Касим Бајровић
Касим Бајровић, редовни професор и научни савјетник Универзитета у Сарајеву, рођен је 15. јула 1965. у Тутину.
| Kasim Bajrović | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. jul 1965. |
| Место рођења | Tutin, SFRJ, danas Srbija |
| Образовање | Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Sarajevu |
| Породица | |
| Супружник | Bela |
| Деца | Taner, Saner i Semra |
| Родитељи | Redžo Pemba |
| Научни рад | |
| Поље | Genetika – Biotehnologija |
| Институција | Univerzitet u Sarajevu, INGEB |
| Ментори | Nermin Gözukirmizi |
| Познат по | Direktor Instituta za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju Sarajevu Univerziteta u Sarajevu, u tri mandata |
| http://ingeb.unsa.ba | |
Одсјек за биологију Природно-математичког факултета Универзитета у Сарајеву уписао је 1985. а дипломирао је (под менторством проф. др. Авде Софраџије) 1990. са дипломским радом под називом:
- Експериментално проучавање генотоксичних ефеката два хормонска препарата кломифен-а и прегнyл-а у ћелијама коријена лука.
Постдипломски студиј је уписао 1990, на Природословно-математичком факултету Свеучилишта у Загребу, а магистарски рад под насловом:
- Дјеловање 1-(6-пуринил)-2,5-диметилпирола на растење култура духана и украсне коприве (под менторством проф. др Јасне Воркапић Фурач) одбранио је 1993.
Докторски студији је уписао 1994. на Факултету природних наука Истанбул Универзитета у Истанбулу, а докторску дисертацију под насловом:
- Успостављање културе биљнога ткива и трансформација тополе (Популус тремула) са генима укљученим у биосинтези лигнина
(под менторством проф. др. Нермин Гöзукирмизи) одбранио је 1997.
Од 1990. је запослен у Институту за генетичко инжењерство и биотехнологију Универзитета у Сарајеву као асистент приправник (1990.-1992), истраживач сарадник (1992.-1997), научни сарадник (1998.-2000), виши научни сарадник (2002-2006) и научни савјетник (2006. – ). Од 2002. до 2015, у три мандата, је обављао функцију директора Института.[1]
Стекао је и сва научно-наставна звања на Природно-математичком факултету Универзитета у Сарајеву: доцент (1999), ванредни професор (2005) и редовни професор (2009) из области Генетичко инжењерство и биотехнологија.
До 2015, професор Бајровић публицирао је преко 100 научних радова (од којих је већина овјављена у CC базама података[2][3]. Поред тога, аутор је или (ко)аутор укупно 11 књига, уџбеника и приручника.[4][5][6][7][8][9][10][11][12][13]
Види још уреди
- ИНГЕБ, Сарајево
Литература уреди
- ^ Хаџиселимовић, Р. ет ал., Ур. (2008). Јубилеј ИНГЕБ 20, Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију Универзитета у Сарајеву (првих 20 година: 1988.–2008. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина.
- ^ http://scholar.google.hr/scholar?hl=hr&q=kasim+bajrovic&btnG=
- ^ http://www.researchgate.net/profile/Kasim_Bajrovic
- ^ Гозукирмизи Н., Казан К., Ари С., Гурел Ф., Бајровиц К., Цобаноглу Г., Буyуккескин Р., Арицан Е. (1993) Битки биyотекнолојиси: Доку културу ве молекулер уyгуламалар, 08-12, Касим, ТУБИТАК, МРЦ-РИГЕБ, Гебзе/Коцаели, Туркеy.
- ^ Гозукирмизи Н., Ари С., Мандаци С., Гурел Ф., Бајровиц К., Ограс Т., Туре С., Албаyрак Г., Арицан Е., Алтинкут А., Сахин С., Ипекци З., Буyуккескин, Р. (1996) Битки биyотекнолојиси: Биткилере ген трансфери. 30 Еким – 01 Касим, ТУБИТАК, МРЦ-РИГЕБ, Гебзе/Коцаели, Туркеy.
- ^ Ипекци, З., Бајровић, К. Биткилерде доку културу. Ин Битки биyогувенлик арастирмалари егитим програми, (2001) Цилт I, Ед: Н. Гозукирмизи, АР. Мемон, С. Мандаци. 12-30 Новембер, ТУБИТАК, МРЦ-РИГЕБ, Гебзе/Коцаели, Туркеy.
- ^ Бајровић К., Ипекћи З. Биткилерде ген актарим yонтемлери. Ин Битки биyогувенлик арастирмалари егитим програми, (2001) Цилт II, Ед: Н. Гозукирмизи, АР. Мемон, С. Мандаци. 12-30 Новембер, ТУБИТАК, МРЦ-РИГЕБ, Гебзе/Коцаели, Туркеy, и многи други.
- ^ Бајровић К., Ед. (2002) Битки биyогувенлик арастирмалари уyгуламали егитим програми – II. 20-21 Маyис, ТУБИТАК, МРЦ-РИГЕБ, Гезбе/Коцаели, Туркеy.
- ^ Бајровић К, Јеврић-Чаушевић А, Хаџиселимовић Р., Едс. (2005) Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. ИНГЕБ, Сарајево.
- ^ Тркуља V., Бајровић К., Остојић I., Видовић С. (2008) Генетички модифицирани организми (ГМО) и биосигурност, Агенција за сигурност хране Босне и Херцеговине, Сарајево.
- ^ Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију, (2014) 2.издање, Појскић L. (Ед.). ИНГЕБ, Сарајево БиХ.
- ^ Тркуља V., Бајровић К., Видовић С., Остојић I., Терзић Р., Баллиан D., Субашић Ђ., Мачкић С., Радовић Р., Чолаковић А. (2014). Генетски модифицирани организми (ГМО) и биосигурност. Управа Б&Х за заштиту здравља биља & Агенција за сигурност хране БиХ, Сарајево.
- ^ Тркуља V., Бајровић К., Видовић С., Остојић I., Терзић Р., Баллиан D., Субашић Ђ., Мачкић С., Радовић Р., Чолаковић А. (2014). Приручник за узорковање репродукцијског материјала биља и производа који садрже и/или се састоје или потјечу од генетски модифицираних организама (ГМО). Агенција за сигурност хране БиХ & Управа Б&Х за заштиту здравља биља, Сарајево.