Kukolj (biljka)
Кукољ (лат. Агростемма гитхаго) једногодишња је зељаста биљка из породице каранфила (Царyопхyллацеае). Стабљика је усправна, обрасла длакама, у горњем делу разграната и нарасте до 100 цм висине. Листови су насупротни, ланцетасти, светлозелени и длакави. Цветови су појединачни и велики. Цвату од јуна до септембра. Плод је дугуљаста чаура која у себи носи црно, бубрежасто семе. Биљка у години ствара 100 – 600 семена које проклија исте године и задржавају клијавост неколико година. Када проклију на јесен, створе лисну розету прекривену длачицама које га чини отпорним на мраз и ниске температуре.[1]
| Кукољ | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | А. гитхаго
|
| Биномно име | |
| Агростемма гитхаго | |
Станиште уреди
Распрострањен је по целој Европи. У прошлости је често ницао на пољопривредним земљиштима, но данас је постао ретка биљка. У многим европским земљама уврштен је у Црвену листу флоре.
Етимологија уреди
Латинско име рода Агростемма значи пољски венац. Потиче од грчких речи ἀγρός - агрóс : поље и στέμμα - стéмма : венац због тога што је кукољ често растао у пољу и користио се за плетење венаца.
Име врсте гитхаго потиче од назива за црни ким (гитх), због сличности семена кукоља са семеном црног кима (Нигелла сатива).
На страним језицима називи су цоммон цорн-цоцкле (енг.), Корнраде (нем.), ниелле дес блéс (фр.), негуилла (шпа.), гиттаионе (ита.), навадни кокаљ (сло.).[2]
Употреба уреди
Кукољ је отровна биљка, поготово семе које садрже сапонин гитагин. У прошлости су тровања била честа, данас због развијених пољопривредних стројева тога више нема. Симтоми тровања су повраћање, пролив, вртоглавица, убрзање пулса, у тежим стањима отежано дисање. Брашно због њега поприми плавкасту боју, постане лошег, горког укуса и делује штетно. У пољу кукољ није злоћудна биљка. Подстиче раст корена разних култура (пшенице, соје, кукуруза, шећерне репе, сунцокрета) чиме у коначном исходу утиче на повећање њиховог приноса. Код пшенице то значи повећање износи од 10 до 15% увећан садржај протеина, у соји увећан садржај протеина и уља. Повољно утиче на количину и слаткоћу воћа (јабука, крушка, шљива, малина, грожђе), њихови плодови постају већи, садрже више шећера и витамина C. Постоје препарати који се из кукоља екстрктују и користе као хормон раста (агростемин).
Референце уреди
- ^ Нада Хулина, (1998), Корови, Загреб: Школска књига, ISBN 953-0-3117-6 неважећи ISBN.
- ^ Војин Глигић, (1953), Етимолошки ботанички рјечник, Сарајево: "Веселин Маслеша"
Литература уреди
- Звонимир Маретић, (1986), Наше отровне животиње и биље, Загреб: Стварност
- Сергеј Форенбацхер, (1998), Отровне биљке и биљна отровања животиња, Загреб: Школска књига, ISBN 953-0-3116-8 неважећи ISBN ПОДИЈЕЛИ
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Агростемма гитхаго на Викимедијиној остави-
Подаци везани за чланак Agrostemma githago на Викиврстама
