Википедија

Конфучијански канон

Књиге конфучијанизма

Конфучијански канон или четири књиге и пет класика (кинески: 四書五經; пињин: Сìсхū Wǔјīнг) су ауторитативне књиге конфучијанизма у Кини написане пре 300 пне.[1]

Четири књиге уреди

Четири књиге (四書; Сìсхū) су кинески класични текстови који илуструју суштинске вредности и системе веровања у конфуцијанизму. Си Џу их је одабрао у време династије Сонг да би служили као општи увод у конфучијанску мисао, а оне су, у династијама Минг и Ћинг, постале језгро службеног наставног плана и програма за државну службу.[2] Оне су:

Велико учење
Овај рад је првобитно било једно поглавље Књиге обреда. Састоји се од кратког главног текста који се приписује Конфучију и девет коментарских поглавља по Ценгцију, једном од Конфучијевих следбеника. Важност ове књиге је илустрована Ценгцијевим предговором, у коме наводи да је то капија учења.
Ово дело је значајно по томе што изражава многе теме кинеске филозофије и политичког мишљења, и због тога је било изузетно утицајно у класичној и у модерној кинеској мисли. Њиме се повезују влада, самокултивација и истраживања појава.
Доктрина умерености
Ово је још једно поглавље Књиге обреда. Оно се приписујуе Конфучијевом унуку Циси. Сврха ове мале књиге од 33 поглавља је да се покаже корисност златног начина у стицању савршене врлине. Ово дело се усредоточује на Пут (道) који је небеским мандатом прописан не само владару него и свима. Слеђење ових небеских упута учењем и подучавањем се очекује да аутоматски резултира конфуцијанском врлином. Будући да је Небо поставило који је пут ка савршеној врлини, није сувише тешко следити кораке светих старих владара, докле год особа зна који је прави пут.
Разговори
Компилација говора Конфучија и његових ученика, као и дискусија које су одржали. Од Конфуцијевог времена, Разговори су снажно утицали на филозофију и моралне вредности Кине, али и касније других земаља Источне Азије. Царски испити, који су започели током династије Суеј, а који су укинути оснивањем Републике Кине, наглашавали су конфучијанске студије и од кандидата се очекивало да у својим есејима цитирају и примене речи Конфучија.
Менсије
Збирка разговора научника Менсије са краљевима његовог времена. За разлику од Конфучијевих изрека, које су кратке и самосадржане, дело Менције се састоји од дугих дијалога са опсежном прозом.

Пет класика уреди

Пет класика (五經; Wǔјīнг) су пет кинеских књига из времена пре династије Ћин које формирају део традиционалног конфучијанског канона. Неколико текстова је већ било проминентно у периоду зараћених држава. Менције, водећи конфучијански учењак тог времена, сматрао је Пролећне и јесење летописе подједнако важним као и полу-легендарне хронике ранијих раздобља. Током династије Западни Хан, која је конфучијанизам усвојила као своју званичну идеологију, ови текстови постали су део државно спонзираног школског програма. Током тог периода су текстови почели да се сматрају здруженим сетом, и да се колективно називају „Пет класика”.[3]

Пет класика су:

Класици поезије
Збирка од 305 песама подељена у 160 народних песама, 105 свечаних песама које су се певале на дворским церемонијама, и 40 химни и хвалоспева певаних у почаст палим херојима и духовима предака краљевске куће.
Књига докумената
Збирка докумената и говора за које се сматра да су их писали владари и званичници раног периода Џоу и раније. То је вероватно најстарија кинеска проза, и могуће је да потиче из 6. века пре нове ере.
Књига обреда
Ово дело описује древне обреде, друштвене форме и дворске церемоније. Данас проучавани облик је прерађена верзија коју су сачинили научници у трећем веку пре нове ере, а не оригинални текст, за који се наводи да га је уредио сам Конфучије.
Ји ђинг (Књига промена)
Књига садржи систем прорицања упоредив са западном геоманцијом или западноафричким системом Ифа. У западним културама и модерној источној Азији, још увек се широко користи у ову сврху.
Пролећни и јесењи летописи
Историјски запис о држави Лу, из које потиче Конфучије, 722–481 пне.

Класици музике се понекад називају шестим класиком, али је то дело изгубљено током Спаљивања књига и покајавања учењака.

Референце уреди

  1. ^ Блеекер, C. Ј. анд Г. Wиденгрен (1971). Хисториа Религионум, Волуме 2 Религионс оф тхе Пресент. БРИЛЛ. стр. 478. ИСБН 90-04-02598-7. 
  2. ^ Гарднер, транслатед анд едитед, Тхе Фоур Боокс.
  3. ^ Нyлан, Мицхаел. (Интернет Арцхиве Цопy) Тхе Фиве "Цонфуциан" Цлассицс. Неw Хавен: Yале Университy Пресс, 2001.

Литература уреди

  • Бертхронг, Јохн Х. Трансформатионс оф тхе Цонфуциан Wаy. Wествиеw Пресс, 1998.
  • Цонфуциус, анд Цхицхунг Хуанг. Тхе Аналецтс оф Цонфуциус: Лун Yу. Оxфорд Университy Пресс УС, 1997.
  • "Даxуе." Енцyцлопæдиа Британница Онлине. 2008. Енцyцлопæдиа Британница. 27 Оцтобер 2008 <http://www.britannica.com/EBchecked/topic/579524/Daxue >
  • Де Барy, Тхеодоре, ет ал. Соурцес оф Цхинесе Традитион: Фром Еарлиест Тимес то 1600 Цолумбиа Университy Пресс, 2000.
  • Гарднер, Даниел К. "Цонфуциан Цомментарy анд Цхинесе Интеллецтуал Хисторy." Тхе Јоурнал оф Асиан Студиес, Вол. 57, Но. 2 (Маy, 1998): 397–422
  • Гарднер, Даниел К. Тхе Фоур Боокс. Тхе Теацхингс оф тхе Латер Цонфуциан Традитион. Хацкетт Публисхинг. 2007.
  • Гарднер, Даниел К. "Принципле анд Педагогy: Цху Хси анд Тхе Фоур Боокс." Харвард Јоурнал оф Асиатиц Студиес, Вол. 44, Но. 1 (Јун., 1984): 57–81.
  • Легге, Јамес (транс.) Цонфуциус: Цонфуциан Аналецтс, Тхе Греат Леарнинг анд Тхе Доцтрине оф тхе Меан. Неw Yорк: Довер 1971.
  • МцГиверинг, Јилл. "Цхина'с Тхривинг Цонфуциан Сцхоолс." 2008. Оцт. 28, 2008. <http://news.bbc.co.uk/2/hi/asia-pacific/7169814.stm  Архивирано на сајту Wayback Machine (11. април 2020)>
  • П.А.П. Блог "Хуман Ригхтс Фацтс (55): Цхина, Цонфуцианисм анд Аутхоритарианисм" 2008.
  • Поунд, Езра. Та Хио -Тхе Греат Леарнинг- Неwлy Рендеред инто тхе Америцан Лангуаге. Лондон: Тхе Кyноцх Пресс фор Станлеy Нотт Лтд, 1936.
  • Wанг, Тинг. "Ундерстандинг Цхинесе Цултуре анд Леарнинг." Дисс. У оф Цанберра, Аустралиа. 2006.
  • Wертз, Рицхард. 2008. "Цхинесе Цлассиц Теxтс". [1]
  • Yао, Xинзхонг анд Хсин-цхунг Yао. Ан Интродуцтион то Цонфуцианисм. Цамбридге Университy Пресс, 2000.
  • Зханг, Wеиyуан. "Цонцептионс оф лифелонг леарнинг ин Цонфуциан цултуре: тхеир импацт он адулт Леарнерс." Интернатионал Јоурнал оф Лифелонг Едуцатион, Вол. 27, Но. 5 (Септембер–Оцтобер, 2008): 551–557.
  • "Зху Xи". анхуинеwс.цом. Анхуи, Цхина. 2007 [2]
  • Фогел, Јосхуа А. Де л'ун ау мултипле: Традуцтионс ду цхиноис верс лес лангуес еуропéенес (боок ревиеw). Тхе Јоурнал оф Асиан Студиес, ИССН 0021-9118, 02/2001, Волуме 60, Иссуе 1, пп. 159 – 161. Аваилабле фром ЈСтор.
  • Харе, Јохн. "Тхе Цхинесе Цлассицс". Интернет Сацред Теxт Арцхиве. 2008. Аццессед: 27 Оцтобер 2008.
  • Риегел, Јеффреy. "Цонфуциус". Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. 2006. Аццессед: 23 Оцтобер 2008.
  • Поунд, Езра (транслатион анд цомментарy). "Тхе Греат Дигест & Унwобблинг Пивот". Неw Yорк, Неw Yорк, УСА: Неw Дирецтионс, 1951.
  • Смитх, Хустон. Тхе Wорлд'с Религионс: Оур Греат Wисдом Традитионс. Неw Yорк, Неw Yорк, УСА: ХарперЦоллинс, 1991.
  • Wиллиамс, Едwард Т. "Анциент Цхина" Тхе Харвард Тхеологицал Ревиеw вол.9, но.3 (1916): 258-268.
  • Wинг-Тсит Цхан. "Нео-Цонфуцианисм: Неw Идеас он Олд Терминологy" Пхилосопхy Еаст анд Wест вол.17, но. 1/4 (1967): 15-35.
  • "Зхонгyонг". Енцyцлопæдиа Британница, 2008. Енцyцлопæдиа Британница Онлине. Аццессед: 27 Оцт 2008
  • Плакс, Андреw. "Тхе меан, натуре анд селф-реализатион. Еуропеан транслатионс оф тхе Зхонгyонг." ( Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2013)) Ин: Аллетон, Вивианне анд Мицхаел Лацкнер (едиторс). Де л'ун ау мултипле: традуцтионс ду цхиноис верс лес лангуес еуропéеннес Транслатионс фром Цхинесе инто Еуропеан Лангуагес. Éдитионс де ла маисон дес сциенцес де л'хомме (Лес Едитионс де ла МСХ, ФР), 1999, Парис. п. 311-331. ISBN 273510768X, 9782735107681.
  • Цанетти, Елиас. Тхе Цонсциенце оф Wордс. Транс. Јоацхим Неугросцхел. Публисхер: Фаррар Страус Гироуx. 1984. ISBN 0374518815.
  • Цхенг, Анне (1993). „Лун yü 論語”. Ур.: Лоеwе, Мицхаел. Еарлy Цхинесе Теxтс: А Библиограпхицал Гуиде. Беркелеy: Социетy фор тхе Студy оф Еарлy Цхина; Институте фор Еаст Асиан Студиес, Университy оф Цалифорниа, Беркелеy. стр. 313–323. ИСБН 978-1-55729-043-4. 
  • Гарднер, Даниел К. Зху Xи'с Реадинг оф тхе Аналецтс: Цанон, Цомментарy, анд тхе Цлассицал Традитион. Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс. 2003. ISBN 978-0-231-12865-0
  • Цхина Даилy. "Qи Версион оф 'Аналецтс оф Цонфуциус' Дисцоверед ин Хаихунхоу Томб". Цхинесе Арцхаеологy. Јануарy 13, 2017. Ретриевед Април 17, 2019.
  • Елс, Паул ван. "Цонфуциус' саyингс ентомбед: Он Тwо Хан Дyнастy Аналецтс Манусцриптс". Аналецтс Студиес. Леиден: Брилл. 2012. Ретриевед Јулy 15, 2012.
  • Керн, Мартин (2010). „Еарлy Цхинесе литературе, Бегиннингс тхроугх Wестерн Хан”. Ур.: Оwен, Степхен. Тхе Цамбридге Хисторy оф Цхинесе Литературе, Волуме 1: То 1375. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 1—115. ИСБН 978-0-521-11677-0. 
  • Ким, Тае Хyун; Цсиксзентмихалyи, Марк (2010). „Цхаптер 2”. Ур.: Олбердинг, Амy. Дао Цомпанион то тхе Аналецтс. Спрингер. стр. 21—36. ИСБН 978-9400771123. 
  • Кнецхтгес, Давид Р.; Схих, Хсианг-линг (2010). „Лунyу 論語”. Ур.: Кнецхтгес, Давид Р.; Цханг, Таипинг. Анциент анд Еарлy Медиевал Цхинесе Литературе: А Референце Гуиде, Парт Оне. Леиден: Брилл. стр. 645—650. ИСБН 978-90-04-19127-3. 
  • Лау, D.C. "Интродуцтион". Ин Тхе Аналецтс. Транс. D.C. Лау. Хонг Конг: Тхе Цхинесе Университy Пресс. 2002. ISBN 962-201-980-3. Ретриевед Јуне 26, 2012.
  • Легге, Јамес. "Пролегомена". Ин Тхе Цонфуциан Аналецтс, Тхе Греат Леарнинг, анд Тхе Доцтрине оф тхе Меан. Транс. Јамес Легге. Неw Yорк: Цосимо. 2009. ISBN 978-1-60520-644-8. Ретриевед Јуне 28, 2012.
  • Норден, Брyан W. ван. "Интродуцтион". Цонфуциус анд тхе Аналецтс: Неw Ессаyс. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. 2002. Ретриевед Април 17, 2019.
  • Риегел, Јеффреy. "Цонфуциус", Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Ед. Едwард Н. Залта. Спринг 2012. Ретриевед Јуне 28, 2012.
  • Ким, Тае Хyун; Цсиксзентмихалyи, Марк (2013). „Цхаптер 2”. Ур.: Олбердинг, Амy. Дао Цомпанион то тхе Аналецтс. Спрингер. стр. 21—36. ИСБН 978-9400771123. 
  • Слингерланд, Едwард (2003). Аналецтс: Wитх Селецтионс фром Традитионал Цомментариес. Индианаполис: Хацкетт. ИСБН 978-1603843454. 
  • Wалеy, Артхур. "Термс". Ин Тхе Аналецтс оф Цонфуциус. Транс. Артхур Wалеy. Неw Yорк: Винтаге Боокс. 1938.

Спољашње везе уреди

 
Конфучијански канон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Konfučijanski_kanon&oldid=27676607”