Концепт квалитета живота (медицина)

Концепт квалитета живота је све оно што живот чини вредним живљења, а у квантитативном смислу, то је процена трајања преосталог живота лишеног оштећења, неспособности или инвалидности.[1] Здравље је само један од чинилаца квалитета живота,јер постоје и други чиниоци, који нису предмет проучавања медицине као што су образовање, култура, религија, материјално стање, који значајно утичу на квалитет живота појединца. Присуство болести је свакако ограничавајући фактор у остварењу потреба појединца у датим околностима свакодневног живота, па самим тим и квалитета живота.

Општа разматрања о животу уреди

Живот са својим квантитативним и квалитативним особинама је саставни део појавног света, па у том смислу разумевање концепта квалитета живота захтева познавање суштине живота и интеракције како са друштвеним тако и са физичким окружењем.[2] Квалитет живота као објективни и субјективни доживљај и осећај појединца подразумева постојање следећих одредница и стања, које су сажето приказанеу доњој табели:

Објективни и субјективни показатељи квалитета живота

Објективни друштвени показатељи Субјективни друштвени показатељи
  • Очекивано трајање живота
  • Стопа криминала
  • Стопа незапослености
  • Друштвени бруто производ Срећа
  • Стопа сиромаштва
  • Похађање школе
  • Број радних сати у недјељи
  • Стопа перинаталне смртности
  • Стопа самоубистава
  • Осећај припадања заједници
  • Материјална имовина
  • Осећај сигурности
  • Срећа
  • Задовољство животом у цјелини
  • Односи са породицом
  • Задовољство послом
  • Сексуални живот
  • Сагледавање спровођења правде
  • Класна идентификација
  • Хоби и чланство у клубу

Са аспекта медицине, квалитет живота дефинисан је од стране Светске здравстевене организације (СЗО) као:

Перцепција појединца о сопственом положају у животу у контексту културе и система вредности у којем живи, као и у односу на сопствене циљеве, очекивања, стандарде и интересовања.[2]

Тумачење концепта живота на овај начин укључује физичке и психосоцијалне аспекте подразумевајући при томе најмање пет компоненти:

  1. .Физичко здравље појединца,
  2. .Психолошки статус,
  3. .Материјалну независност/степен самосталности,
  4. .Социјалне односе,
  5. .Однос према значајним карактеристикама спољашње средине.[3]

Резолуцијом „Здравље за све”, још од своје иницијалне верзије 1977. године па до 1998. године када је усвојена и нова резолуција „Здравље за све – политика 21. века”, СЗО је поставила десет глобалних циљева; побољшање здравља и квалитета живота сваког појединца. Поменутом резолуцијом термин квалитет живота се дефинише као

Опажање појединца или група да ће њихове потребе бити задовољене и да ће се бити препознати на време како би се постигла срећа и испуњење задовољства животом.[3]

Евидентно је ова модерна синтагма мултидимензионална и интердисциплинарна категорија. Осамдесетих година 20. века нагло се јавио интерес за процену квалитете живота људи. Из појашњења и дефиниције одмах је јасно да је квалитета живота од интереса медицине и здравства, посебно сегмента јавног здравства и социјалне медицине. Али, она је од интереса још и филозофије, теологије, религије, социологије, педагогије и психологије, биологије, екологије, економије и права. Све ове гране науке расправљају о постојању и животу човека и покушавају свака на свој начин одговорити на питање: „бити или имати, односно бити и имати.”[4]

Квалитет живота повезан са здрављем уреди

Оријентација ка пацијентовом добром здрављу доводи до развоја новог термина квалитет живота у вези са здрављем или квалитет живота повезан са здрављем (у даљем тексту КЖПЗ, енгл. Хеалтх релатед qуалитy оф лифе – ХРQЛ или ХРQоЛ). КЖПЗ је вредност придодата дужини живота, модификована оштећењима, функционалним статусом, перцепцијама и социјалним могућностима на које утичу болест, повреда, лечење и здравстевена политика.

Овим концептом посебно је наглашен значај личне перцепције здравственог стања, али и болести, њених последица и ограничења, као и свест о потреби за помоћи и подршком у менталном, физичком и социјалном функционисању.[5]

За испитивања квалитета живота и његову квантификацију користе се различити мерни инструменти – скале. Скале мерења квалитета живота морају имати неколико основних карактеристика: довољну прекривеност свих субјективних и објективних симптома, објективност при мерењу (под одређеним условима понављане серије тестирања требају довести до конзистентних резултата), и сензитивност (способност да спроведена мерења рефлектују праве промене у испитиваним параметрима).[6] Ове скале могу бити специфичне за одређене болести или се могу користити генеричке скале којима се процењује квалитет живота и код других обољења

Квантификација КЖПЗ је могућа и применом стандардизованих упитника. На основу њихове обраде долази се до нумеричких скорова који субјективне доживљаје личног здравственог стања скорују. Добијени нумерички скорови заједно са објективним клиничким показатељима комплетирају слику утицаја болести на живот појединца.

Индиректно кроз субјективне индикаторе може се проценити и утицај небиолошких фактора (карактер личности, мотивација, лична и културолошка убеђења, социјално-економски статус, доступност здравствене заштите) на исход болести.

Неконзистентност између субјективног доживљаја квалитета животаи објективних клиничких мерења је делимично условљена методолошким разлозима, али неки аутори сугеришу да су психолошке последице и доживљавање болести оно што доводи до разлике у подацима.[7]

Подаци добијени мерењем КЖПЗ могу имати вишедимензионалну примену. Пре свега, може да олакша избор приоритета приликом формирања плана терапије. У клиничкој пракси је то посебно важно у ситуацијама када треба изабрати неки од терапијских модалитета са сличним ефектима или када треба направити избор терапије имајући у виду токсичне ефекте лека, преживљавање и цену лека.

Праћењем КЖПЗ током времена могу се уочити промене током лечења и промене у пруженој нези оболелима. Самопроцена квалитета живота све чешће се користи у медицини и здравственој заштити и као индикатор исхода лечења, те је постала важан показатељ успешности лечења.[8][7]

Квалитет живота оболелих од хроничних и тежих болести уреди

С обзиром да хроничке и теже болести имају хетероген клинички ток, није тешко претпоставити да болест утиче на све аспекте психичког и физичког здравља болесника, и на особе у најближем окружењу.

Како је просечна дужина трајања болести већа, акумулација клиничких сметњи подразумева велике промене у квалитету живота које варирају са здравственим стањем, односно степеном онеспособљености.[9] Мерење квалитета живота болесника са хроничном болешћу утиче на боље познавање утицаја болести на свакодневни живот оболелих, на одабир најбољег третмана и на усклађивање међусобних циљева болесника и лекара, те служи као инструмент праћења напредовања болести, ефикасности третмана или као прогностички фактор.[10]

Квалитет живота као мера утицаја болести на живот оболелих уреди

Хронична болест није стабилно стање што доноси низ ограничења у радном, социјалном и породичном функционисању и функционалном статусу.[11] Мало повећање или смањење функције код хроничног болесника може променити целу слику његовог доживљаја и рехабилитацијског потенцијала. У складу са тиме, код хроничних болести, утицај болести на живот болесника у многоме зависи од објективно измерених фактора у виду степена функционалног оштећења и дужине трајања болести, али и од субјективног доживљаја оболелог.

Показало се да поједине хронична болест нпр. мултипа склероза има нижи укупни и специфични скор квалитета живота у односу на друга хронична обољења попут дијабетеса, епилепсије, реуматоидног артритиса као и у односу на здраву популацију.[12][13]

Квалитет живота као мера процене ефеката терапије уреди

Терапијски резултатати у лечењу болесника данас се више не могу, или барем не би смели упоређивати и евалуирати само на основу побољшања лабораторијских налаза и преживљавања болесника, већ и на основу побољшавања његовог квалитета живота.

Хоћемо ли дочекати дан када ће пацијент ући у амбуланту свога лекара и уместо:

Докторе, молим лек за ту и ту болест! – запитати:

Докторе, молим лек за побољшање мог квалитете живота!|

Примарни циљ лечења једне хроничне болести треба да буде њена оптимална контрола. Да би пратили одређено обољење, или имали добар увид у контролу болести, треба да постоје одговарајући параметри, односно исходи њеног праћења и њене контроле.

КЖПЗ је нашао примену и у сегменту процене ефекта терапије јер представља, између осталог, запажање болесника о утицају одговарајуће терапије на њихову физичку и радну способност, психолошко стање, социјалну комуникацију и соматско здравље. У контексту поменутог, мерење квалитета живота постаје значајно када терапија или лек :

  • Има малу или умерену корист у односу на ризик од нежељених ефеката.
  • Има само делом лековита својства.
  • Захтева издвајање значајних материјалних средстава.
  • Ефикасно отклања симптоме болести, али изазива умерене или тешке нежељене реакције.

Сама чињеница да један лек или терапијски режим побољшава квалитет живота у вези са здрављем, даје једну нову димензију и има велику вредност са становишта прихватања датог лека од стране болесника, тада као знатно активнијег учесника у спровођењу терапије.

Извори уреди

  1. ^ Цхоw СЦ. Статистицал иссуес ин qуалитy оф лифе ассессмент. Ј Биопхарм Стат, 1996
  2. ^ а б Царр, Алисон; Ирене Хиггинсон; Робинсон, Петер (3. 12. 2002). Qуалитy оф Лифе. Wилеy. ИСБН 978-0-7279-1544-3. 
  3. ^ а б Тхе Wорлд Хеалтх Организатион. ИЦФ Цхецклист Версион 2.1а, Цлиницал Форм фор Интернатионал Цлассифицатион оф фунцтионинг, Дисабилитy анд Хеалтх: ИЦФ. Генева: WХО; 2001.
  4. ^ Брад Е. Дицианно; Рорy А. Цоопер (2010). Qуалитy оф Лифе. Саундерс. ИСБН 978-1-4377-1859-1. 
  5. ^ Патрицк DL, Ериксон П. Хеалтх статус анд хеалтх полицy. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс, 1993.
  6. ^ . Нортведт MV, Риисе Т. Тхе усе оф qуалитy оф лифе меасурес ин МС ресеарцх. Мулт Сцлер 2003; 9:63-72.
  7. ^ а б WХОQОЛ Гроуп. Меасуринг qуалитy оф лифе: тхе девелопмент оф тхе Wорлд Хеалтх Организатион qуалитy оф лифе инструмент (WХОQОЛ). Генева: WХО, 1993.
  8. ^ Доwард ЛЦ, Меадс ДМ, Тхорсен Х. Реqуирементс фор qуалитy оф лифе инструментс ин цлиницал ресеарцх. Валуе Хелтх 2004; 7 Суппл 1:С13-16.
  9. ^ Цомпстон А, Цолес А. Мултипле сцлеросис. Ланцет 2002; 359:1221-31
  10. ^ Рудицк РА, Миллер ДМ. Хеалтх–релатед qуалитy оф лифе ин мултипле сцлеросис: цуррент евиденце, меасурмент, анд еффецтс оф дисеасе северитy анд треатмент. ЦНС Другс 2008; 22:827-839
  11. ^ Спрангерс МАГ, Аронсон НК. Тхе роле оф хеалтх царе провидерс анд сигнифицант отхерс ин евалуатинг тхе qуалитy оф лифе оф патиентс wитх цхрониц дисеасе: а ревиеw. Ј Цлин Епидемиол 1992; 45:743-760.
  12. ^ Митцхелл АЈ, Бенито-Леон Ј, Гонзалез ЈММ, Ривера-Наварро Ј. Qуалитy оф лифе анд итс ассессмент ин мултипле сцлеросис: интегратинг пхyсицал анд псyцхологицал цомпонентс оф wелл-беинг. Ланцет Неурологy 2005; 4:556- 66.
  13. ^ Бенито-Леон Ј, Моралес ЈМ, Ривера-Наварро Ј, Митцхелл АЈ. А ревиеw абоут тхе импацт оф мултипле сцлеросис он хеалтх-релатед qуалитy оф лифе. Дисабил Рехабил 2003; 25:1291-303.

Литература уреди

  • К Ентерприсес; Бацхерт, Карен (2008). Qуалитy оф Лифе: Тхе Фиве Стагес оф Ретиремент Суццесс. К Ентерприсес. ИСБН 978-0-9818789-0-4. 
  • Kaliterna-Lipovčan, Lj., Prizmić-Larsen, Z. Kvaliteta življenja, životno zadovoljstvo i osjećaj sreće u Hrvatskoj i europskim zemljama. U: Ott, K. (ur.), Pridruživanje Hrvatske Europskoj uniji. Izazovi sudjelovanja. Zagreb: Institut za javne financije, Zaklada Friedrich Ebert, str. 181-198.
  • Hay, Louise L. Meditacije za zdrav život. Zagreb: V.B.Z., 1999.
  • Пхиллипс, Давид (2006). Qуалитy оф Лифе: Цонцепт, Полицy анд Працтице. Роутледге. ИСБН 978-0-415-32355-0. 
  • Hay, Louise L. Moć ozdravljenja je u nama. Zagreb: MGV, 2001.
  • Ropac, D. Javno zdravstvo. Zagreb: InterIng, 2011.
  • Липовчан Љ К, Бурушић Ј, Тадић M. Индикатори квалитете живљења. У: Божичевић V, уредник. Психологија у заштити менталног здравља.1.издање.Вировитица: Завод за јавно здравље; 2012. стр. 438–45.
  • Боwлинг А. Меасуринг Хеалтх: А ревиеw оф qуалитy оф лифе меасуремент сцалес. Милон Кеyнес, УК: Опен Университy Пресс; 1991.
  • . Каплан Г, Барон-Епел О. Wхат лиес бехинд тхе субјецтиве евалуатион оф хеалтх статус? Соц Сци Мед 2003;56(8):1669–76.
  • Јоковић С, Миловић Љ, Рачић M, Павловић Ј, Хаџивуковић Н. Квалитет живота пацијената обољелих од хроничне опструктивне болести плућа. Сестринска реч 2014;18:16–20.

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).