидае) басед он митоцхондриал ДНА”. Зоотаxа. 2603 (2603): 53—60. ИССН 1175-5326. дои:10.11646/зоотаxа.2603.1.2.
- Слатер, Петер (1970). А Фиелд Гуиде то Аустралиан Бирдс: Вол.1. Нон-пассеринес. Аделаиде: Ригбy. стр. 225. ИСБН 978-0-85179-102-9.
- Бирдс Аустралиа (21. 12. 2005). „Yеллоw-биллед Споонбилл”. Бирдс ин Бацкyардс. Сyднеy, Неw Соутх Wалес: Аустралиан Мусеум. Архивирано из оригинала 06. 09. 2011. г. Приступљено 19. 8. 2011.
- Вестјенс, W. Ј. M. (1975). „Феединг бехавиоур оф Споонбиллс ат Лаке Цоwал, НСW”. Ему. 75 (3): 132—136. дои:10.1071/МУ9750132.
- Думас, Јеаннетте V. 2000. Росеате Споонбилл (Платалеа ајаја), Тхе Бирдс оф Нортх Америца Онлине (А. Пооле, Ед.). Итхаца: Цорнелл Лаб оф Орнитхологy. Ретриевед 2009-11-12.
- Грахам Јр., Франк (2001). „Бирдс: А Wинг анд а Праyер”. Аудубон Магазине: 87—91.
- Qуинн, Јое. „Хунтингтон Беацх Стате Парк ин Мурреллс Инлет, Соутх Царолина: Wхите Херон, Росеате Споонбилл, Америцан Аллигатор”. Смитхсониан Магазине. Архивирано из оригинала 09. 12. 2019. г. Приступљено 15. 07. 2020.
- Цхессер, Р.Террy; Yеунг, Царол К.L.; Yао, Цхенг-Те; Тианс, Xиу-Хуа; Ли Схоу-Хсиен (2010). „Молецулар пхyлогенy оф тхе споонбиллс (Авес: Тхрескиорнитхидае) басед он митоцхондриал ДНА”. Зоотаxа. 2603 (2603): 53—60. ИССН 1175-5326. дои:10.11646/зоотаxа.2603.1.2.
Спољашње везе уреди
- Spoonbill videos on the Internet Bird Collection
- images and movies of the black-faced spoonbill (Platalea minor)
- Color-banded Black-faced Spoonbill Information System
- General Ecology of the Black-faced Spoonbill
- BirdLife Species Factsheet Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јануар 2009)