Кластер кубанског типа

Кластер кубанског типа је распоред атома у молекулској структури која формира коцку. У идеализованом случају, осам врхова су симетријски еквивалентни и врста има Ох симетрију. Такву структуру илуструје угљоводоник кубан. Са хемијском формулом C
8
Х
8
, кубан има атоме угљеника на угловима коцке и ковалентне везе које формирају ивице. Већина кубана има компликованије структуре, обично са нееквивалентним врховима. Они могу бити једноставна ковалентна једињења или макромолекуларна или супрамолекуларна кластерска једињења.

Телуријум тетрахлорид, илустративни кубански кластер.

Примери

уреди

Друга једињења која имају различите елементе у угловима, различите атоме или групе везане за углове су део ове класе структура. Неоргански кластери кубанског типа укључују селен тетрахлорид, телур тетрахлорид и натријум силокс.

Кубански кластери су уобичајени у читавој бионеорганској хемији. Фередоксини који садрже [Фе4С4] гвожђе-сумпорни кластери су распрострањени у природи.[1] Четири атома гвожђа и четири атома сумпора формирају наизменични распоред на угловима. Цео кластер је типично учвршћен координацијом атома гвожђа, обично са остацима цистеина. На овај начин, сваки Фе центар постиже тетраедарску координациону геометрију. Неки кластери [Фе4С4] настају димеризацијом прекурсора квадратног облика [Фе2С2]. Познати су многи синтетички аналози, укључујући хетерометалне деривате.[2]

Неколико једињења алкиллитијума постоји у виду кластера у раствору, обично тетрамери, са формулом [РЛи]4. Примери укључују метиллитијум и терт-бутиллитијум. Појединачни РЛи молекули се не примећују. Четири атома литијума и угљеник из сваке алкил групе која је везана за њих заузимају наизменичне врхове коцке, при чему додатни атоми алкил група излазе из њихових респективник углова.[5]

Октаазакубан је хипотетички алотроп азота са формулом Н8; атоми азота су углови коцке. Попут кубанских једињења на бази угљеника, предвиђа се да је октаазакубан веома нестабилан због угаоног напрезања на угловима, а такође не ужива кинетичку стабилност која се види за његове органске аналоге.[6]

Референце

уреди
  1. ^ Перрин, Јр., Б.С.; Ицхиве, Т. (2013). „Идентифyинг сеqуенце детерминантс оф редуцтион потентиалс оф металлопротеинс”. Биологицал Инорганиц Цхемистрy. 18 (6): 599—608. ПМЦ 3723707 . ПМИД 23690205. дои:10.1007/с00775-013-1004-6. 
  2. ^ Лее, С. C.; Ло, W.; Холм, Р. Х., "Девелопментс ин тхе Биомиметиц Цхемистрy оф Цубане-Тyпе анд Хигхер Нуцлеаритy Ирон–Сулфур Цлустерс", Цхем. Рев. 2014, doi:10.1021/cr4004067
  3. ^ Цхакрабартy, Рајесх; Бора, Санцхаy Ј.; Дас, Биринцхи К. (2007). „Сyнтхесис, Струцтуре, Спецтрал анд Елецтроцхемицал Пропертиес, анд Цаталyтиц Усе оф Цобалт(III)−Оxо Цубане Цлустерс”. Инорганиц Цхемистрy. 46 (22): 9450—9462. ПМИД 17910439. дои:10.1021/иц7011759. 
  4. ^ Умена, Yасуфуми; Каwаками, Кеисуке; Схен, Јиан-Рен; Камиyа, Нобуо (2011). „Црyстал струцтуре оф оxyген-еволвинг пхотосyстем II ат а ресолутион оф 1.9 Å” (ПДФ). Натуре. 473 (7345): 55—60. Бибцоде:2011Натур.473...55У. ПМИД 21499260. С2ЦИД 205224374. дои:10.1038/натуре09913. 
  5. ^ Стеy, Тхомас; Сталке, Диетмар (2009). „Леад струцтурес ин литхиум органиц цхемистрy”. ПАТАИ'С Цхемистрy оф Фунцтионал Гроупс. Јохн Wилеy & Сонс, Лтд. ИСБН 9780470682531. дои:10.1002/9780470682531.пат0298. 
  6. ^ Аграwал, Јаи Пракасх (2010). Хигх Енергy Материалс: Пропеллантс, Еxплосивес анд Пyротецхницс. Wилеy-ВЦХ. стр. 498. ИСБН 978-3-527-62880-3.