Лепосава Маринковић

Лепосава Маринковић (Ниш, 1887Београд, 1972) била је професорка и феминисткиња.

Лепосава Маринковић
Датум рођења1887.
Место рођењаНиш
Датум смрти1972.

Биографија уреди

Рођена је у Нишу 1887. године , а умрла у Београду јуна 1972. године. Образована је на Сорбони, а радила је у приватној женској гимназији као професорка француског, латинског и немачког језика. Поред рада у просвети, бавила се преводилаштвом, публицистиком и есејистиком. Била је декларисана феминисткиња. Рођена је у учитељској породици што је олакшало да крене за вишим и високим образовањем.

Школовање уреди

У Нишу је завршила основну сколу, а 1905. године и гимназију. Школовање наставља у Београду где уписује студије француског језика. Жељна образовања и амбициозна, студије наставља на Сорбони, где 1912. завршава посдипломске студије. Пре заврсетка студија вратила се у родни град и 1910. године постала професорка у приватној женској гимназији. Као професорка језика тамо је радила до 1919. године, а исте године постала професорка у Другој Женској гимназији у Београду.

Живот и дело уреди

Свесна значаја борбе за побољшање могућности жена и борбе за стицање ускраћених права, активно се укључила у женски покрет. Године 1912. на прослави Светог Саве у Женској гимназији држала је предавање о феминизму. Пред бројним гостима, родитељима ученица, градјанима Ниша и јавним личностима она је говорила о значају женских права. Исте године, на захтев родитеља, званичници школе подносе захтев да Женска гимназија постане седморазредна и тај захтев бива одобрен. Препознавање значаја образовања женске деце је свакако био корак у добром правцу.

Поред образовања и научног рада, Лепосава Маринковић се бавила хуманитарним радом и била је чланица, а у одређеном периоду и потпредседница хуманитарног удружења Српска мајка. Бројни радови ове феминистикиње и едукаторке писани на српском и француском језику налазе се у архивама Србије.[1]

Референце уреди

Литература уреди