Википедија

Корњаче (породица)

Корњаче (Testudinidae)[1] су породица у реду корњача (Testudines) и подреду Cryptodira. Ред корњача има четрнаест изумрлих породица. Тај рептилски ред је познат као корњаче. Подред Cryptodira (грчки: скривени врат) је подред Testudines који садржи већину постојећих корњача. Подред Cryptodira се разликује од Pluerodia (корњаче бочног кретања врата) по томе што његови припадници спуштају своје вратове и повлаче главе право уназад под оклопе, уместо да савијају своје вратове на страну заједно са телом под оклопом. Припадници реда Тестудинес су међу најстаријим постојећим рептилима. Корњаче су заштићене од предатора помоћу свог оклопа. Горњи део оклопа се назива карапакс, доњи део пластрон, и они су повезани мостом.

Тестудинидае
Алдабранска џиновска корњача
(Aldabrachelys gigantea)
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Рептилиа
Ред: Тестудинес
Подред: Црyптодира
Натпородица: Тестудиноидеа
Породица: Тестудинидае
Batsch, 1788
Типска врста
Testudo graeca

Карапакс је спојен с кичмом и грудним кошем, и корњаче су јединсвене међу кичмењацима по томе што су раменски и зделични појаси унутар грудног киша, уместо изван. Корњаче могу да варирају у погледу димензија од неколико центиметара до два метра. Оне су обично диурналне животиње са тенденцијама да буду крепускуларне у зависности од температуре окружења. Оне су генерално усамљеничке животиње. Корњаче су најдуже живеће постојеће копнене животиње на свету, мада је најдуже живућа врста корњача ствар расправе. За галапагоске корњаче је познато да живе преко 150 године, а једна алдабранска џиновска корњача названа Адвејта је вероватно најдуже живела са процењених 255 година. Генерално, већина врста корњача може да живи 80–150 година.

Таксономија

уреди

Овај списак врста у великој мери следи ван Дајка ет ал. (2014)[2] и Родина ет ал. (2015).[3]

 
Костур корњаче
 
Костур алдабранске џиновске корњаче нађен на Казин острву (Сејшели).
 
Фосил изумрле Ergilemys insolitus
 
Achilemys cassouleti, најпримитивнија корњача

Фамилија Testudinidae Batsch 1788[4]

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Прилог II — Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива” (ПДФ). Завод за заштиту природе Србије. стр. 3. Архивирано из оригинала (ПДФ) 8. 3. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2023. 
  2. ^ Туртле Таxономy Wоркинг Гроуп: ван Дијк, П.П., Иверсон, Ј.Б., Рходин, А.Г.Ј., Схаффер, Х.Б., анд Боур, Р. (2014). Туртлес оф тхе Wорлд, 7тх едитион: аннотатед цхецклист оф таxономy, сyнонyмy, дистрибутион wитх мапс, анд цонсерватион статус. Ин: Рходин, А.Г.Ј., Притцхард, П.C.Х., ван Дијк, П.П., Саумуре, Р.А., Бухлманн, К.А., Иверсон, Ј.Б., анд Миттермеиер, Р.А. (Едс.). Цонсерватион Биологy оф Фресхwатер Туртлес анд Тортоисес: А Цомпилатион Пројецт оф тхе ИУЦН/ССЦ Тортоисе анд Фресхwатер Туртле Специалист Гроуп. Цхелониан Ресеарцх Монограпхс 5(7):000.329–479 . дои:10.3854/црм.5.000.цхецклист.в7.2014.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  3. ^ Туртле Еxтинцтионс Wоркинг Гроуп: Рходин, А.Г.Ј., Тхомсон, С., Георгалис, Г., Карл, Х.-V., Данилов, I.Г., Такахасхи, А., де ла Фуенте, M.С., Боурqуе, Ј.Р., Делфино, M., Боур, Р., Иверсон, Ј.Б., Схаффер, Х.Б., анд ван Дијк, П.П. (2015). "Туртлес анд тортоисес оф тхе wорлд дуринг тхе рисе анд глобал спреад оф хуманитy: фирст цхецклист анд ревиеw оф еxтинцт Плеистоцене анд Холоцене цхелонианс" Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2019). Цхелониан Ресеарцх Монограпхс. 5(8):000е.1–66.
  4. ^ Батсцх, А.Ј.Г.C. (1788). Версуцх еинер Анлеитунг зур Кеннтнисс унд Гесцхицхте дер Тхиере унд Минералиен. Ерстер Тхеил. Аллгемеине Гесцхицхте дер Натур; бесондре дер Сäугтхиере, Вöгел, Ампхибиен унд Фисцхе. Јена: Академисцхен Буцхандлунг, 528 пп.
  5. ^ Ловеридге, Артхур; Wиллиамс, Ернест Е. (1957). „Ревисион оф тхе Африцан тортоисес анд туртлес оф тхе субордер Црyптодира”. Буллетин оф тхе Мусеум оф Цомпаративе Зоологy. 115 (6): 163—557. 
  6. ^ Граy, Јохн Едwард (1873). „Нотес он тхе генера оф туртлес (Оиацоподес), анд еспециаллy он тхеир скелетонс анд скуллс”. Процеедингс оф тхе Зоологицал Социетy оф Лондон: 395—411. 
  7. ^ Граy, Јохн Едwард. (1872). "Аппендиx то тхе Цаталогуе оф Схиелд Рептилес ин тхе Цоллецтион оф тхе Бритисх Мусеум. Парт I. Тестудината (Тортоисес)". Лондон: Бритисх Мусеум, 28 пп.
  8. ^ а б в г Фитзингер, Леополд Ј. (1835). „Ентwурф еинер сyстематисцхен Анорднунг дер Сцхилдкрöтен нацх ден Грундсäтзен дер натüрлицхен Метходе”. Аннален дес Wиенер Мусеумс дер Натургесцхицхте. 1: 105—128. 
  9. ^ Тестудинидае, Тхе Рептиле Датабасе
  10. ^ Аустин, Ј. Ј.; Ницхолас Арнолд, Е. (2001). „Анциент митоцхондриал ДНА анд морпхологy елуцидате ан еxтинцт исланд радиатион оф Индиан Оцеан гиант тортоисес (Цyлиндраспис)”. Процеедингс оф тхе Роyал Социетy Б: Биологицал Сциенцес. 268 (1485): 2515—23. ПМЦ 1088909  . ПМИД 11749704. дои:10.1098/рспб.2001.1825. 
  11. ^ „Тхе Рецентлy Еxтинцт Плантс анд Анималс Датабасе цубит: Тхе Рецентлy Еxтинцт Плантс анд Анималс Датабасе Еxтинцт Рептилес: Геоцхелоне бурцхарди”. цубитс.орг. Архивирано из оригинала 19. 6. 2016. г. Приступљено 4. 1. 2019. 
  12. ^ „Тхе Рецентлy Еxтинцт Плантс анд Анималс Датабасе цубит: Тхе Рецентлy Еxтинцт Плантс анд Анималс Датабасе Еxтинцт Рептилес: Геоцхелоне вулцаница”. цубитс.орг. Архивирано из оригинала 24. 6. 2016. г. Приступљено 4. 1. 2019. 
  13. ^ Рафинесqуе, Цонстантине Самуел (1832). „Десцриптион оф тwо неw генера оф софт схелл туртлес оф Нортх Америца”. Атлантиц Јоурнал анд Фриенд оф Кноwледге. 1: 64—65. 
  14. ^ Думéрил, Андрé Марие Цонстант анд Биброн, Габ риел. 1834. Ерпéтологие Гéнéрале оу Хистоире Натурелле Цомплèте дес Рептилес. Томе Премиер. Парис: Рорет, 439 пп.
  15. ^ Линдхолм, Wассили А. (1929). „Ревидиертес Верзеицхнис дер Гаттунген дер резентен Сцхилдкрöтен небст Нотизен зур Номенклатур еинигер Артен”. Зоологисцхер Анзеигер. 81: 275—295. 
  16. ^ Граy, Јохн Едwард (1834). „Цхарацтерс оф северал неw специес оф фресхwатер тортоисес (Емyс) фром Индиа анд Цхина”. Процеедингс оф тхе Зоологицал Социетy оф Лондон. 2: 53—54. 
  17. ^ Фалцонер, Х.; Цаутлеy, П.Т. (1837). „Он аддитионал фоссил специес оф тхе ордер Qуадрумана фром тхе Сиwалик Хиллс”. Јоурнал оф тхе Асиатиц Социетy оф Бенгал. 6: 354—360. 
  18. ^ Белл, Т. (1827). „XВИ. Он тwо неw Генера оф Ланд Тортоисес” (ПДФ). Трансацтионс оф тхе Линнеан Социетy оф Лондон. 15 (2): 392—401. дои:10.1111/ј.1095-8339.1826.тб00122.x. Архивирано из оригинала (ПДФ) 05. 09. 2018. г. Приступљено 04. 01. 2019. 

Литература

уреди
  • Цхамберс, Паул (2004). А Схелтеред Лифе: Тхе Унеxпецтед Хисторy оф тхе Гиант Тортоисе. Лондон: Јохн Мурраy. ИСБН 978-0-7195-6528-1. 
  • Ернст, C. Х.; Барбоур, Р. W. (1989). Туртлес оф тхе Wорлд. Wасхингтон, DC: Смитхсониан Институтион Пресс. 
  • Герлацх, Јустин (2004). Гиант Тортоисес оф тхе Индиан Оцеан. Франкфурт: Цхимиара. 
  • ван, Антоинетте C. дер Куyл; Донато L. Пх. Балласина; Деккер, Јохн Т.; Јоланда Маас; Wиллемсен, Роналд Е.; Јаап Гоудсмит (фебруар 2002). „Пхyлогенетиц Релатионсхипс амонг тхе Специес оф тхе Генус Тестудо (Тестудинес: Тестудинидае) Инферред фром Митоцхондриал 12С рРНА Гене Сеqуенцес”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 22 (2): 174—183. ИССН 1055-7903. ПМИД 11820839. дои:10.1006/мпев.2001.1052. 

Спољашње везе

уреди
 
Корњаче на Викимедијиној остави.
 
Викиврсте имају више информација о чланку Корњаче (породица).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kornjače_(porodica)&oldid=26121743”