Ласерска тонзилотомија
Ласерска тонзилотомија или ласерска лакунотомија је бескрвна, безболна, метода смањење непчаних крајника (тонзила), а не потпуно одстрањење крајника, које се зове тонзилектомија. Изводи се помоћу ласера амбулантно или под локалном или општом анестезијом у једном или више поновљених поступака. Спада у једну од метода ласерске хирургије, која има више предности у односу на класичну операцију — јер осим што чува ткиво важно за развој имунског систама организма, има мањи ризик од крварења и појаву бола, него након класичне тонзилектомије. Из тог разлога многи педијатри и оториноларинголози препоручују да се код све деце млађе од 6 година предност даје тонзилотомији у односу на тонзилектомију.[1]
| Ласерска тонзилотомија | |
|---|---|
 Дан након тонзилектомије | |
| ИЦД-9-CM | 28.2-28.3 |
| МеСХ | Д014068 |
| МедлинеПлус | 003013 |
Уобичајено за за тонзилотомију се користи ласер са угљен-диоксидом, којим се прелази преко сваког крајника 8—10 пута, а цела процедура траје око 20 минута.
Терминологија уреди
Тонзилектомија (лакунектомија) — је операција крајника која се врши у опшој анестезији тако да се повећани крајници изљуште из свог лежишта унутар непчаних лукова уз помоћ хладних инструмената, ласера, радиофреквенцијом, ултразвуком или микродебридером.[2]
Тонзилотомија (лакунотомија) — је бескрвна метода смањење крајника, а не потпуно одстрањење крајника, која се врши помоћу ласера.[1]
Индикације уреди
Ласерска тонзилотомија ласером обавља се у циљу лечења:
- Честих инфекције или запаљења крајника (тонзилитиса), када пацијент болује од гнојне ангине пет и више пута унутар 2 године.
- Пратећих поремећаја спавања, хркања, отежаног дисања и других болести крајника
- Повишене телесне температуре и повећаних лимфни чворови, а квалитетно проведена антибиотска терапија која није дала резултата.
- Компликација ангине као што су перитонзиларни апсцес, флегмона, туберкулоза.
- Суспектног тумор крајника, кад операција крајника омогућује постављање дијагнозе и уједно терапију.[1]
Добре и лоше стране интервенције уреди
- Добре стране
- Лечење хроничног тонзилитиса хируршким ласером (тонзилотомија) више није конзервативно лечење, јер су крајници високо енергизовани ласерским зрачењем и ткиво тонзиле се делимични уклања (на латинском - "томиа"), а не сасвим радикално или потпуно (на латинском - "ектомија"), јер крајници остају.
- У исто време након ласерске процедуре не ствара се ожиљак.
- Ласерска лакунотомија или тонзилотомија је безкрвна, безболна, једна од ретких операција, која се изводи амбулантно, под локалном анестезија.
- Ласер изгара и делимично проширује празнине, и површински испаравља ткиво крајника.
- Резултат лечења је смањење учесталости егзацербација хроничног тонзилитиса и акутних респираторних болести, смањење величине крајника и субмандибуларних лимфни чворови, елиминација лошег задах. У исто време непчаних крајници настављају да обављају своје функције.
- Како се понекад дешава да након уклањања крајника класичном тонзилектомијом остају неоткривени фрагменти крајника, који у наредном периоду могу да изазивају болове и честе упале, тада се хируршки ласер моће користи за уклањање остатка крајника, брзо, безкрвно и безболно.[1]
- Лоше стране
- Због честих захтева за вишеструким сесијама, овај третман може бити скупљи од једне сесије класичне тонзилектомије.
- Пре интервенције потребан је одређен степен усаглашености са пацијентом, јер постоји ризик од померања главе током поступка што га чини неприкладним за малу децу и анксиозне особе.[3]
Извори уреди
- ^ а б в г М. С. Плужников, А. И. Лопотко, М. А. Рябова. Лазерная хирургия в оториноларингологии. Минск, 2000.
- ^ Креспи YП, Едгар ЕХ. Ласер-ассистед сериал тонсиллецтомy. Ј Ларyнгол Отол 1994;23: 325-7
- ^ Буртон МЈ, Тоwлер Б, Гласзиоу П. Тонсиллецтомy версус нон-сургицал треатмент фор цхрониц/рецуррент ацуте тонсиллитис (Цоцхране Ревиеw). Ин: Тхе Цоцхране Либрарy, Иссуе 3, 2002. Оxфорд: Упдате Софтwаре.
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
