Википедија

Кристофер Кокерел

Сер Кристофер Сидни Кокерел ЦБЕ РДИ ФРС[1] (4. јун 1910 – 1. јун 1999) био је енглески инжењер, који је најбоље познат као изумитељ лебделице.[2][3][4]

Кристофер Кокерел
Споменик Кокерелу у Хиту у Хемпширу
Друга именаЦхристопхер Цоцкерелл
Датум рођења4 јун 1910(1910-06-04)
Место рођењаКембриџ
 Уједињено Краљевство
Датум смрти1. јун 1999.(1999-06-01) (88 год.)
Место смртиХит, Хемпшир
 Енглеска, Уједињено Краљевство
ПребивалиштеЕнглеска
Држављанствоенглеско
Занимањемашински инжењер
Деловањемашинство
Радовилебдјелица

Рани животи и образовање уреди

Кокерел је рођен у Кембриџу, где је његов отац, сер Сидни Кокерел[5][6] био кустос музеја Фицвилијам,[7][8][9] а претходно је био секретар Вилијам Мориса. Његова мајка била је илустраторка и дизајнерка Флоренс Кингсфорд Кокерел. Кристофер је похађао припремну школу Сент Фајтс.[10] Кристофер се школовао у Грешам школи у Холту у Норфоку.[11] Он је дипломирао у Петерхоусу у Кембриџу на машинском одсеку, под надзором Вилијам Добсон Вомерслија. Касније се вратио у Кембриџ да студира радио и електронику.

Рана каријера уреди

 
Кокерел 1976. године

Каријеру је започео радећи за предузеће V. Х. Ален & Санс из Бедфорда.[12] По повратку са Универзитета у Кембриџу, где је 1934. године отишао да студира радио и електронику, запослио се у Радио истраживачкој компанији. Године 1935. нашао је посао у компанији Маркони,[13][14][15] и убрзо се оженио са Маргарет Елинор Белшам (4. септембар 1913 - септембар 1996)..[16] Они су живели у Гај Боверсовој кући у Данберију у Есексу од 1940. до 1951.[17] За време свог боравка у Челмсфорду, он је водио истраживачки тим у чувеној Марконијевој бараци у Вритлу и радио на многим системима, укључујући радар.[18] Након рата, допринео је развоју неколико веома софистицираних компоненти опреме, укључујући технологију радио-локације, и прву опрему коју је ББЦ користио у Александровој палати.[19][20]

Лебделица уреди

Након што је напустио компанију Маркони, он је купио Риплкрафт Лтд., малу компанију Норфолк за изнајмљивање чамаца и каравана, са заоставштином коју је оставио његов свекар. Фирма је имала мали приход и Кокерел је почео да размишља како да учини пловила бржим. Он је био инспирисан ранијим радом компаније Торникрофт, где је мали брод био делимично поднут из воде малим мотором.

Кокерелов највећи проналазак, лебделица, произашла је из овог рада. Он је дошао на иделу да ако се целокупан брод подигне из воде, брод ефективно не би имао отпор. То би, претпостављао је, пружило пловилу способност да постигне много већу максималну брзину него што су то могли остварити тадашњи чамци.

Кокерелова теорија је била да уместо да само пумпа ваздух испод пловила, као што је Торникрофт чинио, ваздух треба усмерити тако да формира уски млаз око обода лебделице, покретни ваздух би формирао импулсну завесу, зид покретног ваздуха који би ограничио количину ваздуха која би исцурила. То је значило да исти јастук ваздуха високог притиска може одржавати и много мањи мотор; и по први пут је постало могуће да се брод потпуно подигне из воде. Кокерел је своје дизајне тестирао у селу Сомерлејтон у Сафолку.

Своје теорије испробао је помоћу усисивача и две лименке. Утврђено је да његова хипотеза има потенцијал, али су биле потребне године да се развије, те је био приморан да прода лични иметак да би финансирао своје истраживање. До 1955. године он је направио радни модел од балзног дрвета и поднео свој први патент за лебделицу, бр. ГБ 854211 . Кокерел је установио да је немогуће заинтересовати приватни сектор за развој његове идеје, јер су авионска и бродоградитељска индустрија обе сматрале да је то изван њихове основне делатности.

Стога се обратио британској влади како би их заинтересирао за могуће одбрамбене примене. Челници одбрамбених група нису били заинтересовани да обезбеде финансирање и ставили су идеју лебделице на владин тајни списак. Будући да се идаја нашла на тајној листи, то је спречило Кокерела у објављивању свог дизајна.

Кокерел је примио почасни докторат од Хериот-Ватовог универзитета ин 1971.[21]

Референце уреди

  1. ^ Wхеелер, Р. L. (2001). „Сир Цхристопхер Сyднеy Цоцкерелл, C.Б.Е., Р.D.I. 4 Јуне 1910 -- 1 Јуне 1999: Елецтед Ф.Р.С. 1986”. Биограпхицал Мемоирс оф Феллоwс оф тхе Роyал Социетy. 47: 67. дои:10.1098/рсбм.2001.0005  . 
  2. ^ „Хоусе оф Цоммонс Дебатес: Ховерцрафт Билл”, Хансард, Хансард.миллбанксyстемс.цом, 764, цц1479-522, 1968-05-16, Архивирано из оригинала 2012-11-27. г., Приступљено 2012-05-26 
  3. ^ „ББЦ ОН ТХИС ДАY - 11 - 1959: Ховерцрафт маркс неw ера ин транспорт”. ББЦ Неwс. 11. 6. 1959. Архивирано из оригинала 2008-01-06. г. Приступљено 2007-07-10. 
  4. ^ „Тецхниц - Аустро-Хунгариан Ховерцрафт - Тхе Девелопмент”. Хомепагес.фх-гиессен.де. 1915-03-26. Архивирано из оригинала 2007-10-09. г. Приступљено 2012-05-26. 
  5. ^ Цраwфорд, Алан (23. 9. 2004). „Цоцкерелл, Доуглас Беннетт (1870–1945), боокбиндер”. Оxфорд Дицтионарy оф Натионал Биограпхy (онлине изд.). Оxфорд Университy Пресс. дои:10.1093/реф:однб/32474.  (Субсцриптион ор УК публиц либрарy мемберсхип реqуиред.)
  6. ^ Смитх, Карен. „А Сублиме Цоллаборатион: Фине Биндингс бy Доуглас Цоцкерелл ат Далхоусие Университy”. Далхоусие Университy. 
  7. ^ Кеннедy, Маев (4. 2. 2016). „Фитзwиллиам мусеум ин Цамбридге целебратес итс 200тх биртхдаy”. Тхе Гуардиан. Приступљено 7. 2. 2019. 
  8. ^ „Ревиеw 'Фитзwиллиам Мусеум': Тхе бест мусеум оутсиде Лондон?”. www.силвертравеладвисор.цом. Архивирано из оригинала 31. 07. 2020. г. Приступљено 19. 7. 2019. 
  9. ^ Тхе Фитзwиллиам Мусеум, Университy оф Цамбридге (19. 7. 2012). „Цоллецтионс Еxплорер – Објецт Детаил (АНЕ.44.1927, ид:8)”. wебаппс.фитзмусеум.цам.ац.ук. Архивирано из оригинала 07. 02. 2019. г. Приступљено 19. 7. 2019. 
  10. ^ „Сир Цхристопхер Цоцкерелл - Ст Фаитх'с Сцхоол Wебсите”. Ст Фаитх'с Сцхоол Wебсите. Архивирано из оригинала 30. 5. 2016. г. Приступљено 28. 4. 2016. 
  11. ^ Лиделл, Цхарлес Лаwренце Сцрутон & Доуглас, А. Б., Тхе Хисторy анд Регистер оф Гресхам'с Сцхоол, 1555–1954 (Ипсwицх, 1955)
  12. ^ „Ассоциатион оф Паст анд Пресент Студентс” (ПДФ). Тхе Аллен Магазине (44): 28. 1959 — преко W. Х. Аллен Енгинееринг Ассоциатион Доцумент Арцхиве. 
  13. ^ Wилкинс, Мира (1989). Тхе Хисторy оф Фореигн Инвестмент ин тхе Унитед Статес то 1914 . Харвард Университy Пресс. стр. 520. 
  14. ^ "А Марцони Wирелесс Телеграпх Цомпанy фор Америца", Елецтрицал Wорлд анд Енгинеер, Децембер 2, 1899, пп.870–871.
  15. ^ Буцклеy, Петер Ј. Еуропеан Дирецт Инвестмент ин тхе У.С.А. бефоре Wорлд Wар I. Спрингер. 
  16. ^ „Сир Цхристопхер Сyднеy ЦОЦКЕРЕЛЛ + Ладy Маргарет Елинор БЕЛСХАМ”. толлисс.цом. Архивирано из оригинала 25. 5. 2012. г. Приступљено 4. 1. 2012. 
  17. ^ Гаy Боwер'с Цоттаге, хисториценгланд.орг.ук. Аццессед 3 Јануарy 2022.
  18. ^ "Цоцкерелл, Цхристопхер", ин Оxфорд Дицтионарy оф Натионал Биограпхy (Оxфорд Университy Пресс, 2004)
  19. ^ „Алеxандра Парк Цонсерватион & Херитаге Манагемент План” (ПДФ). Алеxандра Парк анд Палаце Цхаритабле Труст. јануар 2011. Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 6. 2018. г. Приступљено 13. 6. 2018. 
  20. ^ О'Цоннор, Јохн Ј. (17. 11. 1986). „ТВ Ревиеwс; Филм Целебратес ББЦ'с 50тх Биртхдаy”. Неw Yорк Тимес. Архивирано из оригинала 19. 1. 2023. г. Приступљено 8. 7. 2011. 
  21. ^ „Хериот-Wатт Университy Единбургх: Хонорарy Градуатес”. www1.хw.ац.ук. Архивирано из оригинала 18. 04. 2016. г. Приступљено 2016-04-07. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Кристофер Кокерел на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kristofer_Kokerel&oldid=27676929”