Концептуално писање
Концептуално писање или концептуална поезија је теримин који описује скуп експерименталних текстова заснованих на техникама као што су литерарни "реди-мејди", текстови који се могу свести на сет поступака, генеративних упутстава или ограничења, који су концепт који претходи тексту и сматра се важнијим од текста.
Концептуално писање стоји као активност блиско у вези са концептуалном уметношћу.
Историја термина уреди
Иако је концептуална поезија као термин фигурисала у неким ранијим текстуално орјентисаним концептуалним радовима, сам термин концептулано писање је настао у 2003. години прилико израде Иби антологије концептуалног писања (која се донекле разликује од истовремене онлајн антологије), од стране Крега Дворкина и Кенета Голдсмита.[1] Надаље Марјори Перлоф је организовају конференцију под називом Концептуална поезија и други у Поетском Центру Универзитета Аризона. [2] Дерек Болијо, Роберт Фритерман и Ванеса Плас су идућим годинама често употребљавали израз концептуална поезија и концептуална поетика.
Радови класификовани као концептуална писања уреди
- Тристан Цара, Како направити дадистичку песму, 1920.
- Енди Вортхол, А, а роман, 1968
- Петер Хандке, Поставка Ф.К. Нирнберга из 27.1.1968., 1969.
Концептуална уметност (Након 2000.) уреди
- Крег Дворкин, Трајање (2004); Штранд (2005); Рашчлањавање(2008)
- Кенет Голдсмит, Дан (2003); Време(2005); Капитал (2015)
- Дерек Болијо, фракталне економије (2006)
- Размус Граф, Пачворк (2008)
- Владан Кузмановић, Адиписцинг (2018); Вен Ам ат Ауцтор (2018)
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „У Б У W Е Б :: Антхологy оф Цонцептуал Wритинг”.
- ^ Поетрy Фоундатион. „Цонцептуал Wритинг: А Wорлдвиеw”. Харриет: Тхе Блог.