Кингсли Ејмис
Сер Кингсли Вилијам Ејмис (16. април 1922 – 22. октобар 1995) био је енглески романописац, песник, критичар и учитељ. Написао је више од 20 романа, шест књига поезије, мемоаре, кратке приче, радио и телевизијске текстове, као и друштвену и књижевну критику. Најпознатији је по сатиричним комедијама, попут Луцкy Јим (1954), One Fat Englishman (1963), Ending Up (1974), Jake's Thing (1978) и The Old Devils (1986).[1] Његов биограф, Захари Лидер, назвао је Амиса „најбољим енглеским комичним романописцом друге половине двадесетог века”. Он је отац романописца Мартина Ејмиса. Године 2008, Тајмс га је сврстао на девето место на листи 50 највећих британских писаца од 1945. године.[2]
Кингсли Ејмис Сер | |
---|---|
Пуно име | Кингсли Вилијам Ејмис |
Име по рођењу | Кингслеy Wиллиам Амис |
Друга имена | Кингслеy Амис |
Датум рођења | 16 април 1922 |
Место рођења | Клапам, Лондон Енглеска, УК |
Датум смрти | 22. октобар 1995. (73 год.) |
Место смрти | Лондон Енглеска, УК |
Универзитет | Сент Џонов колеџ у Оксфорду |
Занимање | романописац |
Активни период | 1947–1995 |
Деловање | белетристика, Проза |
Супружник | Хилари Ан Бардвел (у браку 1948–1965, разведени) Елизабет Џејн Хауард (у браку 1965–1983, разведени) |
Деца | 3 |
Живот и каријера уреди
Кингсли Ејмис је рођен 16. априла 1922 у Клапаму у јужном делу Лондона, као једино дете Вилијама Роберта Ејмиса (1889–1963), службеника у предузећу за производњу сенфа Колманс у Лондону, и његове жене Роуз Ани (девојачки Лукас).[3][4] Ејмисови баба и деда су били богати. Вилијам Ејмисов отац, трговац стаклом Џозеф Џејмс Ејмис, поседовао је вилу звану Барчестер у Пурлију, тада делу Сарија. Ејмис је сматрао Џ. Џ. Ејмиса - којег је увек звао „Патер” или „Дада” - „шаљивим, узбудљивим, будаластим малим човеком”, кога „није волео и који му је био одбојан”. Његова супруга Џулиа „била је велико, одвратно, длакаво створење ...” коју је [Ејмис] презирао и које се бојао. Родитељи његове мајке (њен отац, ентузијастични колекционар књига, запослен у господској кројачници, био је једини деда кога је [Ејмис] готивио) живели су у Камбервелу. Ејмис се надао да ће наследити већи део дедине библиотеке, али је Ејмису његова баба дозволила да узме само пет томова.[5]
Ејмис је одрастао у Норберију - по његовој каснијој процени „то није било место, већ израз на мапи [-], заправо бих требао рећи да потичем са станице Норбери.”[6] Године 1940, Ејмисови су се преселили у Беркхамстед, Хартфордшир. Школовао се у школи у Лондону (попут његовог оца)[7] на стипендији, а након прве године, априла 1941. примљен је на колеџ Сент Џон у Оксфорду, такође као стипендиста, где је изучавао енглески. Тамо је упознао Филипа Ларкина, са којим је створио најважније пријатељство у свом животу. Док је био у Окфорду у јуну 1941. године, Ејмис се придружио Комунистичкој партији Велике Британије.[8] С комунизмом је раскинуо 1956. године, у светлу осуда совјетског лидера Никите Хрушчова Јосипа Стаљина у свом говору О култу личности и његовим последицама.[9] У јулу 1942. позван је у националну службу и служио је у Краљевском корпусу веза. У Окфорд се вратио у октобру 1945. године како би завршио студије. Иако је напорно радио и зарадио ранг првог дипломца своје генерације у енглеском језику 1947. године, до тада је већ одлучио да већи део свог времена посвети писању.
Године 1946. је упознао Хилари Бардвел. Они су се венчали 1948. године, након што је затруднила са њиховим првим дететом Филипом. Ејмис је иницијално организовао да она обави побачај на црно, али се предомислио из бојазни за њену добробит. Он је био предавач енглеског језика на Универзитетском колеџу у Свонсију од 1949. до 1961. године.[10] Следила су још два детета: Мартин[11] у августу 1949 и Сали у јануару 1954.
Неколико дана након Салиног рођења, Ејмисов први роман, Лаки Џим, објављен је уз веома добар пријем. Критичари су сматрали да је подробно проникао у душу Британије 1950-их и да је покренуо нови стил фикције.[12] До 1972. године, његови импресивни продајни резултати у Британији били превазиђени са 1,25 милиона копија продатих у Сједињеним Државама. То дело је преведено је на 20 језика, укључујући пољски, хебрејски, корејски и српскохрватски.[13] Роман је добио награду Самерсет Мом за фикцију и Ејмис је постао један од писаца познатих као Гневни младићи. Лаки Џим је био међу првим бринтанским кампусним романима, постављајући преседан каснијим генерацијама писаца као што су Малколм Брадбери, Дејвид Лоџ, Том Шарп и Ховард Џејкобсон. Као песник, Ејмис је био повезан са Покретом.
У периоду од 1958-1959. Ејмис је посетио Сједињене Државе као гостујући сарадник креативног писања на Универзитету Принстон и гостујући предавач на другим универзитетима североистока. По повратку у Британију, запао је у рутину, те је почео да тражи ново радно место. Након 13 година проведених у Свонсију, Ејмис је постао истраживач на Петерхаусу у Кембриџу 1961. године, али је покајао због тог потеза у току прве године, доживљавајући Кембриџ као академско и друштвено разочарање. Он је поднео оставку 1963. године, намеравајући да се пресели на Мајорку, мада се заправо преселио само у Лондон.[14][15]
Године 1963. Хилари је открила да је Ејмис био у љубавној вези с романопискињом Елизабет Џејн Хаурд. Хилари и Ејмис су се раздвојили у августу, и он је отишао да живи са Хаурдовом, разводећи се Хилари 1965. године и венчајући се са Хаурдовом исте године. Године 1968. се преселио са Хаурдовом у Лемонс, кућу у Барнету, у северном Лондону. Она и Ејмис су се развели 1983. године.
Изабрана дела уреди
Поезија уреди
- 1947 Bright November
- 1953 A Frame of Mind
- 1954 Poems: Fantasy Portraits
- 1956 A Case of Samples: Poems 1946–1956
- 1962 The Evans County
- 1968 A Look Round the Estate: Poems, 1957–1967
- 1979 Collected Poems 1944–78
Фикција уреди
- Новеле
- ц. 1948 The Legacy (необјављено)
- 1954 Lucky Jim
- 1955 That Uncertain Feeling
- 1958 I Like It Here
- 1960 Take a Girl Like You
- 1963 One Fat Englishman
- 1965 The Egyptologists (са Робертом Конквестом)
- 1966 The Anti-Death League
- 1968 Colonel Sun: a James Bond Adventure (псеуд. Робертом Маркамом)
- 1968 I Want It Now
- 1969 The Green Man
- 1971 Girl, 20
- 1973 The Riverside Villas Murder
- 1974 Ending Up
- 1975 The Crime of the Century
- 1976 The Alteration
- 1978 Jake's Thing
- 1980 Russian Hide-and-Seek
- 1984 Stanley and the Women
- 1986 The Old Devils
- 1988 Difficulties with Girls
- 1990 The Folks That Live on the Hill
- 1991 We Are All Guilty
- 1992 The Russian Girl
- 1994 You Can't Do Both
- 1995 The Biographer's Moustache
- ц. 1995 Black and White (незавршено)[16]
- Колекције кратке фикције
- 1962 My Enemy's Enemy
- 1980 Collected Short Stories
- 1991 Mr Barrett's Secret and Other Stories
- Друга кратка фикција
- 1960 Hemingway in Space (кратка прича), Punch, децембар 1960
Нефикција уреди
- 1957 Socialism and the Intellectuals, памфлет Фабијан друштва
- 1960 New Maps of Hell: A Survey of Science Fiction
- 1965 The James Bond Dossier
- 1965 The Book of Bond, or Every Man His Own 007 (псеуд. командант Вилијам ('Бил') Танер)
- 1970 What Became of Jane Austen?, and Other Questions
- 1972 On Drink
- 1974 Rudyard Kipling and His World
- 1983 Everyday Drinking
- 1984 How's Your Glass?
- 1990 The Amis Collection
- 1991 Memoirs
- 1997 The King's English: A Guide to Modern Usage (име је делом игра речи, јер је он понекад био зван „Кингерс” или „Кинг” међу пријатељима и у фамилији, по речима његовог сина Мартина у његовим мемоарима насловљеним Искуство)
- 2001 The Letters of Kingsley Amis, уредио Захари Лидер
- 2008 Everyday Drinking: The Distilled Kingsley Amis, Увод је написао Кристофер Хиченс (антолошко издање дела On Drink, Everyday Drinking и How's Your Glass?)
Едитор уреди
- 1967 Spectrum V: a fifth science fiction anthology (ед. са Робертом Конквестом)
- 1978 The New Oxford Book of Light Verse (ед.)
Референце уреди
- ^ Норwицх, Јохн Јулиус (1990). Оxфорд Иллустратед Енцyцлопедиа Оф Тхе Артс. УСА: Оxфорд Университy Пресс. стр. 15. ИСБН 978-0198691372.
- ^ Тхе Тимес [1][мртва веза]
- ^ Кингслеy Амис: Мемоирс, Винтаге Цлассицс, 2004, п. 14.
- ^ Барратт, Ницк (9. 6. 2007). „Фамилy детецтиве”. Даилy Телеграпх. Архивирано из оригинала 07. 12. 2008. г. Приступљено 7. 5. 2010..
- ^ Мемоирс (2004), пп. 1–5.
- ^ Боокмарк, ББЦ ТВ, "Кингслеy Амис: Тхе Мемоирс".
- ^ Мемоирс (2004), пп. xви анд 14.
- ^ Леадер 2006, стр. 108,
- ^ Мартин Амис (2002).
- ^ Леадер 2006, стр. 452
- ^ "Сир Кингслеy Амис Диес; Бритисх Новелист анд Поет," Wасхингтон Пост, 23 Оцтобер 1995; Леадер, 2006, п. 1.
- ^ Малцолм Брадбурy, 1989, п. 205; Ритцхие, 1988, п. 64.
- ^ Јацобс 1995, стр. 162
- ^ Мемоирс, "Цамбридге".
- ^ Брадфорд, Цх. 10.
- ^ Леадер 2006, стр. 778–779.
Литература уреди
- Амис, Кингслеy (1992). Кингслеy Амис: Мемоирс. Пенгуин.
- Амис, Кингслеy (2000). Леадер, Зацхарy, ур. Тхе Леттерс оф Кингслеy Амис. ХарперЦоллинс. ИСБН 0-00-257095-5.
- Брадбурy, Малцолм (1989). Но, Нот Блоомсбурy. Арена. ИСБН 0-09-954410-5.
- Брадфорд, Рицхард (2001). Луцкy Хим: Тхе Лифе оф Кингслеy Амис . Петер Оwен. ИСБН 0-7206-1117-2.
- Фусселл, Паул (1994). Тхе Анти-Еготист: Кингслеy Амис, Ман оф Леттерс. Оxфорд УП.
- Јацобс, Ериц (1995). Кингслеy Амис, а Биограпхy . Ходдер & Стоугхтон. ИСБН 0-340-59072-6.
- Леадер, Зацхарy (2006). Тхе Лифе оф Кингслеy Амис. Јонатхан Цапе. ИСБН 0-224-06227-1.
- Поwелл, Неил (2008). Амис & Сон – Тwо литерарy генератионс . Пан Мацмиллан.
- Ритцхие, Харрy (1988). Суццесс Сториес: Литературе анд тхе Медиа ин Енгланд, 1950–1959 . Фабер & Фабер. ИСБН 0-571-14764-X.
- Кингслеy Амис'с Троублесоме Фун, Мицхаел Дирда. Тхе Цхроницле оф Хигхер Едуцатион 22 Јуне 2007. Б9-Б11.
- Амис, Мартин (2002). Коба тхе Дреад: Лаугхтер анд тхе Тwентy Миллион . Талк Мирамаx Боокс. ИСБН 978-1400032204.
Спољашње везе уреди
- Кингслеy Амис на сајту ISFDb (језик: енглески)
- "Кингслеy Амис ин тхе Греат Традитион анд ин Оур Тиме," бy Роберт Х. Белл, Wиллиамс Цоллеге. Интродуцтион то Цритицал Ессаyс он Кингслеy Амис, ед. Роберт Х. Белл, Неw Yорк: Г.К. Халл, 1998.
- Гуардиан Боокс "Аутхор Паге", wитх профиле анд линкс то фуртхер артицлес.
- Мицхаел Барбер (зима 1975). „Кингслеy Амис, Тхе Арт оф Фицтион Но. 59”. Тхе Парис Ревиеw.
- "Тхе Сериоус Цомедиан", бy Том Цхатфиелд, Проспецт Магазине, а ревиеw оф Зацхарy Леадер'с биограпхy.
- "Тхе олд девил" – артицле он Амис бy Марк Стеyн ин Тхе Неw Цритерион
- Тхе Амис Инхеританце—Профиле он Мартин анд Кингслеy Амис бy Цхарлес МцГратх фром Неw Yорк Тимес Магазине (22 Април 2007).
- Кингслеy Амис Цоллецтион Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2013) ат тхе Харрy Рансом Центер ат тхе Университy оф Теxас ат Аустин.
- Кингслеy Амис Литерарy Естате
- Кингсли Ејмис на сајту НПГ (језик: енглески)