Конференција Уједињених нација о климатским променама

Конференција Уједињених нација о климатским променама била је одржана у Паризу, Француској између 30. новембра и 12. децембра 2015. године. Конференција је била 21. редовно годишње заседање Конференције Уједињених нација о климатским променама, која се од 1995. године организује са циљем постизања задатака постављених у Оквирној конвенцији о климатским променама УН-а, која је усвојена 1992. године на Самиту за земљу у Рио де Жанеиру. Конференција у Паризу била је уједно и 11. састанак потписница Протокола из Кјота.

По први пута у историји конференција је успела постићи универзални споразум (Париски климатски споразум) о методама уз помоћ којих би се ублажиле климатске промене, о којима су се сложиле готово све државе света. Споразум ће постати обавезујући уколико га ратифицира, усвоји, одобри или му приступи најмање 55 нација које заједно производе најмање 55% глобалних емисија издувних гасова. По речима организационог комитета, примарни очекивани резултат споразума је ограничавање глобалног пораста температуре на мање од 2°Ц до 2100. године у поређењу са климатским условима пре индустријске револуције. Истраживачи Међувладиног панела о климатским променама су 2009. године закључили да су такве мере неопходне како би се избегле озбиљне климатске катастрофе, и да је за постизање резултата неопходно до 2050. умањити емисије штетних гасова између 40 и 70% у односу на емисије у 2010. години, а до 2100. године доћи до нулте стопе. Париски климатски споразум имплицитно настоји ограничити пораст температуре на 1,5 °Ц што би захтевало још амбициозније мере и постизање нулте стопе испуштања штетних гасовау периоду од 2030. до 2050. године. Ипак, овај циљ се експлицитно не спомиње у финалној верзији споразума.

Емисије стакленичких плинова по државама; укупне (лијево), по становнику (десно). Свијетло плава (2012. године), тамно плава (1990. године)

Пре саме конференције, 146 националних климатских панела јавно је представило планове Намераваних националних дефинираних доприноса у глобалном одговору на климатске промене. Предложени национални доприноси требали су прие саме конференције ограничити пораст глобалне температуре на максимално 2,7 °Ц до 2100. године. Европска унија је изнела предлог о смањењу емисија за 40% до 2030. у односу на емисије у 1990. години. Пре самога састанка у Паризу, у Марсељу је 4. и 5. јуна 2015. одржана и скупштина о глобалном отопљењу у медитеранској регији, а припремни састанак за 21. заседање Конференције Уједињених нација о климатским променама одржано је у Бону између 19. и 23. октобра 2015, и на њему су учествовали министри из земаља широм света.

Локација

Локација на којој се одржавају годишње конференције се ротира према правилима утврђеним на основу Оквирне конвенцији о климатским променама УН-а. Конференција 2015 одржана је у Букурешту, а Француска је као високоразвијена земља која је декарбонизирала производњу електричне енергије послужила као земља модел за будући развој. У 2012. години Француска је 90% електрична енергије произвела из извора са нултим угљичним стопама, укључујући нуклеарну, хидро и енергију ветра.

Конференција је започела две недеље након терористичких напада 13. новембра што је довело до додатно повећаних мера сигурности.