Википедија

Кривица

Кривица или виност је правна категорија.[1] У грађанском праву се цијени строже него у кривичном. Наш Закон не даје дефиницију кривице.[2] Он полази од тога да кривица постоји када је штетник проузроковао штету намјерно или непажњом. Ипак, може се закључити да Закон у појму кривице препознаје извјесне субјективне елементе у смислу психички вољног акта, јер извјесна лица сматра неодговорним. То су лица која усљед душевне болести или заосталог умног развоја или других разлога нису способна за расуђивање, као и малољетници од навршене седме до навршене четрнаесте године, осим ако се докаже да су при проузроковању штете били способни за расуђивање. Појам кривице се на један начин објективизира као стандард понашања разумног и пажљивог човјека.

Ореста гоње Фурије, слика Џона Сингера Сарџента. 1921. Ериније представљају кривицу за убиство његове мајке.

Професор Михаило Константиновић је у Скици за ЗОО у чл. 127. (када постоји кривица) навео: "При просуђивању да ли је лице које је штету проузроковало, криво или не, тј. да ли се понашало како је требало, суд води рачуна о редовном току ствари и о томе шта се од разумног и пажљивог човјека могло основано очекивати у датим околностима." У Закону Србије постоји оборива претпоставка кривице, кривица се претпоставља уколико постоји штета и узрочна веза али штетник може доказивати да није крив. Када се за неко лице у спору утврди да је штету проузроковало, онда се поставља питање кривице, а мјерило за оцјењивање је да ли се такво лице понашало како је требало. Суд прво утврђује како се понашао тужени па затим то понашање упоређује са понашањем разумног и пажљивог човјека.

Филозофски, кривица у кривичном праву је одраз функционалног друштва и његове способности да осуди поступке појединаца. Оно у основи почива на претпоставци слободне воље, у којој појединци бирају акције и стога су подвргнути спољашњој процени исправности или погрешности тих акција. Како је описао судија Алвин Б. Рубин у предмету Сједињене Државе против Лајона (1984):

Пресуда о кривици је више од чињеничног утврђивања да је окривљени повукао окидач, узео бицикл или продао хероин. Морални је суд да је појединац вредан кривице. Наша колективна савест не дозвољава казну тамо где не може да наметне кривицу. Наш концепт достојности кривице почива на претпоставкама које су старије од Републике: човек је природно обдарен овим двема великим способностима, разумевањем и слободом воље. Историјски гледано, наше материјално кривично право је засновано на теорији кажњавања опаке воље. Оно поставља да је слободан играч суочен са избором између исправног и лошег, и слободног избора да се чини лоше.[3]

Моралне и правне дефиниције

уреди

„Кривица“ је обавеза особе која је прекршила морално мерило да сноси санкције које су наметнуте тим моралним мерилом. У правном смислу, кривица значи да је утврђено да је прекршен кривични закон,[1] иако закон такође поставља „питање одбране, изјашњавања о кривици, ублажавања кривичних дела и оправданости тужбе“.[4]

Лес Парот повлачи троструку разлику између „објективне или правне кривице, која се јавља када су закони друштва прекршени... друштвене кривице... [преко] неписаног закона друштвеног очекивања“, и коначно начина на који се „лична кривица јавља када неко компромитује сопствене стандарде“.[5]

Лекови

уреди

Кривица се понекад може исправити: казном (уобичајена радња која се саветује или захтева у многим правним и моралним кодексима);[6][7][8][9] опроштењем[10][11][12] (као у трансформативном праву[13][14]); поправљања (погледајте репарацију или акте репарације), или „реституцију ... важан корак у проналажењу слободе од стварне кривице“;[15] или искреним кајањем (као код исповедања у католичанству или ресторативне правде). Кривица такође може бити исправљена кроз интелектуализацију или спознају[16] (схватање да је извор осећања кривице нелогичан или небитан). Помагање другим људима такође може помоћи у ослобађању од осећања кривице: „тако да су криви људи често корисни људи ... помажу, као што примање спољне награде, чини да се људи осећају боље“.[17] Постоје и такозвани „Дон Жуани достигнућа ... који плаћају рате за свој суперего не патњом већ достигнућима .... Пошто ниједно достигнуће не успева у стварном поништавању несвесне кривице, ове особе су принуђене да трче од једног достигнућа до другог“.[18]

Закон обично не прихвата самокажњавање агента,[19][20][21] али неки древни закони јесу: у Атини, оптужени је могао да предложи сопствени лек, који би, заправо, могао да буде награда, док би тужилац предложио други, а порота би изабрала нешто између. Ово би приморало оптуженог да се ефикасно клади на своју подршку заједнице, као што је Сократ учинио када је предложио „соба и пансион у градској већници“ као своју судбину. Изгубио је и попио кукуту, отров, како му је саветовао тужилац.

Референце

уреди
  1. ^ а б „гуилт”, Тхе Фрее Дицтионарy, Приступљено 2021-12-18 
  2. ^ Сее генераллy Унитед Статес в. Ривера-Гомез, 67 Ф.3д 993, 997 (1ст Цир. 1995).
  3. ^ УНИТЕД СТАТЕС в. ЛYОНС, 739 Ф.2д 994, 995 (5тх Цир. 1984) (Рубин, Ј. диссентинг) (интернал цитатионс омиттед).
  4. ^ Ервинг Гоффман, Релатионс ин Публиц (Пенгуин 1972) п. 139
  5. ^ Лес Парротт, Схоулда Цоулда Wоулда (2003) п. 87
  6. ^ Едwардс, Јонатхан (1824). „Тхе салватион оф алл мен стрицтлy еxаминед: анд тхе ендлесс пунисхмент оф тхосе wхо дие импенитент : аргуед анд дефендед агаинст тхе објецтионс анд реасонингс оф тхе лате Рев. Доцтор Цхаунцy, оф Бостон ; ин хис боок ентитлед "Тхе Салватион оф алл Мен," &ц”. C. Еwер анд Т. Бедлингтон, 1824: 157. 
  7. ^ Бингхам, Јосепх (1712). „Волуме 1 оф А Сцхоластицал Хисторy Оф Тхе Працтице оф тхе Цхурцх Ин Референце то тхе Администратион оф Баптисм Бy Лаyмен”. А Сцхоластицал Хисторy оф тхе Працтице оф тхе Цхурцх ин Референце то тхе Администратион оф Баптисм бy Лаyмен. Кнаплоцк, 1712. 1: 25. 
  8. ^ Гротиус, Хуго (1715). „Х. Гротиус оф тхе Ригхтс оф Wар анд Пеаце: Ин Тхрее Волумес: ин wхицх аре Еxплаин'д тхе Лаwс анд Цлаимс оф Натуре анд Натионс, анд тхе Принципал Поинтс тхат Релате Еитхер то Публицк Говернмент, Ор тхе Цондуцт оф Привате Лифе: Тогетхер wитх тхе Аутхор'с Оwн Нотес: Доне Инто Енглисх..., Волуме 2”. Х. Гротиус оф тхе Ригхтс оф Wар анд Пеаце: Ин Тхрее Волумес: Ин Wхицх Аре Еxплаин'д тхе Лаwс анд Цлаимс оф Натуре анд Натионс, анд тхе Принципал Поинтс Тхат Релате Еитхер то Публицк Говернмент, ор тхе Цондуцт оф Привате Лифе: Тогетхер wитх тхе Аутхор'с Оwн Нотес: Доне инто Енглисх бy Северал Хандс: Wитх тхе Аддитион оф тхе Аутхор'с Лифе бy тхе Транслаторс: Дедицатед то Хис Роyал Хигхнесс тхе Принце оф Wалес, Хуго Гротиус. D. Броwн..., Т. Wард..., анд W. Меарес, 1715. 2: 524. 
  9. ^ Цаспер, Јоханн Лудwиг (1864). „А Хандбоок оф тхе працтице оф форенсиц медицине в. 3 1864”. А Хандбоок оф тхе Працтице оф Форенсиц Медицине. Неw Сyденхам Социетy. 3: 2. 
  10. ^ Дока 2017, стр. 14–16
  11. ^ Хиеронyми, Памела (мај 2001). „Артицулатинг ан Унцомпримисинг Форгивенесс” (ПДФ). стр. 1—2. Приступљено 2020-01-18. 
  12. ^ Нортх 1998, стр. 20–21
  13. ^ Каба, Мариаме (2021). Wе До Тхис 'Тил Wе Фрее Ус. Хаyмаркет Боокс. ОЦЛЦ 1364642078. 
  14. ^ Цхен, Цхинг-Ин; Дулани, Јаи; Пиепзна-Самарасинха, Леах Лаксхми, ур. (2016). Тхе Револутион Стартс ат Хоме: Цонфронтинг Интимате Виоленце Wитхин Ацтивист Цоммунитиес (2нд изд.). АК Пресс. ИСБН 9781849352628. 
  15. ^ Парротт, стр. 152–3
  16. ^ сее цогнитиве тхерапy ундер Цогнитиве тхерапy
  17. ^ Е. Р. Смитх/D. M. Мацкие, Социал Псyцхологy (2007), п. 527–8
  18. ^ Феницхел, стр. 502
  19. ^ Лаyе-Гиндху А, Сцхонерт-Реицхл КА (2005). „Нонсуицидал Селф-Харм Амонг Цоммунитy Адолесцентс: Ундерстандинг тхе 'Wхатс' анд 'Wхyс' оф Селф-Харм”. Јоурнал оф Yоутх анд Адолесценце. 34 (5): 447—457. С2ЦИД 145689088. дои:10.1007/с10964-005-7262-з. 
  20. ^ Клонскy ЕД (март 2007). „Тхе фунцтионс оф делиберате селф-ињурy: а ревиеw оф тхе евиденце”. Цлиницал Псyцхологy Ревиеw. 27 (2): 226—239. ПМИД 17014942. дои:10.1016/ј.цпр.2006.08.002. 
  21. ^ Муехленкамп ЈЈ (април 2005). „Селф-ињуриоус бехавиор ас а сепарате цлиницал сyндроме”. Тхе Америцан Јоурнал оф Ортхопсyцхиатрy. 75 (2): 324—333. ПМИД 15839768. дои:10.1037/0002-9432.75.2.324. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Кривица на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Krivica&oldid=27932253”