Комплијанса
Комплијанса или адхеренца је термин преузет из енглеског језика ("цомплианце / адхеренце" ) и означава послушност, сагласност, верност у поштовању препорука о лечењу које су лекар и фармацеут дали пацијенту. Лекар и фармацеут подразумевају да ће пацијент после потврђене дијагнозе и прописане терапије, сарађивати у складу са својим могућностима и поштовати препоручени режим лечења. У ширем контексту значи придржавање препорука о лечењу, укључујући и измене жвотног стила, промену исхране, бављење спортом, безбедно сексуално понашање, посете психологу, редовне физиотерапијске вежбе и др.
Терминолошке одреднице
уреди- Комплијанса је мера до које се понашање пацијента поклапа са препорукама особе која прописује илии здаје лек. То је способност пацијента да се придржава терапијског режима прописаног од стране лекара. Више прати ауторитативну терапијску одлуку лекара него што је то процес заједничког доношења одлука.
- Адхеренца је мера до које се понашање пацијента поклапа са договореним препорукама особе која прописује лек.То је способност пацијента да се придржава терапијског режима, али договореног између пацијента и лекара. То је партнерство пацијента и прописивача. Многи су је у својили као алтернативу комплијансе, у покушају да се нагласи да је пацијент слободан да одлучи да ли жели да поштује („адхерира”) препоруке лекара или да пропусти да то уради. Истиче се потреба за договором пацијента и лекара. У вези са овим терминима су још изрази :
- Конкорданца је релативно нови зраз, који се претежно користи у Великој Британији. Његова дефиниција се мењала током времена, од оне која је била усредсређена на процес консултовања, до подршке пацијенту приликом узимања лека. Термин конкорданца се понекад користи у погрешном значењу као синоним за адхеренцу.
- Перзистенца је време од почетка до прекида терапије, или подразумева проценат пацијената који остају на терапији после одређеног периода.[1]
Епидемиолошки подаци
уредиСтудије Светске здравствене организације (СЗО) указују на то да 43% пацијената у развијеним друштвима узима лекове према пропису за лечење астме, да 40–70% прати упутства лекара током лечења депресије и да само 51% пацијената узима прописане дозе антихипертензива. Међу пацијентима којима су прописани бета блокатори, након инфаркта, само 45% је редовно узимало ове лекове током прве године по напуштању болнице, уз највећи пад адхеренце током почетних месеци после отпуста. Мање од 2% одраслих са дијабетесом придржавало се прописане неге, што је подразумевало самопраћење глукозе у крви, ограничења у исхрани и употребу лекова.[1]
Узроци
уреди- Друштвени и економски фактори: ограничено познавање нове терминологије, недовољно медицинско образовање, недостатак породичне и друштвене потпоре, нестабилни животни услови (нпр. бескућници), тегобан живот, ограничен приступ ресурсима здравствене заштите, без здравственог осигурања, отежан приступ фармацеутској здравственој заштити, трошкови лечења/лекова, културолошке заблуде и веровања о болести и лечењу и злоупотреба старих.
- Фактори здравственог система: однос носилац здравствене заштите – пацијент, комуникацијске вештине носиоца здравствене заштите (недовољно објашњење неупућеном пацијенту), несклад између ставова о здрављу између носиоца здравствене заштите и пацијента, недовољни едукациони програми и провера стечених знања, недостатак знања о адхеренци и делотворним интервенцијама за њено побољшање, употреба исувише стручног језика за ширу јавност, високи трошкови лекова или дела учешћа које сноси пацијент, отежано заказивање или пропуштање прегледа, дуг период чекања, недостатак континуиране здравствене заштите.
- Фактори везани за здравствено стање: хронична обољења, симптоми нису манифестни (хипертензија), тежина симптома, депресија, психотична обољења, ментална ретардација /ометеност у развоју.
- Фактори везани за терапију: сложени терапијски протоколи (број дневних доза, полифармација), сложена примена лекова (инјекције, инхалатори), трајање лечења, честе измене начина лечења, изостанак побољшања непосредно по примени терапије, употреба одређених лекова доводи до друштвене стигме (психофармаци), непријатна споредна дејства лекова, терапија знатно нарушава жељени животни стил или захтева значајне промене у навикама.
- Фактори везани за пацијента :
- Соматски: оштећење вида, оштећење слуха, когнитивни поремећаји, ограничена покретљивост и спретност и отежано гутање.
- Психолошко-бихевиорални: сазнања (знања) о обољењу, перцепција ризика/хипохондрија, разумевање неопходности лечења, очекивања и ставови према лечењу, очекивана добробит од лечења, поверење и способност да се прати терапијски режим, мотивација, страх од могућих нежељених дејстава, страх од развијања зависности, стигматизација болешћу, фрустрације носиоцима здравствене заштите, психосоцијални стрес, анксиозност, љутња, злоупотреба алкохола и других супстанци.[1]
Методе мерења комплијансе/адхеренце
уредиУ зависности од истраживачких циљева користе се различите методе:
- директне методе : мерење нивоа лека или метаболита у крви, биолошког маркера у крви
Референце
уреди- ^ а б в г Ђурић, Душан; Митровић, Мирослав; Јовановић, Данијела; Јовановић, Зоран; Павловић, Иван; Миловановић, Оливера; Соколовић, Татјана; Јевтовић, Исидор (2012). „Цомплианце, адхеренце, цонцорданце анд персистенце ин модерн пхармацотхерапy”. Медицински часопис. 46 (4): 205—213. ИССН 0350-1221. дои:10.5937/мцкг46-1467.
Додатна литература
уреди- Вријенс, Бернард; Де Геест, Сабина; Хугхес, Дyфриг А.; Прземyслаw, Кардас; Демонцеау, Јеннy; Руппар, Тодд; Доббелс, Фабиенне; Фаргхер, Емилy; Моррисон, Валерие; Леwек, Паwел; Матyјасзцзyк, Мицхал; Мсхелиа, Цомфорт; Цлyне, Wендy; Аронсон, Јеффреy К.; Урqухарт, Ј.; АБЦ Пројецт Теам (2012). „А неw таxономy фор десцрибинг анд дефининг адхеренце то медицатионс”. Бритисх Јоурнал оф Цлиницал Пхармацологy. 73 (5): 691—705. ПМЦ 3403197
. ПМИД 22486599. дои:10.1111/ј.1365-2125.2012.04167.x.
Спољашње везе
уреди- Бритисх Јоурнал оф Цлиницал Пхармацологy: Цонцорданце ис нот сyнонyмоус wитх цомплианце ор адхеренце