Кара Муса-паша
Кара Муса-паша (тур. Kara Musa Paşa poznat i kao Kapıcıbaşı Musa Pasha; преминуо 1648)[1] је био османски војник и државник босанскохерцеговачког порекла. Кратко време био је на месту капудан-паше (великог адмирала османске флоте).
| Кара Муса-паша | |
|---|---|
 Џамија Кара Муса-паше у Ресму - Ретимно, Крит | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Кара Муса-паша |
| Место рођења | Босански пашалук Османско царство |
| Датум смрти | 1649 |
| Место смрти | Цариград, Османско царство |
| Породица | |
| Супружник | Шекерпаре Хатун |
| 99. велики везир Османског царства | |
| Период | 16. - 21. септембар 1647 |
| Претходник | Салих-паша Невесињац |
| Наследник | Хезарпаре Ахмед-паша |
Султан Ибрахим I прогласио је Кара Мусу-пашу за великог везира, 16. септембра 1647. године, након погубљења Салих-паше Невесињца. Муса-паша је ову функцију обављао само 5 дана. После тога, преузео је место гувернера Багдадског пашалука.[1] [2].
Биографија уреди
Муса је рођен у селу Викоч у околини града Фоче, смештеног у Босанском санџаку. Рођен је у породици Вехабеговић. Године 1630. први пут се срео са османским султаном Муратом IV. Касније је постао члан Дивана (Османско владино веће) и три пута је биран на место заменика у Будинском вилајету. Тамо је 1643. године Муса добио донације за изградњу Муса-пашине џамије у Новој Касаби, у Босни и Херцеговини.
Током рата на Криту, у којем је погинуо Коца Муса-паша, Кара Муса-паша је добио титулу капудан-паше, 1647. године.[2][3] Његов брак са Шекерпаре Хатун,[1] миљеницом османског султана, помогао је овом унапређењу.[4] У борби на Криту, успео је да заузме град Ретимно и наредио је да се локална православна црква претнори у џамију. Џамија која носи носи њеово име и данас постоји. Међутим, Муса се није показао добрим адмиралом османске флоте, те је, након неколико неуспеха, смењен са позиције капуден-паше. Султан је Мусу-пашу поставио за новог великог везира. Међутим, Муса се у том тренутку налазио са својом флотом и није му стигао печат којим се утврђује његов нови положај. То је искористио Хезарпаре Ахмед-паша, који се налазио на двору, и који је успео да убеди султана Ибрахима I да промени своју одлуку.[2][5]. Тако је, после само 5 дана, 21. септембра 1647. године, Муса-паша смењен са места великог везира.
У децембру 1647. године, султан је Муси доделио положај гувернера Багдадског пашалука. Ову функцију обављао је нешто више од годину дана. Јануара 1648. године врача се у Цариград. Недуго по повратку, владарка намесница Хасеки Махпејкер Косем султанија, послушала је своје саветнике и великог везира те је наредила погубљење Кара Муса-паше.[6].
Референце уреди
- ^ а б в Сüреyyа, Беy Мехмет, Нури Акбаyар, анд Сеyит Али. Кахраман. Сицилл-и Османî. Беşиктаş, İстанбул: Кüлтüр Баканлığı Иле Тüркиyе Економик Ве Топлумсал Тарих Вакфı'нıн Ортак Yаyıнıдıр, 1890. Принт.
- ^ а б в Сüреyyа, Беy Мехмет, Нури Акбаyар, анд Сеyит Али. Кахраман. Сицилл-и Османî. Беşиктаş, İстанбул: Кüлтüр Баканлığı Иле Тüркиyе Економик Ве Топлумсал Тарих Вакфı'нıн Ортак Yаyıнıдıр, 1890. Принт
- ^ „Şекерпаре Хатун” (на језику: Туркисх). Оттоман Банк Арцхивес. Архивирано из оригинала 2010-02-13. г. Приступљено 2019-02-11.
- ^ „Şекерпаре Хатун” (на језику: Туркисх). Оттоман Банк Арцхивес. Архивирано из оригинала 13. 2. 2010. г. Приступљено 17. 12. 2009.
- ^ Улуçам, Мüјдат, "Муса Паşа (Кара)" (1999) Yаşамларı ве Yапıтларıyла Османлıлар Ансиклопедиси, C.2 с.261, İстанбул:Yапı Креди Кüлтüр Yаyıнцıлıк А.Ş. ИСБН 975-08-0071-01
- ^ Мехмед Сüреyyа (хаз. Нури Акбаyар) (1996), Сицилл-и Османи, İстанбул:Тарих Вакфı Yурт Yаyıнларı ИСБН 975-333-0383 C.İВ с.522
Литература уреди
- Улуçам, Мüјдат, "Муса Паşа (Кара)" (1999) Yаşамларı ве Yапıтларıyла Османлıлар Ансиклопедиси, C.2 с.261, İстанбул:Yапı Креди Кüлтüр Yаyıнцıлıк А.Ş. ИСБН 975-08-0071-01.
- Мехмед Сüреyyа (хаз. Нури Акбаyар) (1996), Сицилл-и Османи, İстанбул:Тарих Вакфı Yурт Yаyıнларı ИСБН 975-333-0383 C.IV с.522 [1]
- Данışменд, İсмаил Хами, (2011), İзахлı Османлı Тарихи Кронолојиси 6 Цилт, C.5 с.37, İстанбул:Доğу Кüтüпханеси, ИСБН 9789944397681
- Буз, Аyхан, (2009) Османлı Садразамларı, İстанбул: Неден Китап, ИСБН 978-975-254-278-5, саy.