Отворите главни мени

Универзитет у Сарајеву је један од јавних универзитета у Федерацији Босне и Херцеговине.

Универзитет у Сарајеву
Unsalogo.jpg
Логотип Универзитета у Сарајеву
Типдржавни
Оснивање2. децембар 1949.
АфилијацијаАсоцијација универзитета Европе
(European University Association)
Ректорпроф. др Рифат Шкријељ
Академско особље1.302
Административно
особље

990
Број студената30.860
ЛокацијаСарајево,  Босна и Херцеговина
Веб-сајтunsa.ba
Sarajevo University-of-Sarajevo Obala 2011-09-28.jpg
Зграда ректората и Правног факултета у Сарајеву, изграђена 1950-их

Основан је 1949. године.[1] Данас, са 20 факултета, три академије и три факултета теологије и са 30.866 уписаних студената у школској години 2014/15, улази у број највећих универзитета на Балкану у погледу регистрације. Од свог отварања 1949. године, 122.000 студената је дипломирало, 3.891 добило мастер и 2.284 добило докторат у 45 различитих области.[2]

ИсторијаУреди

 
Зграда Правног факултета Универзитета у Сарајеву изграђена педесетих година деветнаестог века.

Претходник Универзитета у Сарајеву је био османски институт за високо образовање који је датирао из 16. века. Називао се Османска медреса у Сарајеву и био је верска школа наставе исламског права, призната од стране универзитета у оквиру Османског царства и исламског света. У средњем веку су постојале само ове врсте образовних институција у Европи. Због релативне стагнације Босне под каснијом османском владавином, Медреса у Сарајеву је изгубила свој статус крајем 19. века под утицајем Аустроуграске.

Модерна историја Универзитета у Сарајеву је почела са стварањем првих секуларних факултета пре Другог светског рата, као и током рата. Медицински факултет је поново отворен 1946. године, а 1948. факултети пољопривреде и шумарства су обновљени.

У 1949. години технолошки факултет је отворен. Са отварањем Филозофског факултета (1950) и Економског факултета (1952) почетна фаза стварања Универзитета у Сарајеву је завршена.

Друга фаза развоја (1955—69) карактерише афирмацију универзитета и отварање нових високошколских установа. Још један значајан успех је организација и почетак постдипломских студија на универзитету.

Трећа фаза (1970—82) дефинисана је институцијама високог образовања, које су отворене на универзитету, научном промоцијом универзитета и његових ангажовања и напртка на међународном академском плану. Универзитет је допринео директно и индиректно стварању нових универзитета у Бања Луци, Мостару и Тузли.

Четврта фаза (1982—92) окарактерисана је поделом научне делатности универзитета и формирањем научно-истраживачких институција ван ње. То је донело значајну штету Универзитету у Сарајеву, јер је повезаност универзитетског образовања и научног истраживања била у опасности. То је довело до смањења квалитета образовања и технолошке стагнације универзитета. Неконтролисани пријем великог броја студената је довео до знатно ниже ефикасности студија и хипер-производње особља у неким сферама образовања.

Пета фаза (1992—95) била је обележена уништењем постројења и опреме универзитета, изазване Ратом у Босни и Херцеговини и опсадом Сарајева.

Почетком 1996. године Универзитет у Сарајеву је ушао у фазу послератне физичке и академске обнове и реконструкције. Физичка обнова је усмерена на реконструкцију и обнову порушених објеката, замену уништене образовне и научне опреме и реновирање студентских домова. Значајни резултати су постигнути на овом пољу и услови за побољшање квалитета стурдирања су формирани у одређеним областима. Међутим, без обзира на бројне реконструкционе пројекте, Универзитет у Сарајеву до сада није достигао пуни предратни потенцијал. Квалитет и број студентских домова и даље знатно испод потребног, а пошто би услови за рад могали да буду много бољи, наставника, такође, није довољно. Поред тога, рат је изазвао раскол, чак и међу научницима и многи који су радили на универзитету пре рата нису наставили да раде после.

Процес обнове и реконструкције универзитета је подржан од стране Европске асоцијације универзитета, Савета Европе, Европске Унија , као и низа међународних организација и институција укључених у сфери високог образовања. Универзитета у Сарајеву се удружио са више од 120 универзитета у Европи, САД, Канади и на Блиском Истоку. [3]

ОрганизацијаУреди

 
Ветеринарски факултет
 
Факултет природних наука и математике
 
Факултет филозофије

У састав универзитета улази 31 установа, све подељене на 6 академских група, и још низ других програма:

  • Школа економије и бизниса у Сарајеву
  • Академија ликовних уметности у Сарајеву
  • Академија сценских уметности у Сарајеву
  • Архитектонски факултет
  • Електротехнички факултет
  • Факултет за криминалистику
  • Факултет политичких наука у Сарајеву
  • Факултет спорта и физичког васпитања
  • Факултет за саобраћај и комуникације
  • Фармацеутски факултет
  • Филозофски факултет
  • Факултет грађевинарства
  • Факултет за машинство
  • Медицински факултет
  • Музичка академија
  • Педагошки факултет
  • Факултет пољопривреде
  • Правни факултет
  • Природно-математички факултет
  • Факултет стоматологије
  • Факултет шумарства

Повезани чланови:

  • Факултет исламских наука
  • Католички богословни факултет
  • Факултет за државну управу
  • Институт за историју
  • Институт за истраживање злочина против човечности и међународног права
  • Институт за генетски инжењеринг и биотехнологију
  • Институт за оријенталне науке
  • Студентски центар Сарајево

РекториУреди

  • Васо Бутозан 1949-1950, 1952-1956
  • Драго Крндија 1950-1952
  • Едхем Чамо 1956-1960
  • Александар Трумић 1960-1965
  • Фазли Аликалфић 1965-1969
  • Хамдија Чемерлић 1969-1972
  • Здравко Бесаровић 1972-1977
  • Ариф Тановић 1977-1981
  • Божидар Матић 1981-1985
  • Љубомир Берберовић 1985-1988
  • Ненад Кецмановић 1988-1991
  • Јусуф Мулић 1991-1993
  • Фарук Селесковић 1993-1995
  • Неџад Мулабеговић 1995-2000
  • Борис Тихи 2000-2004
  • Хасан Муратовић 2004-2006
  • Фарук Чакловица 2006-2012
  • Мухарем Авдиспахић 2012-

Познати алумниУреди

Познати професори и истраживачиУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди