Катица Жели (13. јун 1950, Жабаљ) југословенска је и српска је позоришна и филмска глумица. Глумачку афирмацију стекла у Народном позоришту у Сомбору, а глумила је и у многим чувеним домаћим филмовима. Добитница је престижних награда, Стеријине награде за глумачко остварење (1976) и Статуете Ћуран за најбоља глумачка остварења (1979).

Катица Жели
Датум рођења(1950-06-13)13. јун 1950.
Место рођењаЖабаљ
ФНР Југославија
Веза до IMDb-а

Глумачка каријера уреди

Катица Жели завршила је Драмски студио у Новом Саду у класи професора Дејана Мијача. Најзначајнија остварења забележила је у позоришној уметности. У време најбољих дана Сомборског народног позоришта, у другој половини седамдесетих и током осамдесетих година 20. века, била је првакиња драме и један од главних носилаца репертоара једног од тада најпрестижнијих југословенских театара. Освајач је бројних главних признања која се додељују у домаћој театарској сцени.

Имала је само 25 година када је освојила Стеријину награду за улогу девојке у представи „Женидба и удадба“ на текст Јована Стерије Поповића, у режији Дејана Мијача, која је имала рекордан број од више од 250 извођења. Такође насловна улога, у мјузиклу „Андра и Љубица“ донела јој је још једну престижну позоришну награду, Ћурана, на Данима комедије у Јагодини (тадашњем Светозареву) 1979. Потом је као гост, једина из ове, аутентичне сомборске представе, играла на сцени Позоришта на Теразијама са глумачким ансамблом тог београдског театра.

Глумачку афирмацију стекла у Народном позоришту у Сомбору, где је остварила низ запажених насловних улога у представама „Мирандолина“, „Онда лоле измисле пароле“, „Шта је то у људском бићу што га води према пићу“, „Шумски дух“, а прва улога у каријери јој је била Пипи дуга чарапа. Играла је и на другим војвођанским сценама. У Београду је наступала у Позоришту на Теразијама, Атељеу 212 и у алтернативним сценским пројектима.[1] Половином осамдесетих година одлучује се да пређе у слободне драмске уметнике.[2]

Катица Жели снимила је 1981. године и једну грамофонску плочу за ПГП РТС,[3] са сингловима из мјузикла Андра и Љубица који је био на репертоару Позоришта на Теразијама.[4]

Филмографија уреди

Год. Назив Улога
1970.-те
1977. Женидба и удадба Девојка
1977. Пас који је волео возове Осуђеница
1980.-те
1981. Развод брака Милка
1982. Вариола вера чистачица
1983. Балкан експрес станодавка
1983. Мртви се не враћају
1985. Држање за ваздух Пекарка
1989. Полтрон Саобраћајац
1990.-те
1990. Народни посланик Спириница
1990. Ожалошћена породица Симка - Агатонова жена
1991. Мала Божидаркина колегиница
1992. Велика фрка
1993. Рај
1993. Гњурац
1993-1996. Срећни људи Гошца / Путница у ГСП-у
1998. Џандрљиви муж
1998. Професионалац Радница
2000.-те
2003. Казнени простор (ТВ серија) Тетка Мара
2004. Стижу долари
2015. Новајлија старица
2022. Клан (ТВ серија) Баба

Награде уреди

Референце уреди

  1. ^ „Катица ЖЕЛИ”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 26. 1. 2023. 
  2. ^ а б пеоплепилл.цом. „Абоут Катица Жели: Сербиан ацтресс (1950-) | Биограпхy, Филмограпхy, Фацтс, Цареер, Лифе”. пеоплепилл.цом (на језику: српски). Приступљено 2022-01-19. 
  3. ^ „Катица Жели”. дисцогс.цом. Приступљено 26. 1. 2023. 
  4. ^ „Андра I Љубица”. дисцогс.цом. Приступљено 26. 1. 2023. 

Спољашње везе уреди