Краљ Лир (енгл. King Lear) је трагедија Вилијама Шекспира, настала 1605. године, а први пут објављена 1623. године. Време радње је 8. век пре Христа у Енглеској.[1] Заснована је на легенди о краљу Лиру и подели своје имовине и власти својим ћеркама. Краљева ментална слабост се одмах на почетку огледа у принципу поделе власти и имовине којом приступа. Он жели лажну љубав и јавну захвалност и жели да изгледа вољено у очима света.[2]

Краљ Лир и дворска луда у олуји

У овом делу, као и у неким другим Шекспировим делима, као главни мотив провлачи се мотив лудила. Тај мотив који карактерише психу Шекспирових јунака проучавали су разни књижевни критичари, психолози и психијатри.[1]

Трагични крај ове драме, смрт Корделије и краља Лира био је подвргнут многим критикама у 18. и 19. веку после којих су настале верзије и извођења у којима главни јунаци преживе, а Едгар и Корделија се венчају.

Касније настаје и више телевизијских серија и филмова, као и позоришних драма инспирисаних овим делом.

Извори уреди

Шекспирова трагедија за основу има различите приче о полу-легендарном Лиру,[3][4][5] краљу Британије, о коме први записи потичу из 12. века које је оставио историчар Geoffrey of Monmouth.[6]

Један од Шекспирових извора био је ранији комад Краљ Лир. У том комаду Корделија и краљ Француске служе Лира прерушени у сељаке. Чињеница је да је древна прича о краљу Лиру постојала у бројним верзијама пре ове и вероватно је Шекспир био упознат са њима.

Шекспировим најважнијим извором сматра се друго издање The Chronicles of England, Scotlande, and Irelande које је написао Raphael Holinshed, објављено 1587. Holinshed је нашао причу у ранијем делу Historia Regum Britanniae које је написао Geoffrey of Monmouth, у 12. веку.

Име Корделије вероватно је преузето из дела Едмунда Спенсера The Faerie Queene, објављено 1590. Спенсерова Корделија такође страда вешањем као и у Краљу Лиру.

Ликови уреди

  • Краљ Лир је владар Британије пре њеног потпадања под власт Римске империје. Он је трагична фигура оца чија погрешна процена најмлађе ћерке означава почетак његовог слома.
  • Гонерила је Лирова најстарија ћерка и супруга војводе од Олбанија.
  • Регана је Лирова друга ћерка, и супруга војводе од Конвала.
  • Корделија је Лирова најмлађа ћерка. На почетку драме њу просе војвода од Бургундије и краљ Француске.
  • Војвода од Олбанија је Гонерилин супруг. Гонерила га презире и руга се његовој мушкости када је прекори због односа према оцу. Касније у драми он се окреће против своје жене. На крају он преузима владавину над краљевством.
  • Војвода од Конвала је Реганин супруг. Он је грофа Кента ставио у кврге, ослепео Глостера. При томе га је један од слугу смртно ранио покушавајући да одбрани Глостера.
  • Гроф од Глостера је Едгаров отац, и отац ванбрачног сина, Едмунда. Едмунд обмане оца да Едгар да кује заверу против њега. Пред очевим гневом Едгар бежи прерушен у просјака Сиротог Тому.
  • Гроф од Кента је веран Лиру, али протеран када се супротставио краљу због одлуке да лиши Корделију наследства. Прерушен он служи краљу скривајући од њега свој прави идентитет.
  • Едмунд је Глостеров ванбрачни син. Он се удружује са Гонерилом и Реганом како би остварио своје амбиције. Њих троје чине љубавни троугао.
  • Едгар је законити син грофа Глостера. Прерушен у Сиротог Тома помаже ослепљеном оцу.
  • Освалд је Гонерилин слуга описан као лупеж и чанколиз. Едгар га убија када покуша да убије Глостера.
  • Осман је шаљивчина која прати краља и који једини може и говори краљу истину кроз шале и увреде без последица и страха од краљевог гнева.

Синопсис уреди

Британски краљ Лир објављује да ће своју имовину поделити својим ћеркама и да ће највише дати оној која га воли највише. Прва ћерка, Гонерила изјављује своју љубав оцу преко стихова, као и да ће њега увек највише да воли. Друга ћерка Регана изјављује несто слично, како би се и она додворила оцу за што више имовине. Трећа ћерка Корделија је краљева мезимица и њу највише воли, али она не може да га лаже као остале сестре. Она каже како ће се ускоро удати и да ће њено срце бити подељено на оца и мужа. Краљ је хтео да чује још изјава љубави и додворавања и бурно реагује на ову изјаву ћерке и одриче је се. После тога војвода од Бургундије одбија Корделијину руку пошто неће да добије мираз за њу, али краљ Француске је очаран искреношћу и изјављује да жели да је узме за жену и онда њих двоје одлазе у Француску.

После разних дешавања на двору и сплетки којима се сви баве, Гонерила прекорава краља и каже му да због његових људи двор изгледа као крчма и да ће ићи на суд уколико настави са својим изливима беса и ударањем дворана. Тад се краљ наљути и решава да оде код своје друге ћерке.

Пошто је Регана већ примила писмо од Гонериле о поступцима оца, она оправдава поступке сестре и говори му да се врати Гонерили и отпусти пола пратње јер је скупо плаћати их све, а и са толико људи се не може одржати мир зато што његови људи слушају њега а Гонерилини њу и да на истом двору то не може да функционише. Тад долази Гонерила која му каже да ипак мора отпустити сву своју пратњу што њега љути и одлучује да оде са Кентом, верним племићем и дворском лудом.

Даљим сплетом околности се сазнаје да је француски краљ већ послао војску која се искрцала у Британију, а све то због Корделијине туге кад је сазнала да су сестре превариле оца.

Убрзо Корделија и француски војници сазнају где је краљ и доводе га у француски логор који су подигли приликом инвазије и ту лече краља. Две сестре организују војску и долази до битке између енглеске и француске војске где Енглези односе победу, а Лира и Корделију заробљавају. У наредним данима након битне Регана се разболева и умире јер ју је Гонерила отровала. Гонерилини планови бивају откривени и она од стида бежи и извршава самоубиство. У међувремену џелат извршава наредбу сестара и убија Корделију, али Лир успева да убије џелата, након чега од туге умире и он.

Референце уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди