Калијумска ђубрива

Сва K-ђубрива (поташа) имају добру растворљивости у води. Често се, поред калијума, у њима налазе и други хранљиви елементи, пре свих магнезијум. [1]

Поташа

Калијумове соли најчешће се налазе на местима где су раније била мора. Наслаге тих соли таложиле су се супротно њиховој растворљивости. Оне су велике и налазе се на више места наше планете. Од соли, најпознатије су: силвин (KCl - 63% K2O), каинит (KCl x MgSO4 x 3H2O - 12-15% K2O), карналит (KCl x MgCl2 x 6H2O - 9-12% K2O), кизерит, силвинит (KCl x NaCl - 17-19% K2O), тврда со (KCl x MgSO4 x NaCl - 13% K2O). У минералима шениту (K2SO4 x MgSO4 x 6H2O), полихалиту (K2SO4 x 2CaSO4 x MgSO4 x 2H2O) и кизериту K је у облику сулфата.[2]

За добијање K-ђубрива користе се и друге супстанце, пре свих биљни производи (пепео, морске траве, џибра), сточни производи (екстракт вуне при прању). Наслаге сирових калијумових соли су измешане другим солима, међутим, оне су добро растворљиве и могу се лако издвојити и користити за ђубрива. Наслаге K-соли су настале таложењем соли из испарених вода мртвих мора, обрнутим редомод њихове растворљивости, тако да је обрада наслага за добијање K-ђубрива у принципу свуда иста. Соли из природних наслага употребљавају се или директно за ђубрење или се прерађују у концентрована K-ђубрива.

Сирове (природне) калијумове соли (10—15% K2O) уреди

Одликују се малим садржајем K. Њихова примена у удаљеним местима од реона експлоатације је нерантабилна. Веома су хигроскопне материје, што отежава њихову примену, а и садрже NaCl и Cl као примесе, што је неповољно за неке биљне културе као и на земљиште (долази до кварења структуре). Уколико се директно користе, само се иситне и тако примењују. у зависности од производње и финоће млевења сирове соли се у промету налазе као:

  • каинит - од примеса садржи NaCl и MgCl2, зрнаста маса, величина зрна је испод 3 мм.
  • каинит у праху - одликује се већом финоћом млевења, испод 0.5 мм.
  • силвинит - има већи садржај калијума, од примеса садржи најчешће NaCl.

Концентроване калијумове соли (30—40% K2O) уреди

Концентрована K-ђубрива: сврха њихове производње је уклањање неповољних особина природних калијумових соли (низак садржај K, висок NaCl и Cl, велика хигроскопност). Према примењеним поступцима и кориштеном материјалу за добијање ових ђубрива разликују се 2 врсте ђубрива:

  • она у којима се K налази у облику KCl
  • она у којима се K налази у облику K2SO4

Ђубрива са KCl: производња ових ђубрива заснива се на пречишћавању и уклањању примеса из природних калијумових соли што се постиже растварањем, кристализацијом и филтрацијом раствора. Не употребљавају се никаква хемијска средства.

Калијум-хлорид KCl (58-62% K2O): његова производња се састоји у растварању сировине у врућој води, да би се добио засићен раствор соли. Сам процес производње састоји се у једноставном ситњању сировине и њеном уношењу у врели раствор. Затим се раствор хлади до 20°Ц при чему долази до таложења KCl, док НаЦл остаје у раствору (неједнака растворљивост). Сам процес производње KCl се састоји из: дробљења сировог материјала, просејавања, растварању у води на 110°Ц, хлађења на 20-25°Ц где KCl кристалише, а NaCl остаје у раствору, издвајања кристалног KCl цеђењем, центрифугирањем и сушењем. Садржи око 47% Cl, од примеса 1-3% NaCl. То је кристална со, прљаво беле боје, добре растворљивости у води, мало хигроскопна. Најконцентрованије је K-ђубриво, физиолошки кисело због Cl јона. Код нас се користи као компонента при производњи сложених ђубрива.

Ђубрива са K2SO4: потрерба за овим ђубривима проистекла је из осетљивости појединих култура према Cl који неповољно утиче на квалитет производа. Најпознатији су калијум-сулфат и калијум-магнезијум-сулфат (патент кали). Производе се из природних наслага K-соли која у себи садрже калијум-сулфат. С обзиром да су овакве наслаге ограничене, ова ђубрива се и индустријски производе. Калијум-сулфат К2СО4 (48-52% К2О): добија се дејством сумпорне киселине на KCl или пак прерадом каинита коме се додаје концентрован раствор KCl:

2KCl + H2SO4 ---> K2SO4 + 2HCl
KCl x MgSO4 + KCl ---> K2SO4 + MgCl2

Калијум сулфат је кристална со сивкасто беле боје, тврда и горког укуса, није хигроскопна. Као ђубриво се користи само код скупоцених култура и оних које не подносе хлор (коренасто-кртоласте биљке, дуван, винова лоза), због високе цене добијања. Физиолошки је кисело ђубриво. Код нас се не производи, увози се и користи као сировина за добијање комплексних ђубрива.

Калијум-магнезијум-сулфат (патент кали) K2SO4 x MgSO4 (26-30% K2O; 9-12% MgO) Двојно је ђубриво, јер садржи и Mg. У Немачкој се производи тако што се врелом раствору кизерита додаје KCl: 2MgSO4 + 2KCl ---> K2SO4 + MgCl2 Ово је кристална со сиво беле боје и није хигроскопна. Погодно је за културе које не подносе Cl.

Утицај K-ђубрива на особине и плодност земљишта уреди

Добре су растворљивости у води, обогаћујући притом земљишни раствор и АК калијумом, истискујући Ca који награђује CaCl2 (покретљив је и испира се при већој количини падавина). Отуда, дужа употреба K-ђубрива на киселом земљишту може изазвати појаву Al у раствору (Ал је тешки метал, може штетно деловати на биљке). Стога, киселим земљиштима треба повремено додавати базна ђубрива или вршити калцификацију. Сва K-ђубрива су физиолошки кисела, пошто биљка увек више користи K од ањона. Физиолошка киселост K2SO4 је већа од KCl. Могу се примењивати у свако доба године, јер се K чврсто веже за АК. Ако је у циљу смањење Cl у земљишту, онда их треба примењивати на јесен. Треба водити рачуна и о антагонизму K и других елемената (Mg, Ca, Na и B). При употреби већих доза K-ђубрива може доћи до испирања Mg, што је случај у лакшим, песковитијим земљиштима. Исти случај је са Ca и Na. Веће дозе K-ђубрива смањују садржај B у сувој материји соје од 42-6 ппм. Ова чињеница је од важности за културе које захтевају оба елемента, што је случај са шећерном репом.

Друга K-ђубрива уреди

Поред сирових соли K и друге материје могу послужити као K-ђубрива. Ово је посебно значајно за земље које немају природне наслаге K-соли. Од тих материјала најпознатији су: K-силикати, морске и језерке слане воде, пепео, екстракт при прању вуне.

K-силикати: Мусковит, леуцит и фелдспат могу послужити као K-ђубрива. редовни су састојци стена, те након њихове припреме (ситњење), могу послужити као K-ђубрива.

Мусковит (H2KAlSi3O12) кога има и код нас у околини Прокупља, садржи око 12% K2O, нерастворљивог у води, те мора подлећи обради (ситњење или обрада јаким киселинама дајући притом KCl, KNO3, K2SO4). Од финоће млевења зависи и приступачност K. Поред мусковита, постоје и лежишта леуцита на Косову, али те залихе нису од значаја јер садрже мали % K, па даља прерада не би била економична. Стога имају само локални значај за пољопривреду.

Биљни пепео - обично се убраја у K-ђубрива иако поред њега садржи и друге елементе, P у облику ТЦП, и Ca у облику CaCO3. Састав пепела зависи од биљне врсте и њеног станишта настајања (дрвета - око 10%; пшеничне сламе - 14%; сунцокретове стабљике - 36% K2O). Пепео је физиолошки базне реакције те даје боље резултате на киселим земљиштима. Због јако изражене реакције не примењује се пред сетву јер може оштетити клицу. Екстракт при прању вуне - користи се у реонима са развијеним сточарством, где може добро послужити.

Референце уреди

  1. ^ „Тхе Wорлд Потасх Индустрy: Паст, Пресент анд Футуре” (ПДФ). Неw Орлеанс, ЛА: 50тх Анниверсарy Меетинг Тхе Фертилизер Индустрy Роунд Табле. 2000. [мртва веза]
  2. ^ Потасх, УСГС 2008 Минералс Yеарбоок

Литература уреди

  • Сеавер, Фредерицк Ј. (1918) "Хисторицал Скетцхес оф Франклин Цоунтy Анд Итс Северал Тоwнс", Ј.Б Лyонс Цомпанy, Албанy, НY, Сецтион "Макинг Потасх" пп. 27–29
  • Петрасцхецк, Wалтхер Е. & Wалтер Похл (1982). Лагерстäттенлехре. 3.. Стуттгарт: Е. Сцхwеизербартх'сцхе Верлагсбуцххандлунг. ИСБН 3-510-651057. 
  • Геyер, Отто Ф.; Гwиннер, Манфред П. (1986). Геологие вон Баден-Wüрттемберг. 3.. Стуттгарт: Е. Сцхwеизербартх'сцхе Верлагсбуцххандлунг. ИСБН 3-510-65126-X. 
  • Бауманн, Лудwиг; Игор Николскиј; Wолф, Манфред (1979). Еинфüхрунг ин дие Геологие унд Еркундунг вон Лагерстäттен. 2.. Леипзиг: ВЕБ Деутсцхер Верлаг фüр Грундстоффиндустрие. 

Спољашње везе уреди