Сер Кингсли Вилијам Ејмис (16. април 1922 – 22. октобар 1995) био је енглески романописац, песник, критичар и учитељ. Написао је више од 20 романа, шест књига поезије, мемоаре, кратке приче, радио и телевизијске текстове, као и друштвену и књижевну критику. Најпознатији је по сатиричним комедијама, попут Луцкy Јим (1954), One Fat Englishman (1963), Ending Up (1974), Jake's Thing (1978) и The Old Devils (1986).[1] Његов биограф, Захари Лидер, назвао је Амиса „најбољим енглеским комичним романописцом друге половине двадесетог века”. Он је отац романописца Мартина Ејмиса. Године 2008, Тајмс га је сврстао на девето место на листи 50 највећих британских писаца од 1945. године.[2]

Кингсли Ејмис
Сер
Пуно имеКингсли Вилијам Ејмис
Име по рођењуКингслеy Wиллиам Амис
Друга именаКингслеy Амис
Датум рођења16 април 1922(1922-04-16)
Место рођењаКлапам, Лондон
 Енглеска, УК
Датум смрти22. октобар 1995.(1995-10-22) (73 год.)
Место смртиЛондон
 Енглеска, УК
УниверзитетСент Џонов колеџ у Оксфорду
Занимањероманописац
Активни период1947–1995
Деловањебелетристика, Проза
СупружникХилари Ан Бардвел (у браку 1948–1965, разведени)
Елизабет Џејн Хауард (у браку 1965–1983, разведени)
Деца3

Живот и каријера уреди

Кингсли Ејмис је рођен 16. априла 1922 у Клапаму у јужном делу Лондона, као једино дете Вилијама Роберта Ејмиса (1889–1963), службеника у предузећу за производњу сенфа Колманс у Лондону, и његове жене Роуз Ани (девојачки Лукас).[3][4] Ејмисови баба и деда су били богати. Вилијам Ејмисов отац, трговац стаклом Џозеф Џејмс Ејмис, поседовао је вилу звану Барчестер у Пурлију, тада делу Сарија. Ејмис је сматрао Џ. Џ. Ејмиса - којег је увек звао „Патер” или „Дада” - „шаљивим, узбудљивим, будаластим малим човеком”, кога „није волео и који му је био одбојан”. Његова супруга Џулиа „била је велико, одвратно, длакаво створење ...” коју је [Ејмис] презирао и које се бојао. Родитељи његове мајке (њен отац, ентузијастични колекционар књига, запослен у господској кројачници, био је једини деда кога је [Ејмис] готивио) живели су у Камбервелу. Ејмис се надао да ће наследити већи део дедине библиотеке, али је Ејмису његова баба дозволила да узме само пет томова.[5]

Ејмис је одрастао у Норберију - по његовој каснијој процени „то није било место, већ израз на мапи [-], заправо бих требао рећи да потичем са станице Норбери.”[6] Године 1940, Ејмисови су се преселили у Беркхамстед, Хартфордшир. Школовао се у школи у Лондону (попут његовог оца)[7] на стипендији, а након прве године, априла 1941. примљен је на колеџ Сент Џон у Оксфорду, такође као стипендиста, где је изучавао енглески. Тамо је упознао Филипа Ларкина, са којим је створио најважније пријатељство у свом животу. Док је био у Окфорду у јуну 1941. године, Ејмис се придружио Комунистичкој партији Велике Британије.[8] С комунизмом је раскинуо 1956. године, у светлу осуда совјетског лидера Никите Хрушчова Јосипа Стаљина у свом говору О култу личности и његовим последицама.[9] У јулу 1942. позван је у националну службу и служио је у Краљевском корпусу веза. У Окфорд се вратио у октобру 1945. године како би завршио студије. Иако је напорно радио и зарадио ранг првог дипломца своје генерације у енглеском језику 1947. године, до тада је већ одлучио да већи део свог времена посвети писању.

Године 1946. је упознао Хилари Бардвел. Они су се венчали 1948. године, након што је затруднила са њиховим првим дететом Филипом. Ејмис је иницијално организовао да она обави побачај на црно, али се предомислио из бојазни за њену добробит. Он је био предавач енглеског језика на Универзитетском колеџу у Свонсију од 1949. до 1961. године.[10] Следила су још два детета: Мартин[11] у августу 1949 и Сали у јануару 1954.

Неколико дана након Салиног рођења, Ејмисов први роман, Лаки Џим, објављен је уз веома добар пријем. Критичари су сматрали да је подробно проникао у душу Британије 1950-их и да је покренуо нови стил фикције.[12] До 1972. године, његови импресивни продајни резултати у Британији били превазиђени са 1,25 милиона копија продатих у Сједињеним Државама. То дело је преведено је на 20 језика, укључујући пољски, хебрејски, корејски и српскохрватски.[13] Роман је добио награду Самерсет Мом за фикцију и Ејмис је постао један од писаца познатих као Гневни младићи. Лаки Џим је био међу првим бринтанским кампусним романима, постављајући преседан каснијим генерацијама писаца као што су Малколм Брадбери, Дејвид Лоџ, Том Шарп и Ховард Џејкобсон. Као песник, Ејмис је био повезан са Покретом.

У периоду од 1958-1959. Ејмис је посетио Сједињене Државе као гостујући сарадник креативног писања на Универзитету Принстон и гостујући предавач на другим универзитетима североистока. По повратку у Британију, запао је у рутину, те је почео да тражи ново радно место. Након 13 година проведених у Свонсију, Ејмис је постао истраживач на Петерхаусу у Кембриџу 1961. године, али је покајао због тог потеза у току прве године, доживљавајући Кембриџ као академско и друштвено разочарање. Он је поднео оставку 1963. године, намеравајући да се пресели на Мајорку, мада се заправо преселио само у Лондон.[14][15]

Године 1963. Хилари је открила да је Ејмис био у љубавној вези с романопискињом Елизабет Џејн Хаурд. Хилари и Ејмис су се раздвојили у августу, и он је отишао да живи са Хаурдовом, разводећи се Хилари 1965. године и венчајући се са Хаурдовом исте године. Године 1968. се преселио са Хаурдовом у Лемонс, кућу у Барнету, у северном Лондону. Она и Ејмис су се развели 1983. године.

Изабрана дела уреди

Поезија уреди

  • 1947 Bright November
  • 1953 A Frame of Mind
  • 1954 Poems: Fantasy Portraits
  • 1956 A Case of Samples: Poems 1946–1956
  • 1962 The Evans County
  • 1968 A Look Round the Estate: Poems, 1957–1967
  • 1979 Collected Poems 1944–78

Фикција уреди

Новеле
Колекције кратке фикције
  • 1962 My Enemy's Enemy
  • 1980 Collected Short Stories
  • 1991 Mr Barrett's Secret and Other Stories
Друга кратка фикција
  • 1960 Hemingway in Space (кратка прича), Punch, децембар 1960

Нефикција уреди

Едитор уреди

  • 1967 Spectrum V: a fifth science fiction anthology (ед. са Робертом Конквестом)
  • 1978 The New Oxford Book of Light Verse (ед.)

Референце уреди

  1. ^ Норwицх, Јохн Јулиус (1990). Оxфорд Иллустратед Енцyцлопедиа Оф Тхе Артс. УСА: Оxфорд Университy Пресс. стр. 15. ИСБН 978-0198691372. 
  2. ^ Тхе Тимес [1][мртва веза]
  3. ^ Кингслеy Амис: Мемоирс, Винтаге Цлассицс, 2004, п. 14.
  4. ^ Барратт, Ницк (9. 6. 2007). „Фамилy детецтиве”. Даилy Телеграпх. Архивирано из оригинала 07. 12. 2008. г. Приступљено 7. 5. 2010. .
  5. ^ Мемоирс (2004), пп. 1–5.
  6. ^ Боокмарк, ББЦ ТВ, "Кингслеy Амис: Тхе Мемоирс".
  7. ^ Мемоирс (2004), пп. xви анд 14.
  8. ^ Леадер 2006, стр. 108,
  9. ^ Мартин Амис (2002).
  10. ^ Леадер 2006, стр. 452
  11. ^ "Сир Кингслеy Амис Диес; Бритисх Новелист анд Поет," Wасхингтон Пост, 23 Оцтобер 1995; Леадер, 2006, п. 1.
  12. ^ Малцолм Брадбурy, 1989, п. 205; Ритцхие, 1988, п. 64.
  13. ^ Јацобс 1995, стр. 162
  14. ^ Мемоирс, "Цамбридге".
  15. ^ Брадфорд, Цх. 10.
  16. ^ Леадер 2006, стр. 778–779.

Литература уреди

Спољашње везе уреди