Лековите гљиве су оне гљиве које производе медицинско значајне метаболите или се могу индуковати да производе такве метаболите користећи биотехнологију. Опсег медицински активних једињења обухвата антибиотике, антиканцерне лекове, инхибиторе холестерола, психотропне лекове, Имуносупресиве, као и фунгициде. Мада су иницијална истраживања била усредсређена на једноставне плесни попут оних које узрокују кварење хране, каснији радови су идентификовали корисна једињења дуж широког опсега врста гљива.

Природна богатства уреди

Поред многобројних биљних врста, и гљиве су од великог значаја за човека и његово здравље. Хранљива вредност ових шумских плодова је велика. Њихов најважнији састојак чине протеини 1-4% у свежим, тј. 10-45% у сувим гљивама.Гљиве за разлику од биљака садрже све есенцијалне аминокиселине неопходне за живот људи. Богате су угљеним хидратима око 3% у свежим односно 32% у сувим плодовима. Њихову вредност чине и витамини, пре свега витамини из Б групе, и бета каротен, као и витамин C. Гљиве су богате минералима: калијумом, фосфором, натријумом, садрже и гвожђе и калцијум. До 95% масе гљива чини вода.

Лековита својства уреди

 
40x увећана микроскопска фотографија спора врсте Песталотиа/Песталотиопсис. Неке врсте (Песталотиопсис пауцисета) производе таксол.[1][2]

Лековите печурке имају антибактеријско и антивирусно дејство, жтите људски организам од јонизујућег зрачења и имају низ других позитивних учинака, на рад органа, чисте јетру, бубреге, крвне судове, помажу у лечењу шећерне болести, реуме и артериосклерозе. Код нас је распрострањен велики број гљива које се могу гајити, а да притом не изгубе своју лековиту моћ. Неке од често култивираних врста су:

Традицинална медицина Кине, Јапана и Кореје користи гљиве више од 5000 година за одржавање и побољшање виталности и здравља, као и за лечење многих оболења.[3] Последњих 50 година искуства и знања традиционалне медицине о снажним лековитим својствима лековитих гљива потврђена су строгим научним методама, великим бројем научних радова и клиничких студија. Њихова примена је све шира и у академској, западној медицини.

За разлику од лекова, који лече последице, а не узроке болести, медицинске гљиве делују на одржавање биолошке хомеостазе и поновно успостављање баланса и природне одбране организма. Сем тога, лекови имају низ нежељних дејстава. Медицинске гљиве и природни биолошки активни препарати од гљива могу помоћи у превенцији и лечењу различитих врста карцинома, ХИВ-а, вирусних инфекција (од прехладе до херпеса и хепатитиса), коронарних и болести крвних судова, атеросклерозе и повишених липида, дијабетеса, оболења јетре, жучног система и панкреаса, оболења желуца и дванаестопалачбог црева, бронхитиса, алергија, реуматолошких оболења, артритиса, оболења коже, психонеуролошких и аутоимунских оболења.

Поред снажног антивирусног дејства, поседују и снажно антибактеријско дејство,[4] тако да се могу користити и као природни антибиотици. Главни механизам деловања супстанци из гљива у превенцији и лечењу тумора је имуностимулативни, одн. активирање низа имунолошких реакција у организма домаћина. Бета глукани коче стварање материја које слабе имунитет, а повећавају стварање материја које га јачају. Поспешују стварање антитела, јачају производњу интерферона и убрзавају стварање интерлеукина. Од гљива се на потпуно природан начин праве прахови и екстракти, а ради конфорније употребе пакују се у капсуле.

Гљива делеког истока уреди

Цордyцепс синеси[5] се у данашње време сматра медицински највреднијом гљивом, чија бројна лековита својства су у кинеској традиционалној медицини позната још од античких времена. На западу се тек се у последњих неколико година приступило научној провери њених својстава и бројним истраживањима је установљено да се ради о најпотентнијој до сада изучаваној гљиви, са веома широким спектром позитивних дејстава на човеково здравље.

Референце уреди

  1. ^ Бемани Е, Гханати Ф, Резаеи А, Јамсхиди M (2013). „Еффецт оф пхенyлаланине он Таxол продуцтион анд антиоxидант ацтивитy оф еxтрацтс оф суспенсион-цултуред хазел (Цорyлус авеллана L.) целлс.”. Ј Нат Мед. 67 (3): 446—51. ПМИД 22847380. дои:10.1007/с11418-012-0696-1. 
  2. ^ Гангадеви V, Муруган M, Мутхумарy Ј (2008). „Таxол детерминатион фром Песталотиопсис пауцисета, а фунгал ендопхyте оф а медицинал плант.”. Схенг Wу Гонг Цхенг Xуе Бао. 24 (8): 1433—8. ПМИД 18998547. дои:10.1016/с1872-2075(08)60065-5. 
  3. ^ „Маитаке Мусхроом”. Цомплементарy анд Алтернативе Медицине : Диет анд Нутритион. Америцан Цанцер Социетy. 2008. Архивирано из оригинала 26. 04. 2015. г. Приступљено 2011-03-08. 
  4. ^ Енглер M, Анке Т, Стернер О (1998). „Продуцтион оф антибиотицс бy Цоллyбиа нивалис, Омпхалотус олеарис, а Фаволасцхиа анд а Птерула специес он натурал субстратес.”. З Натурфорсцх C. 53 (5-6): 318—24. ПМИД 9705612. 
  5. ^ „Цордyцепс синесис”. Архивирано из оригинала 14. 08. 2013. г. Приступљено 09. 05. 2014. 

Спољашње везе уреди