Крунска колонија

Крунска колонија (енглески: Цроwн цолонy, првобитно Роyал цолонy) је био назив за територије под директивом енглеског, касније британског краља, којег је заступао гувернер.[1]

Крунске колоније егзистирале су све до 1981. кад су законом познатим као Бритисх Натионалитy Ацт постале Британске зависне територије (Бритисх Депендент Территорy), тај назив промењен је 2002. у Британске прекоморске територије.

Карактеристике уреди

Британци су Крунским колонијама уобичајено проглашавали оне земље и територије по којима нису имали довољно својих насељеника на које би се могли ослонити, па су на тај начин хтели да задрже апсолутну контролу над њима. Неке од њих су заправо биле само поморске или војничке базе, чија сврха је била да штите поморске путеве Британског Царства.

Историја уреди

Прва Крунска колонија била је Вирдзинија, данашња савезна америчка држава, она је заправо била Краљевска колонија, након што је енглески краљевски двор преузео контролу над Компанијом Виргиниа (Виргиниа Цомпанy) 1624., из тог модела су се касније развиле Крунске колоније.

До средине 19. века термин Крунска колонија давао се само оним земљама које су освојене ратовима као што је то био Тринидад и Тобаго или Британска Гвајана након тог се почео примјењивати на било коју колонију широм света.

Већина Крунских колонија добиле су независност у периоду од 1950-их до 1970-их, док су осталих 14 постале Британске прекоморске територије.

Типови Крунских колонија уреди

Од 1918. постојала су три типа Крунских колонија, са различитим ступњем аутономије;

  • Први и најчешћи тип Крунских колонија, биле су земље попут Гибралтара и Свете Хелене у којима је краљев гувернер имао апсолутну власт.
  • Други тип Крунских колонија, биле су земље попут Шри Ланке и утврђења по Малезијском полуострву; Сингапуру, Мелаки, Пенангу и Диндингу у којима су уз гувернера колонијом управљала већа са члановима које је постављао британски двор.[2]
  • Трећи тип Крунских колонија, биле су земље као што је Малта, Шри Ланка, Британска Колумбија, Фиџи и колоније по Карибима (Јамајка, Бермуди ецц ), оне су имале већа са члановима који су делимично (понекад и потпуно) изабрани од локалних становника.

Референце уреди

  1. ^ „Оxфорд Лангуагес | Тхе Хоме оф Лангуаге Дата”. wеб.арцхиве.орг. 2021-02-21. Архивирано из оригинала 21. 02. 2021. г. Приступљено 2024-02-03. 
  2. ^ „Хисторицал Атлас оф тхе Бритисх Емпире”. Натуре. 115 (2893): 528—528. 1925. ИССН 0028-0836. дои:10.1038/115528д0.