Википедија

Кљунорошци

Кљунорошци (лат. Bucerotidae) су породица птица из реда Bucerotiformes[1], некада класифициране у ред модриврана из којих су издојене заједно са породицом Bucorvidae. По грађи тела и изгледу су слични туканима, али су несродни. Та сличност се може приписати конвергентној еволуцији. По Сибли-Ахлквистовој таксономији кљунорошци се сврставају у засебан ред Bucerotiformes.

Кљунорошци
Временски распон: Касни миоцен до садашњости
Малабарски сиви кљунорожац
Ocyceros griseus
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Авес
Ред: Буцеротиформес
Породица: Буцеротидае
Rafinesque, 1815
Родови

види текст

Опис уреди

 
Облици кацига код неких кљунорожаца

Ове птице су једине птице којима су прва два вратна пршљена (аксис и атлас) спојена, веројатно због врло великог кљуна карактеристичног за ову породицу. Кљун је дугачак и закривљен надоле, а врхови вилица се спајају и формирају „клешта”. Унутарњи оштри рубови су назубљени. Многе врсте на кљуну имају кацигу која је у свом најједноставнијем облику само гребен, а код осталих се развила у посебну структуру која може бити разних облика. Понекад је чак и већа од самог кљуна. Код младих јединки је кацига увек деломично развијена, а код одраслих мужјака је већа и потпунија него код женки. Код свих врста осим једне се кацига састоји од танке навлаке кератина и унутарњих коштаних подупирача. Оглашавају се назално простим квоцањем, звиждањем, хукањем, брујањем или пискавим вриштањем, па је могуће да кацига има улогу и у оглашавању.

Могу да нарасту од 30 до 160 цм, заједно са издуженим средишњим репним перима код шљемастог кљунорошца. Могу да теже од 85 г до 4,5 кг и да имају распон крила од 1,8 м. Мужјак је 10% већи од женке и има 15-20% дужи кљун. Перје је црне, беле, сиве или смеђе боје, а кљунорошци често имају комбинације ових боја. Голи делови на лицу, врату и око очију често су јарко обојени.

Хране се воћем, бубама, а две врсте су месоједи.

Размножавање уреди

 
Мужјак великог кљунорошца додаје плод смокве заточеној женки.

Кљунорошци постају полно зрели између прве и шесте године живота. Територије око гнезда, које могу бити величине од 10 ха до 100 км квадратних, бране оглашавањем. Већина их је моногамна. Гнијезда су природне шупљине у дрвећу, али и на земљаним и стеновитим одсецима. Код свих врста, осим две врсте које живе на тлу, женка затвара улаз у рупу и оставља само уски прорез да би јој мужјак могао додавати храну. Остатке хране и отпатке избацују кроз исту рупу. Женке већих врста снесу 1-2 јајета, а код мањих до 8. Инкубација траје 25-40 дана, а младунци остају у гнијезду 45-86 дана. Након што се млади излегу, женка пробија зид, а код неких врста родитељи поново заграде птиће унутра.[2][3]

Распрострањеност уреди

Настањују подсахарску Африку, Арапско полуострво, Пакистан, Индију, југоисточну Азију и острва источно од Нове Гвинеје. Станишта су им шуме и саване. Постоји 57 врста у 14 родова. Две филипинске врсте су критично угрожене, седам других врста је угрожено.[4]

Таксономија уреди

 
Црвенокљуни кљунорожац обично обухвата неколико таксона на нивоу врста
 
Индијски сиви кљунорожац је свеукупно сива птица каја потиче са Индијског потконтинента. Исто важи за све чланове рода Ocyceros.
 
Сви чланови рода Anthracoceros, попут ових припадника врсте Palawan hornbill, имају шарено перје

Фамилију Bucerotidae је увео (као Buceronia) француски полихистор Константин Самјуел Рафинеск 1815. године.[5][6] Постоје две подфамилије: Bucorvinae садржи два кљунорошца у једном роду, и Bucerotinae садржи све остале таксоне. Традиционално они се сврставају у ред Coraciiformes (чиме су такође обухваћени водомари, модровране, пупавци и пчеларице). У Сибли-Алквистовој таксономији, кљунорошци су додуше одвојени од Coraciiformes у нихов засебни ред, Bucerotiformes, са подфамилијама дефинисаним на нивоу фамилија. Имајући у виду да су готово једнако удаљени од модроврана, водомара и пупаваца као што су трогони,[7] изабрани аранжман је више ствар личног укуса него добро успостављене таксономске праксе. Све што се може рећи са разумном извесношћу је да би постављање кљунорошаца изван Coraciiformes а трогона унутар било погрешно.

Родови уреди

Врсте уреди

Подврсте уреди

Галерија уреди

Reference уреди

  1. ^ Catalogue of Life: 2012 Annual Checklist[мртва веза]
  2. ^ Hornbill, Written By: The Editors of Encyclopaedia Britannica
  3. ^ Moreau, RE (1937). „The comparative breeding biology of the African Hornbills (Bucerotidae)” (PDF). Proceedings of the Zoological Society of London, Series A. 107 (Part 3): 331—346. doi:10.1111/j.1096-3642.1937.tb00815.x. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 3. 2018. г. Приступљено 8. 4. 2019. 
  4. ^ Maruli, Aditia (18. 6. 2011). „Sumba hornbills under increasing threat of extinction”. Antara News. Приступљено 9. 3. 2014. 
  5. ^ Rafinesque, Constantine Samuel (1815). Analyse de la nature ou, Tableau de l'univers et des corps organisés (на језику: French). Palermo: Self-published. стр. 66. 
  6. ^ Bock, Walter J. (1994). History and Nomenclature of Avian Family-Group Names. Bulletin of the American Museum of Natural History. Number 222. New York: American Museum of Natural History. стр. 146, 252. 
  7. ^ Johansson, Ulf S.; Ericson, Per G.P. (2003). „Molecular support for a sister group relationship between Pici and Galbulae (Piciformes sensu Wetmore 1960)” (PDF). J. Avian Biol. 34 (2): 185—197. doi:10.1034/j.1600-048X.2003.03103.x. Приступљено 30. 10. 2008. 

Literatura уреди

Спољашње везе уреди

 
Кљунорошци на Викимедијиној остави.
 
Викиврсте имају више информација о чланку Кљунорошци.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kljunorošci&oldid=27675371”