Лекови против гојазности

Лекови против гојазности или лекови за губљење телесне тежине су фармаколошки агенси који редукују или контролишу телесну тежину. Ови лекови мењају један од фундаменталинх процеса људског тела, регулацију тежине, путем промене апетита или апсорпције калорија.[1] Главни начини третмана прекомерне тежине и гојазности су и даље дијета и физичко вежбање.

Орлистат (Xеницал), често коришћени лек за третирање гојазности, и сибутрамин (Меридиа) који је недавно повучен са тржишта због кардиоваскуларних нуспојава

ФДА је до сада одобрила за дуготрајну употребу само један лек против гојазности, орлистат (Xеницал).[2][3] Он умањује интестиналну апсорпцију масти путем инхибирања панкреасне липазе. Римонабант (Ацомплиа), један други лек, делује путем специфичне блокаде ендоканабиноидног система. Он је развијен полазећи од чињенице да пушачи канабиса често осећају глад. Тај лек је био одобрен у Европи за третман гојазности, међутим из безбедносних разлога није одобрен у САД и Канади.[4][5] Европска медицинска агенција је октобра 2008 препоручила суспензију продаје римонабанта јер је закључено да ризици надмашују корист.[6] Сибутрамин (Меридиа) делује путем инхибиције деактивације неуротрансмитера у мозгу, чиме се умањује апетит. Тај лек је повучен са тржишта у САД и Канади октобра 2010 због могућих кардиоваскуларних проблема.[3][7]

Због потенцијалних нуспојава, препоручује се да се лекови против гојазности прописују само у случајевима када се сматра да корист надмашује ризике.[8][9]

Референце уреди

  1. ^ National Institute for Health and Clinical Excellence. Clinical guideline 43: Obesity: The prevention, identification, assessment and management of overweight and obesity in adults and children. London, 2006.
  2. ^ „WИН – Публицатион – Пресцриптион Медицатионс фор тхе Треатмент оф Обеситy”. Натионал Институте оф Диабетес анд Дигестиве анд Киднеy Дисеасес (НИДДК). Натионал Институтес оф Хеалтх. Архивирано из оригинала 13. 1. 2009. г. Приступљено 14. 1. 2009. 
  3. ^ а б „www.фда.гов”. 
  4. ^ „Анти-обеситy друг но магиц буллет”. Цанадиан Броадцастинг Цорпоратион. 2. 1. 2007. Архивирано из оригинала 5. 1. 2007. г. Приступљено 19. 9. 2008. 
  5. ^ „ФДА Бриефинг Доцумент НДА 21-888 Зимулти (римонабант) Таблетс, 20 мг Санофи Авентис Адвисорy Цоммиттее” (ПДФ). Фоод анд Друг Администратион. 13. 6. 2007. Архивирано (ПДФ) из оригинала 10. 9. 2008. г. Приступљено 19. 9. 2008. 
  6. ^ „www.емеа.еуропа.еу” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 06. 11. 2008. г. Приступљено 19. 09. 2013. 
  7. ^ „Абботт Лабораториес Волунтарилy Wитхдраwс Wеигхт-лосс Друг Сибутрамине (Меридиа) фром тхе Цанадиан Маркет – Хеалтх Цанада Информатион Упдате 2010-10-08”. 
  8. ^ Сноw V, Баррy П, Фиттерман Н, Qасеем А, Wеисс К (2005). „Пхармацологиц анд сургицал манагемент оф обеситy ин примарy царе: а цлиницал працтице гуиделине фром тхе Америцан Цоллеге оф Пхyсицианс”. Анн. Интерн. Мед. 142 (7): 525—31. ПМИД 15809464. 
  9. ^ Цооке D, Блоом С (2006). „Тхе обеситy пипелине: цуррент стратегиес ин тхе девелопмент оф анти-обеситy другс”. Натуре ревиеwс. Друг дисцоверy. 5 (11): 919—31. ПМИД 17080028. дои:10.1038/нрд2136. 

Литература уреди

  • Босс, Оливиер; Хофбауер, Карл Г. (2004). Пхармацотхерапy оф обеситy: оптионс анд алтернативес. Боца Ратон: ЦРЦ Пресс. ИСБН 978-0-415-30321-7. 

Спољашње везе уреди